Slobodan Šarenac 22.02.2011.

Slobodane, prvo želim da ti se zahvalim u ime cele ekipe sa foruma zemljakosarke zbog toga što si nam izašao u susret . Odmah sam prešao na ti i nadam se da to neće biti povod da ispoljiš svu svoju 'bahatost', kako bi to rekli u nekim medijima.

Bez želje da u ovom "intervjuu" zalazimo u tvoju privatnost postaviću ti samo jedno pitanje koje se dotiče te sfere tvog života. Šta je razlog tvog dugog trajanja na televiziji:
- ljubav prema košarci,
- trud uzrokovan željom da ostaneš upamćen ili
- trud prouzrokovan željom da preuzmeš košarkaški primat u svojoj kući?
Šarenac: Mislim da je ovo poslednje presudno još ako moje kćerke budu na majku (daj bože), onda ću po bilo kakvom košarkaškom znanju biti na poslednjem mestu u kući. Šalu na stranu, uvek je bila tu želja da bar na neki način ostanem u svetu košarke, zatim ljubav prema ovom poslu, koji mislim da niko od nas posle određenog vremena ne ceni dovoljno. A razlog dugog trajanja na tv-u je zato što se verovatno nekome još uvek dopada kako radim. Odavno sam rekao da kada se pojavi veći broj ljudi koji ne ceni moj rad da će biti vreme za povlačenje. Mislim da se ono jako bliži, i uvek govorim da su sportu na televizijama potrebni mladi novi ljudi koji će od nas matorih imati više snage, htenja i elana za ovaj posao, koji zaista melje ljude.

Da se vratimo na ozbiljnije teme. Mali broj ljudi, bar nas mlađih, zna tvoj košarkaški put. Gde si počeo da treniraš košarku i kako je okončana tvoja karijera?
Šarenac: Rođen sam u Beogradu, gde sam i počeo da igram košarku, i to u KK Partizanski put na Karaburmi, jedan mali lokalni klub, međutim u to vreme u mlađim kategorijama nam nije bilo bitno gde smo igrali jer je to bila jedinstvena liga, gde smo igrali i protiv Partizana, Zvezda, Radničkog, OKK Beograda i drugih. Kasnije sam prešao u KK Ušće na Novom Beogradu (to je ona ekipa gde je trener bio Boža Maljković, ali nažalost ne i meni) i stigao do Prve Srpske lige. Nemam nameru da davim sa nostalgijom za tim starim vremenima, ali to je bio treći rang takmičenja u tadašnjoj Jugoslaviji, za koji smatram, da se ne naljute ovi momci koji igraju danas, da je bio kvalitetniji i bolji od ove današnje naše prve lige. Igrao sam po Srbiji, jer je to bio prvi nivo republičkog ranga, i to protiv tadašnjih ekipa, od kojih vi mnoge znate danas kao prvoligaške sastave.
Trenirao sam i igrao nekih 15-tak godina, a onda sam uporedo sa tim počeo i da radim na Trećem Kanalu i tako sam na kraju zarad medija ostavio košarku, koju su moje generacije shvatale kao hobi, a ne nešto od čega bi se sutra jako dobro moglo živeti. Mnogi kažu da su bili talenti i da ih je mrzeo trener ili da su se nesrećno povredili, ali ja ne. Bio sam lenj, a i očigledno loš talenat, jer da sam bio dobar, danas bih igrao, makar u Rumuniji, a ne bio na tv . Bio sam loš košarkaš, a još sam gori komentator!

Da li tvoje košarkaško znanje datira samo iz tog igračkog perioda ili si se kasnije teorijski usavršavao?
Šarenac: Nisam se usavršavao mada sam pri onom novonastalom, kako ga zovem košarkaškom koledžu B. Stanković, predao dokumenta za prvu godinu, ali ništa od toga. Ranije sam odlazio na treninge raznih ekipa, dok sam imao više vremena, pa sam na taj način sakupljao neke stvari koje nisu svi u mogućnosti da čuju i vide. Sve to zbog kontakata i poznanstava koje sam imao, a danas ni treneri ne vole da im se novinari-komentatori motaju po dvorani.

Da li si se i na koga ugledao kada si počinjao da se baviš komentatorskim poslom? Da li si imao nekog idola?
Šarenac: Voleo sam da slušam strane, uglavnom Američke komentatore, mada nikoga nisam posebno cenio. Možda legendarnog Marva Alberta, a sa ovih prostora voleo sam da slušam Borisa Mutića (Tv Zagreb, kasnije HRT), kojeg sam jednom prilikom imao čast da upoznam, i koji me je iznenadio pričom da zna za mene, jer mu je i u to davno “ratno” vreme neko skrenuo pažnju da ima “jedan mali u Beogradu, koji odlično poznaje košarku”! Takav komplimetn za mene je u to vreme bio veliki kao kuća. Slično me je iznenadio Joke Vranković, selektor Hrvatske, na SP u Turskoj, kada mi je rekao da mu se dopada kako ja radim ovaj posao i da može dosta toga od mene da čuje. Samo sam rekao kolegi: ko u mom prisustvu Jokea bude nazvao novim nadimkom Džouk (hrvatske kolege mu dale nadimak da je šala od pokušaja da bude trener) imaće gadnog posla sa mnom .

Neki članovi našeg foruma pamte tvoje početke na 3K. Misliš li da se tvoj način komentarisanja utakmica promenio u odnosu na te početke? Ukoliko jeste, da li su te promene uzrokovane savetima starijih kolega ili to ide sa godinama?
Šarenac: Uh…drago mi je da ima onih koji se sećaju tih mojih početaka, a verovato i gomile gluposti na tim NBA prenosima na 3K. Taj period mi se stvarno dopadao i ima za mene veliku važnost i predstavlja lepu uspomenu. Naravno da sam promenio način komentarisanja. Ne samo zbog saveta starijih kolega ili prijatelja i poznanika već to ide i sa godinama. Ranije sam u prenosu, kako ja to kažem, išao u “sitna crevca” i objašnjavao sve i svašta, mnogo toga iz dela struke, onoliko koliko sam znao. Mnogo ljudi mi je rekolo da je sve to super, ali da moram da shvatim da me pored par hiljada ljudi ostali slabo razumeju, i da bi trebalo da prenos prilagodim većini gledalaca. Nemam nameru da se dodvoravam nikome, ali sam zaista malo morao da smanjim sa strukom i pridjem bliže i običnom narodu koji nije toliki zaludjenik za košarku.

Da li bi neku utakmicu koju si prenosio mogao da apostrofiraš kao najdražu?
Šarenac: Izdvojio bih utakmice sa EP 2001 i SP 2002, a posebno, mnogi će se iznenaditi, utakmicu Argentina-SAD. Mislim da je Argentina igrala najlepšu i najbolju košarku na tom takmičenju, plej Pepe Sančez me je svojom igrom kupio za života, a i bilo mi je drago da neko tako razbija Dream team na njihovom terenu. Daleko do toga da ne volim SAD ili NBA, već je u tom momentu bilo lepo biti deo istorije gde Amerika gubi posle čini mi se 85 uzastopnih pobeda od kada za njihov tim igraju NBA profesionalci.

Imaš li nekog favorita među svojim, već sada legendarnim, komentarima (Vins Karter Radmanović, Ipak liči na Al Paćina, Raduljica-Koštunica)? Samo nemoj kao estradne umetnice da im je svaka pesma kao dete, pa ne mogu da izaberu.
Šarenac: Ovo sa Koštunicom je nekako najvežije pa neka to bude moj odabir, mada ni dan danas ne mogu da objasnim kako sam se i zašto setio Koštunice, osim što je zbog slova slično prezime Raduljici. Većina ljudi je ukapirala da sam izvalio glupost, ali video sam medju komentarima na netu da ima i onih koji su mislili da sam to namerno uradio. Želim im da dugo i srećno žive, ali smatram da ne bih bio normalan ako mi posle 20 godina rada treba da me ljudi pamte po lapsusima. Inače moja najgora budalaština je kada sam u Kupu Koraća u Zagrebu na Zrinjevac-Beobanka najavio produžetak, iako se igraju dva meča gde se sabira rezultat….najgore je bilo što sam ja to pravilno objašnjavao tokom meča, ali sam onda posle slobodnih bacanja Zorana Stevanovića ipak najavio produžetke!!!! Čestitao sam kolegi koji me je sutra dočekao u Beogradu rečenicom- otkud ti? Pa zar nisu u Zagrebu gde čekaš produžetak?

Kako izgleda tvoja priprema za prenos utakmice?
Šarenac: Pripreme traju svakodnevno, putem interneta, novina i ličnih kontakata. Pred samu utakmicu, na oko dva dana pred meč, krećem sa “apdejtovanjem podataka” ukoliko sam nešto propustio.
Video sam da je neko na forumu napisao da se danas pripremam samo na dan pred meč iz Sporta ili Žurnala, ali na žalost to ipak nije istina. Radi se o dostupnosti informacija koje smo ranije skupljali, a koje danas putem neta stižu do svih novinara ili gledalaca. Sve ono što vidite u novinama dan dva pre utakmice, budite sigurni da sam ja već par dana pre toga uredno pregledao, pročitao i odštampao za prenos. Medjutim i tu postoji “štos”. Od svih informacija koje spremim ne kažem tokom prenosa ni 50%, jer ne treba preterivati, mada je teško naći pravu meru za sve.

Pratiš li konkurenciju na Areni i Sportklubu?
Šarenac: Koliko sam u mogućnosti. Arenu nemam, a gledam košarku gde god ima na tv. U onim ranim radovima cenio sam Iliju Kovačića, danas poštujem kako radi i koliko zna ovaj momak koji je sa OBN došao na Arenu, Edin Avdić. Ostale ne bih pominjao. Neki su mi i prijatelji, o drugima baš nemam neko izgrađeno mišljenje. Svako od nas koji se bavimo ovim poslom ima svojih mana, ali ne bih o njima ovom prilikom, zašto da ukazujem konkurenciji na greške .

Kakvo je tvoje mišljenje o komentarisanju utakmica u paru? Za ili protiv? Pri tome ne mislim na stručnog konsultanta (Džikić, Jakovljević, Sedlaček...) već na dva ravnopravna komentatora. Ukoliko si za takvu opciju, sa kim bi voleo da radiš (Avdić, Radojević, Kovačić, Denda, Kostić...)?
Šarenac: Mislim da je ipak bolja kombinacija sa stručnim konsultantom, jer ni jedan od pomenutih komentatora, pa ni ja, ne zna košarku koliko stručnjaci koji ste na početku naveli.
Ako bih birao između kolega, Kostića poštujem, ali bih iz ovog društva radio sa Edinom Avdićem. Radio sam samo dve utakmice sa još jednim komentatorom, i to je bio Dejan Golalić (tada na 3K), koji pored NFL-a takođe odlično poznaje košarku i pravi je “američki đak”! Žao mi je što je otišao u Ameriku, jer bih voleo da sarađujem sa njim.

Ko je najbolji stručni konsultant sa kojim si radio prenos?
Šarenac: Meni je najbolje bilo da radim sa Marinom Sedlačekom i Nikolom Lončarem. Ne možete da verujete šta njih dvojica sve znaju o košarci. Sedlačeka bih stavio na prvo mesto.

Da li i koliko pratiš NBA i NCAA?
Šarenac: Naravno i to sa velikim interesovanjem. Ne kao ranije, ali koliko imam mogućnosti. Ranije ste mogli da me probudite u pola noći i da mi samo pokažete na primer siluetu nekog košarkaša iz NBA i ja bih vam odgovorio o kome se radi. Danas, bogu hvala na kablovskoj i ESPN America, gledam NCAA u velikoj meri. To se ne propušta u mojoj kući kao ni NBA plej of, ni NBA All Star vikend, ali ni jedna utakmica NFL-a.

NBA nekad' i sad!? Da li misliš da se igra generalno dosta promenila, da je sve manje umetnika i da sve više do izražaja dolaze fizičke predispozicije igrača?
Šarenac: Može tako da se kaže, ali ima tu dosta stvari. Globalizacija NBA, brzina i način života, težnja ka što većoj zaradi i slično doveli su do toga da se možda čak i veštački stvaraju zvezde koje bi nosile tu ligu u svakom smislu, nego što ti igrači stvarno to i zaslužuju. Ima odličnih asova, ali sve se menja, pa i NBA koja se uvek trudi da udovolji publici i potrošačima.

Kakvo je tvoje mišljenje o plejadi mladih plejmejkera u NBA ligi koji imaju velikih problema sa šutom (Rouz, Pol, Rondo, Vestbruk...)?
Šarenac: Samo dokaz da se i kod njih kao i kod nas više ne radi na finesama i detaljima koji su se nekada dovodili do perfekcije. Mada ako pogledamo ostale kvalitete navedenih igrača, šta će im šut uopšte . Međutim, ako pogledate Durenta, po meni danas najboljeg igrača u NBA, on je na tom mestu jer odlično šutira i kompletan je igrač.

Tvoja idealna NBA petorka svih vremena i idealna petorka trenutno aktivnih igrača?
Šarenac: Na ovakvo pitanje uopšte nisam objektivan.
Medžik, Džordan, Bird, Olajdžuvon i Džabar.
Kobi, LeBron, Durent, Grifin i Džaval MekGi.

Koliko vremena posvećuješ praćenju košarke u Evropi (Evroliga, ACB, ostale lige...)?
Šarenac: Neke utakmice odgledam preko tv i interneta, većinom uglavnom iz izveštaja, ali Evroligu gledam skoro sve što se nađe na Sport klubu ili netu jer to takmičenje komentarišem pa onda se trudim da mi ništa ne promakne.

Prema tvom mišljenju, ko je glavni favorit u Evroligi ove sezone? Da li ima ekipa, trenera i igrača koji su te prijatno ili neprijatno iznenadili?
Šarenac: Mislim da je Barsa i dalje glavni favorit, mada se meni lično dopada kako ove godine igra Makabi. Partizan me iznenadio svojim plasmanom u TOP 16. Jednostavno nisam mislio na početku sezone da će stići dotle. Iznenadila me i Olimpija sa nekoliko odličnih partija, a od igrača moram da pomenem Čaka Ejdsona iz Makabija. Košarkaš po mom ukusu. Ali ne zaboravljam ni Miloša Teodosića, kao ni drugu mladost Raše Nesterovića, kojeg sam kao klinca video u Partizanu na nekom treningu i bio zapanjen kako neko sa tada 15 god. može biti toliko visok.

S' obzirom da je u vreme tvog odrastanja praćenje utakmica bilo dosta teže nego danas pretpostavljam da su tvoji košarkaški idoli sa ovih prostora. Koga si cenio kao klinac, a ko je košarkaške legende danas ceniš (dosta njih verovatno i privatno znaš)?
Šarenac: Goran Grbović mi je bio nekako najomiljeniji. Protiv nekih od legendi koje vi znate sam igrao u mlađim kategorijama (Danilović, Đorđević, Nebojša Ilić i ostali), a interesantno da nisam suviše cenio Dražena Petrovića, uvek mi se više dopadalo kako igra Toni Kukoč. Mada mislim da je najbolji igrač svih vremena (čast Kići, Praji, Moki, Mirzi, Ćosiću i ostalima) ipak Dejan Bodiroga. Broj nagrada i trofeja i godine trajanja te način na koji je igrao i rešavao utakmice, po meni ga stavljaju na prvo mesto.

Da li pratiš NLB ligu?
Šarenac: Naravno. Kao i svaku drugu košarkašku ligu, samo još više zbog toga što je sa ovih prostora, zbog naših klubova naravno. Nisam nikada komentarisao neku utakmicu NLB lige!

Da imaš svoj klub u NLB ligi kome bi poverio trenersku palicu i ko bi igrao u tom klubu, bar prva petorka (igrači i treneri koji su trenutno u NLB-u)?
Šarenac: Džikić bi bio moj izbor za trenera, a od košarkaša da napravim kombinaciju od naših, ali bez stranaca. Cvetković i Nikolić iz Zvezde, Kecman i Lučić iz Partizana, Pavković i Savović iz Hemofarma i Aleksić i Čakarević iz Radničkog. Eto osmorka. Dovoljno je!

Kada su trenutna dešavanja u savezu i reprezentaciji u pitanju dosta si rekao u svojoj poslednjoj kolumni. Da razgovor vezan za reprezentaciju počnemo od prethodna dva velika uspeha. Koliko misliš da su plasmani u Poljskoj i Turskoj realni? Da li su proizvod sreće, umeća trenera i igrača, oslabljenosti ostalih selekcija ili svega po malo?
Šarenac: U pravu ste, svega ima po malo, ali Duda je tu “debelo umešao svoje prste”, naravno pozitivno, jer on je ogroman autoritet koji smo morali da zadržimo što duže na poziciji na kojoj je bio. Mada ne treba rano donositi zaključke o njegovoj ostavci, jer će u zavisnosti ko bude bio predsednik Saveza, biti dosta pritisaka na Dudu da se vrati. Uspesi u Poljskoj i Turskoj su ogromni, i to ćemo tek shvatiti za koju godinu, kada se sa setom budemo sećali. Mislim da nam je u Turskoj onemogućeno da odemo u finale koje smo zaslužili.

Da li u reprezentaciji iz Turske ima igrača koji mogu dostići nivo Kiće, Moke, Praje, Divca, Đorđevića, Danilovića, Bodiroge... i ostalih naših velikana?
Šarenac: Na žalost samo jedno ime! Miloš Teodosić! Volim i poštujem i znanje Krleta, letačke sposobnosti Kešelja, “kohones” koje ima Savanović, ogromno srce Novice, kao i sve ostale momke, ali Teo je nešto posebno.

Postoji li adekvatna zamena za Dušana Ivkovića i koliko daleko možemo u Litvaniji bez njega na klupi?
Šarenac: Samo Svetislav Pešić. Tu se više ne radi mnogo ni o znanju već i o autoritetu prema igračima, novinarima i svima ostalima. Duda je ipak po mom mišljenju broj 1 i moramo pokušati da ga vratimo, mada i on ulazi u zaista ozbiljne godine, gde će posle napora u Olimpijakosu, rad sa reprezentacijom u toku leta predstavljati novi veliki problem. U Litvaniji mislim da možemo među prvih 5.

Koja su 3 najveća problema srpske košarke i kako bi ih ti rešio?
Šarenac: Nesloga klubova, nedostatak novca i pogrešan rad trenera sa mladim igračima.
A rešenja nemam, da imam bio bih svemoćan .

S' obzirom na to da si na neki način učesnik na svim velikim takmičenjima već dugi niz godina možeš li nam reći kakav je odnos organizatora prema novinarima iz Srbije? Da li je vama novinarima na neki način bilo lakše u vreme kada je Jugoslavija dominirala Evropskom, pa i svetskom košarkom, u periodu od 1995-2002 ili nema nekih značajnih promena?
Šarenac: Po meni nema nekih većih promena. Odnos je bio sasvim zadovoljavajući i on je kao i prema većini kolega bez obzira iz koje zemlje dolazi, i zavisi isključivo od organizatora. Medjusobno poštovanje sa stranim kolegama imam već godinama i ostaju dobri kontakti pre svega.

Da se dotaknemo malo i klubske košarke. Kako ti vidiš klubove u Srbiji 2015. godine?
Šarenac: Teško pitanje. Bojim se da idemo prema amaterizmu. Kod nas ima igrača koji godišnje zarade i do 150.000 ili 200.000 evra, a mislim da ne vrede toliko novca.
Daj bože da grešim, ali 2015 ne znam ni da li ćemo imati našu prvu ligu. NLB i ostale lige koje se spremaju dodatno će opteretiti našu košarku.

Moramo da se osvrnemo i na svima nama na forumu bolnu tačku, a tvog poslodavca, RTS. Misliš li da RTS premalo pažnje posvećuje košarci?
Šarenac: Ne bih to gledao samo kroz RTS, ali mislim da Srbija od zemalja u okruženju, a boga mi i šire ima najbolju košarkašku tv ponudu!!! Ne verujem da bilo gde u Evropi možete da gledate i domaču ligu, i regionalnu i NBA i NCAA, i špansku i grčku, i Evroligu i Evrokup. Ako ne verujete proverite.
Ipak sve se to svodi gotovo samo na prenose.
RTS trenutno radi KLS, Evroligu i Evrokup. Bili smo u pregovorima i za NBA, ali zbog nekih stvari nismo bili ozbiljni u tome. Verovatno mislite na neku emisiju o košarci (ali to je već sledeće pitanje).

Zbog čega već godinama na RTS-u ne postoji emisija o košarci? Da li postoji inicijativa za tako nešto? Ako ne postoji, zbog čega ne postoji?
Šarenac: Ja sam radio nekoliko takvih stvari….Košarka Bum Bam, Basket Plus, Zakucavanje…. Priznajem da sam se umorio od takvih stvari, ali imamo neke mlađe kolege koje sada uče posao i nadam se da u saradnji sa njima možemo ponovo pokrenuti stvar. Teško je jer se mnogo toga polaže danas na rejtinge i slično, a nećete verovati kako sport i košarka loše stoje u tom pogledu. Nemam zaista odgovor koji će vas zadovoljiti. Ne postoje kapaciteti i novac koji bi učinili da jedan takav tv magazin zaista liči na nešto i ima sve što treba.
Jedino “brat Vladan” (SOS-ko) traje i dalje sa svojim emisijama. Ne znam odakle mu više snage. Ali o kvalitetu toga sa televizisjkog gledišta bi se dalo dugo razgovarati.

Kolika je tvoja moć na RTS-u kada su te stvari u pitanju?
Šarenac: Ne bih to nazvao moć, ali neki mali uticaj je moguće da imam, i velika je verovatnoća da sam i ja kriv za nepostojanje emisije o košarci na RTS-u.

Da li je RTS u nekom trenutku od osnivanja NLB lige bio u igri za prenos iste?
Šarenac: Skoro svaki put, ali se uvek nešto nepredviđeno desilo. Ni ja ne mogu da dođem do odgovora, ali mislim da je to samo iz vernosti prema našoj košarci, jer ako bi smo digli ruke i od ovih prenosa KLS i krenuli sa NLB skroz pokopali ovu našu liga, kakva god da je. Interesantno da jedne godine niko sa ovih prostora nije hteo da kupi tv prava za NLB pa je ona završila na Košavi!!! Sada se pojavila Arena, ali neće ni to dugo. To je jedan ozbiljan projekat sa tom tv stanicom, ali pare se polako troše, a slaba je zarada od prodaje paketa na kablovskoj televiziji. Postoje neki pokušaji da se Arena “uvali- proda” PTT-u!

Da li su u planu neki specijali za EP u Litvaniji, kao što je to bio slučaj sa SP u fudbalu prošle godine?
Šarenac: Biće sigurno, videćemo u kom obliku i obimu. Dosta se toga promeni u poslednji čas, najviše zbog programa. Svi misle da su njihove emisije najbolje i najgledanije i mi se onda borimo da negde postavimo te specijale. Ni za SP u fudbalu nije bio onakav plan, trebalo je da imamo još voditelja, veći studio, da idemo sve vreme na drugom programu, skoro čitav dan, ali videli ste na kraju kakva je bila i koliko je trajala emsija.

Planira li sportska redakcija RTS-a proširenje košarkaške sekcije i kome zainteresovani da proslede svoj CV? (pitao drexler, nisam ja majke mi )
Šarenac: Ne znam koliko je to realno, mislim da nas u sportskoj ima i previše. Uglavnom su posle fakulteta i nekih kurseva, ličnim poznanstvima, novinari i novi mladi ljudi dolazili, ne samo u sportsku, već i u opstale segmente RTS-a.

Kao komentator si postigao gotovo sve što jedan komentator može da poželi. Da li imaš neku neostvarenu želju vezanu za svoj posao?
Šarenac: Samo finale NBA i All Star, ali sa lica mesta. Do sada sam to radio iz studija, ali mislim da se ne razlikuje baš mnogo od svih događaja na kojima sam do sada bio, tako da ta želja nije baš toliko velika. Voleo bih naše da komentarišem u finalu Olimpijskih igara.

Pored košarke, da li uspevaš da pratiš još neke sportove?
Šarenac: Najviše NFL…i naravno fudbal.

Kako komentarišeš prazne terene za basket? Može li kod nas biti dobre košarke u budućnosti sa pustim terenima za basket?
Šarenac: Nisam siguran da su pusti. Ispred moje zgrade ima jedan u školskom dvorištu i kada je lepo vreme uvek neko igra basket. Najveći štos je bio kada su dva momka igrala 1 na 1 oko 5 sati ujutro! Probudili su me svojom loptom, pogledam njih dvojica “košarkaški obučeni” (ne rekreativci već neki momci koji garantovano negde treniraju) i praše 1 na 1 kao da je podne ili lagano veče.

Da li 'zemlja košarke' može da izgubi svoj identitet ukoliko stvari nastave da se razvijaju u smeru kojim su sada krenule? Naime, košarke nema na TV-u ili je ima vrlo malo. Tenis i rijaliti programi preuzimaju primat.
Šarenac: Svašta je moguće. Ali ne mislim da košarke ima malo, možda emisija, ali prenosa na našim televizijama ima u izobilju.

Na kraju, želim još jednom da ti se zahvalim na ovom razgovoru. Kako tebi tako i Talicnom Tomu, Tazzu, hazarderu, Macijauskasu, Mihaelu, Genchi, Duletu Kecmanu, drexleru, bigZu i Danny Treju koji su uglavnom postavili sva ova pitanja.
Šarenac: Hvala vam svima za sve ovo, i nadam se da vas nisam udavio dužinom nekih odgovora.

Iskoristiću priliku da te pozovem da nam se pridružiš na forumu, ukoliko imaš volje i vremena!?
Šarenac: Hvala na pozivu. Možemo komunicirati na ovaj način, ako nije problem.

U ime svih forumaša, želim ti sve najbolje u daljem radu i u privatnom životu.
Šarenac: Hvala vam najlepše. Da ste živi i zdravi i da ostanete “košarkaški ovisnici” još dugo godina.

Fenomenalno. Hvala Bodi i naravno Šareni.

Odlican intervju.Svaka cast tebi na ulozenom trudu i Sarenom na odgovorima

Odlican intervu

piiiiii... al sam se nauzivao citajuci... aman, kod mene je 04:00, a ja se smejuljim da ne probudim cimera i vrtim u glavi scene iz '02.
Sareni je vec sada legenda, i to ne mislim, onako, u zargonu. Covek je prenosio vise finala i velikih utakmica nego sto ce, na zalost, njegove kolege u buducnosti imati prilike da gledaju.
Da se ne lazemo, da li iko moze da zamisli neko od buducih finala a da to ne prenosi Sareni?
Njegovom intervjuu sam se zaista najvise obradovao. Sareni je ipak jedan od nas: zaljubljenik u ovu igru koji je imao srece da sa gospodjom kosarkom bude tet a tet.
Respect!

Hvala Šarencu, a i tebi Bodi. Kada sam vidio kako je raspoložen za odgovore bilo mi je krivo što nisam postavio još neka pitanja.

Ja sam zaboravio da ga pitam koji je fax završio -.-

Svaka čast na intervjuu. Dopadaju mi se odgovori, ali se ne slažem da ima dovoljno košarke na našim TV-ima, jer ne posedujemo svi kablovske televizije, Satelitske antene, IPTV pakete... A na Televizijama sa Nacionalnim frekvencijama, je košarka i više nego skromno zastupljena.

Super intervju, bravo za Šarenca i Bodija!

Nisam bio tu, postavio bi mu neko pitanje sigurno...

Svaka cast, stvarno sam i ja uzivao citajuci intervju...

Fenomenalan intervju. Svaka cast Bodi!!!

Super intervju, jedan od najboljih koje sam procitao!

Šareni

zahvali se momcima sa foruma u moje ime na podrsci
hvala svima i samoo napred

Evo i ja vam se zahvaljujem što i mene hvalite

Cini mi se da je ovo Sarencu bila jedna od boljih utakmica, mozda i najbolja koju je prenosio ove sezone, lezi mu Loncar, dobro se dopunjuju, moram da priznam da sam bas uzivao...

Jos uvek se secam onog meca protiv Grcke kad su njih dvojica prenosili sa EP 2007. Kako su vristali kad je Gurovic ubo za produzetak sa pola terena,jako su emotivno prenosili mec

Izuzetno lep intervju. Poprilično otvoreno o kolegama...to mi se svidelo. Vidi se da čovek nema kompleksa i da bez problema može da kaže ako smatra da je nešto bez veze u njegovoj profesiji...

Nije bilo ni vreme, ne mesto, ali voleo bih od njega da čujem zbog čega ZAISTA(objašnjenje koje je dao ne pije vodu jer RTS nije komercijalna TV) košarka ima tako jadan tretman na RTS-u, pored njega živog i zdravog. Voleo bih i da makar izmedju redova čujemo kakvo je njegovo mišljenje o velikom Petru Dendi, te kako je moguće da na RTS svakih 35 godina dođe po jedan novi košarkaški novinar...

U svakom slučaju, ovo je najbolji intervju do sada...

pa o Dendi je čini mi se pričao kada je spominjao kolege

verovatno, mada sam ja razumeo da je govorio o kovačiću i momcima sa sport kluba, a jasno je kakvo mišljenje ima i o kostiću sa arene...delim njegovo mišljenje...znam da čovek ne možeda kaže: Denda je kreten...mada to svi znaju...a komentar sam napisao malo i pod uticajem Šarenčeve izjave sa početka intervjua da bi voleo da ulete neki novi klinci... da bi posle toga demantovao to isto rekavši da ih ima previše...

Slazem se u potpunosti sa shargom.Ta kontradiktornost neodoljivo podseca na "Jezevu kucicu" od Branka Copica.Poziva lija jeza na rucak ali su posude neodgovarajuce ,pa jez ostade gladan a lija je ispunila svoju domacinsku duznost pozivom na rucak.Da,radnih mesta ima ukoliko se prvo izvrsi racionalizacija istih na osnovu ispunjavanja "profesionalnih kriterijuma".Tek potom bi doslo do smislenog popunjavanja redakcije mladjim kadrovima.Medjutim u javnom servisu je situacija slicna onoj iz javnih komunalnih preduzeca.Familijarni odnosi i poznanstva kroje izgled i ucinak televizije.To je i Sareni potvrdio u ovom delu intervjua:"Ne znam koliko je to realno, mislim da nas u sportskoj ima i previše. Uglavnom su posle fakulteta i nekih kurseva, ličnim poznanstvima, novinari i novi mladi ljudi dolazili, ne samo u sportsku, već i u opstale segmente RTS-a."
Mislim da je javni servis RTS,negativan ali pravi primer nacina funkcionisanja firmi kod nas.Da ne duzim,rezultati takvog nacina razmisljanja su u direktnoj korespodenciji sa (ne)kvalitetom koji se nudi gledaocima.Pri tome ne mislim na prenose utakmica Sarenog vec nepostojanje nekih drugih sadrzaja na koja su se odnosila pitanja.

Dobar je intervju, ja sam zadovoljan odgovorima. Priznao je covek ono sto svi znaju da je mozda i on krivac sto kosarka ima katastrofalan tretman na rts-u. Lenj je, inertan, i kao takav odlicno se uklopio u drzavnu sluzbu. Nije on neko ko je tamo od juce, ciji se glas ne pika. Sve je to moglo biti na mnogo vecem nivoo pogotovo ako se uzme u obzir da je Tijanic kosarkaski fanatik (igrao basket sa njim u vise navrata).

bigZ ::Dobar je intervju, ja sam zadovoljan odgovorima. Priznao je covek ono sto svi znaju da je mozda i on krivac sto kosarka ima katastrofalan tretman na rts-u. Lenj je, inertan, i kao takav odlicno se uklopio u drzavnu sluzbu. Nije on neko ko je tamo od juce, ciji se glas ne pika. Sve je to moglo biti na mnogo vecem nivoo pogotovo ako se uzme u obzir da je Tijanic kosarkaski fanatik (igrao basket sa njim u vise navrata).

Pa što ti ne urgiraš?

Junglezburn ::

bigZ ::Dobar je intervju, ja sam zadovoljan odgovorima. Priznao je covek ono sto svi znaju da je mozda i on krivac sto kosarka ima katastrofalan tretman na rts-u. Lenj je, inertan, i kao takav odlicno se uklopio u drzavnu sluzbu. Nije on neko ko je tamo od juce, ciji se glas ne pika. Sve je to moglo biti na mnogo vecem nivoo pogotovo ako se uzme u obzir da je Tijanic kosarkaski fanatik (igrao basket sa njim u vise navrata).

Pa što ti ne urgiraš?

Uh, to je bilo pre 14-15 godina, jednom prilikom je igrao sa Sreckom Jaricem u ekipi. Inace Tijanic je stoka neopevana, maltretirao je klince, lupao samare, basket sa njim je cesto licio na boks. A kad izgubi i pocne da psuje zvoni ceo blok..

bigZ ::
Uh, to je bilo pre 14-15 godina, jednom prilikom je igrao sa Sreckom Jaricem u ekipi. Inace Tijanic je stoka neopevana, maltretirao je klince, lupao samare, basket sa njim je cesto licio na boks. A kad izgubi i pocne da psuje zvoni ceo blok..

Kompleksas i on i matori Jaric. Maniri na sportskom terenu nula...