KK Hemofarm 2011/2012

Bodi Bond ::Dangubić opasan igrač može da bude.

superhik ::Jeste offtopic ali i ja moram da se nadovežem. Odakle to da je na ovom forumu prisutna teorija kako je Dražen imao "drvenu" ruku??? Ako je imao, to je možda bilo sa njegovih devet godina, on je već sa 16 razvaljivao ligu SFRJ svojim šutem.

wolfvaga ::Jeste offtopic, ali moram da se malo nadovežem. Najbolji primer "drvene ruke" koji je postao vanserijski šuter kasnije je Dražen Petrović... Tačno je da se urodjeni nedostatak preciznosti može navežbati, pre svega zahvaljujući moždanim strukturama koje se zovu bazalne ganglije (naučeni obrasci pokreta) i pojedinim (spoljnim ili lateralnim) oblastima malog mozga... Eo, malo medicinskog dodatka...

Бобан Марјановић поново у Вршцу

5 дец, 2011
Бобан Марјановић некадашњи играч Хемофарма Штаде и наш државни репрезентативац, пре неколико дана је остао без ангажмана. Популарни Боби од понедељка тренира у „Миленијуму“ са бившим клубом.

– С обзиром на то да тренутно нема клуб, Боби је изразио жељу да дође и тренира са нама – каже Душан Божовић, директор Хемофарм Штаде. – Изашли смо му у сусрет и верујем да ће то бити корисно за њега, али и за наше центре. Увек ћемо бити отворени за све наше бивше играче и ко год нам се буде обратио, покушаћемо да му помогнемо.

expert ::

Бобан Марјановић поново у Вршцу

5 дец, 2011
Бобан Марјановић некадашњи играч Хемофарма Штаде и наш државни репрезентативац, пре неколико дана је остао без ангажмана. Популарни Боби од понедељка тренира у „Миленијуму“ са бившим клубом.

– С обзиром на то да тренутно нема клуб, Боби је изразио жељу да дође и тренира са нама – каже Душан Божовић, директор Хемофарм Штаде. – Изашли смо му у сусрет и верујем да ће то бити корисно за њега, али и за наше центре. Увек ћемо бити отворени за све наше бивше играче и ко год нам се буде обратио, покушаћемо да му помогнемо.

http://www.zurnal.rs/2011/12/05/marjanovic-ponovo-u-vrscu/index.html

Gde ce Bobi zavrsiti?

НАЛИЧЈЕ ЛОПТЕ – Лабораторија

7 дец, 2011
ПИШЕ: ПРЕДРАГ МИЉУШ
Није никаква реткост да професионалац добије отказ када не игра, или пак игра слабо – то се и очекује.
Међутим, случај Бобана Марјановића не спада у ту категорију, не зато што је играо добро, већ због тога што је Нижњи Новгород отказ уручио репрезентативцу Србије, учеснику великог такмичења.
И више од тога. Марјановић је висок 222 см – у Европи је од њега виши само Вранеш – и прошао је све узрасне државне селекције.
Случај Марјановић је вишеслојан и могао би бити парадигма српске кошарке. Не у смислу квалитета наших играча, резултат и тренутни статус говоре илустративније од голих бројева, већ стратешког планирања.
Поента је следећа: да је са џином са Ртња рађено студиозно, да му је посвећена већа и дужа пажња од указане, могао је бити претежући тас на нашим теразијама.
Природно, одмах ће се наћи опоненти мојој причи, уз аргументацију типа климавих колена, склоности повредама, немогућности брзог трчања и углавном физичких хендикепа проистеклих из његове енормне висине.
Елем, није ни пријатно констатовати да је ретка птица, како су стари Латини звали изузетне људе, негде у свом кошаркашком одрастању испуштена. Да се негде очито погрешило.
Бобан никада није био издвојен у лабораторију, нити је на њему примењен метод из СФРЈ, преношења знања са колена на колено, као кад је велики Немања Ђурић радио са тада мршавим дечаком из Задра Крешимиром Ћосићем, а овај потом са надолазећим асом из Краљева, Владе Дивцем.
Та трака се потом прекинула.
Нити је реаговао КСС, и одредио тренера који би ишао у Вршац и тренирао индивидуално Марјановића, на пример, мада можда има и бољих метода.
Бобан се развијао мање-више спонтано. Сада је на новом почетку. Далеко и од великих клубова, вероватно и од државног тима. Са 23 године.

Intervju: Boris Savović (Hemofarm Stada)

Dugo je sedeo na kraju klupe, tik uz fizioterapeuta. Bilo je sezona kada bi treneri zaboravili i da ga imaju u timu. Ali, ništa od toga nije ubilo samopouzdanje, želju, niti potencijal Borisa Savovića. Strpljivo je čekao i dočekao svojih „pet minuta”. Iako ima utakmicu manje, krilni centar Hemofarma Štada trenutno je najbolji igrač ABA lige – u sedam mečeva sakupio je 171 indeksnih poena, po 24,43 u proseku. Nema ga među 10 najboljih strelaca, ali i te kako utiče na efikasnost tima iz Vršca. Kada šuteri znaju da u reketu imaju nekoga ko će sasvim sigurno ispraviti njihove greške, onda su oni sigurniji, onda i pogađaju. A, Savović je pravi stub igre Hemofarma Štade. Na svakom meču „pokupi” 14,14 odbijene lopte, najviše od svih igrača ABA lige, a čovek nije klasična petica.

I, kada smo ga pitali da li je očekivao ovako briljantne partije na startu sezone, Savović je iskreno odgovorio.
Nisam! Spremao sam se za ovu sezonu, konačno dočekao šansu, ali nisam očekivao da ću da budem baš tako dobar. Naravno, uvek sam verovao u sebe i znao sam da ću jednom dokazati svima, pa i onima koji nisu verovali, da posedujem kvalitet. Međutim, nikako ne mogu da stavljam sebe ispred tima, niko to ne sme da radi. Da nemam takve saigrače, ni ja ne bih imao takve brojke. Prvo ide tim, pa onda „ja”.

O kvalitetu koji ga je izbacio u prvi plan – sjajnom osećaju za skok – Savović je kratko rekao:
Oni ljudi koji me poznaju i koji su radili sa mnom, dobro znaju moje kvalitete, a tek ću da ih pokažem. Trener Željko Lukajić mi je ukazao veliko poverenje, kao i čitav klub. Trudim se da šansu maksimalno iskoristim.

Iako po rođenju Trebinjac, sjajni krilni centar je više Vrščanin. U banatsku ravnicu došao je kada je imao 16 godina - 2003. Vršac je napustio u sezoni 2009/2010, kada je branio boje Budućnosti. Ali, se brzo vratio u klubu u kome je stekao afirmaciju. I, gledajući unazad, tokom proteklih godina bilo je lepih, ali i onih trenutaka kojih ne bi voleo da se seća.
U tim trenucima sam kao inspiraciju nalazio svoju želju za dokazivanjem. Igračima, posebno mladim, je važno da pokažu inat, da radiš još jače i agresivnije i pokažeš ono što zaista jesi. Potpuno je pogrešno da u takvim situacijama, u kakvim sam ja bio - odustaneš. Verovao sam da mogu, čekao sam par godina, radio i samo radio. Na kraju sam dočekao vreme u kome ću da igram. A, svaki igrač želi da ima veliku minutažu u velikom klubu, kakav Hemofarm jeste.

Vrščani su na početku sezone odlučili da promene kurs, okrenuli su se mladima. Iako je imao opciju da napusti Vršac, Savović je odlučio da ostane. Koliko je dobru odluku napravio, već sada se vidi.
Kada sam se vratio iz Budućnosti, potpisao sam ugovor na dve godine. Sada sam mogao da odem, ali nisam želeo. Na kraju ove sezone ponovo ćemo sesti i razgovarati. Ali, do tada ima još mnogo vremena.

Priču smo potom vratili na Hemofarm Štadu koji je posle poraza od Crvene zvezde Beograd, vezao tri pobede.
Možda je nekoga iznenadilo to što smo vezali četiri pobede na našem terenu, ali nas nije. Pripremni period smo odradili fenomenalno, imamo mladu ekipu, napravili smo odličnu hemiju. Ali, nešto lošije smo odigrali protiv Krke, a u Zagrebu smo imali utakmicu u našim rukama, igrali smo fenomenalno, nadigrali Cibonu u svim segmentima i našom krivicom ispustili smo dve šanse da pobedimo.

Kada je reč o ambicijama tima, Savović nema dilemu.
Imamo mladu ekipu koja je željna dokazivanja, nemamo neke zacrtane ciljeve ove sezone. Prvenstveno želimo da se naši mladi igrači, kao i ovi iskusniji, pokažu u najboljem svetlu i da izborimo opstanak u ABA ligi. Svaki korak više biće uspeh.