Collective Bargaining Agreement

od ZuLuofVozdovac Pon 16 Maj 2011 - 15:55

Последњих дана био сам преокупиран завршавањем семинарског рада па ме је било нешто мање на форуму, али ево јутрос га заврших и предах па сада његов садржај могу да поделим и са људима овде. Сам рад писан је из предмета Међународно радно право, пре свега се бави настанком, правном природом и неким институтима колективног уговора о раду амреичких професионалних кошаркаша, па бих унапред упозорио све евентуалне читаоце да је сам текст поприлично лишен ''кошаркашког духа''.

Како је питање развоја дијалог играча и власника клубова (као вида социјалног дијалога) јако важно за предмет из којег сам писао рад дао сам му највише простора, међутим и они које то баш нарочито не занима читајући текст могли би да сазнају занимљиве ствари из историје лиге. Сама садржина овог важећег уговора је само делимично образлагана (уговор је огроман), јер сам већ пробио дозвољен број страна а и нисам имао ни времена јер ми је истицао рок. Да сам могао, додао бих и ова 3 exception-a која сам изоставио (наведени су само у фусноти) и нека правила око трејдовања играча, нпр да плате које добијаш не смеју да буду преко 125% онога што си послао (+/- 100 000$) и неке друге ствари, али просто мислим да то оне на факсу којима је рад намењен апсолутно не занима... Сам наслов семинарског је:

Колективни уговор у америчкој професионалној кошарци

od ZuLuofVozdovac Pon 16 Maj 2011 - 16:01

Претпоставке развоја социјалног дијалога у америчкој професионалној кошарци

Иако познаваоци прилика мање разлике у димензијама терена, трајању меча и правилима игре често истичу као најважније разлике између кошарке у Европи и Сједињеним Америчим Државама, чини се ипак да је сама игра једина додирна тачка кошарке на две стране Атлантика. На организацијоном и финансијком плану, разлике између приступа овој игри постају далеко очигледније.

Историјски посматрано, кошарка се од доласка у Европу непосредно пред почетак Првог светског рата развијала на аматерским основама. Тек у последње две деценије двадесетог века отпочиње процес постепене професионализације који и данас траје и институционалише се кроз оснивање професионалних лига на националном, а од 2000. године и на Европском нивоу 1. У Америци, овај спорт се од самог настанка развијао путем двоструког колосека, строгом поделом на професионални и аматерски (који је своје уточиште нашао у касарнама и на универитетима). Стога и не чуди што је прво професионално кошаркашко такмичење основано још 1898 године под именом ''Национална кошаркашка лига'' 2. Поред професионалности, америчка лига послује на изузетно богатом тржишту те буџети клубова достижу ниво од 200 милиона долара годишње 3(плате, порези на луксуз, трошкови пута, приватних болница, тренинг кампова). Сам финансијки моменат није могао да не остави последце на статус играча, који су временом постали кључни извор поменутих прихода.

Са једне стране доста дуги временски период постојања професионалне кошарке у Америци која играча посматра као радника са свим правима и обавезама које из радног односа следе, а са друге стране висока количина средстава, довели су до формирања правног оквира које је данас дефинисан у свету кошарке једниственим правним споразумом играч и послодаваца.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1 Сама Унија европских кошаркашких лига ULEB (Union des Ligues Européennes de Basket) основана је још 1991 од стране три професионалне кошаркашке лиге – Италијанске, Шпанске и Француске, а у наредној деценији удружењу су се прикључиле и остале најзначајније националне лиге. Међутим тек 2000. године долази до покретања посебног професионалног кошаркашког такмичења на европском нивоу. Да би једна лига постала члан овог удружења мора на нивоу матичне државе да буде регистована као посебно удружење (привредно или акционарско друштво), независно од самог кошаркашког савеза те земље. То представља револуционарну промену јер су кошаркашка такмичења на клубском нивоу деценијама у Европи организована посредством ФИБА Европе – континенталног удружења самих кошаркашких савеза. У овом тренутку поменута унија има 15 лига чланица. Кошаркашка лига Србије нажалост идаље није испунила услове за самостално чланство у овој организацији, већ клубови остварују право учешћа у Европским такмичењима као чланови регионалне Јадранске лиге.
2 National Basket Ball League (NBL). Касније су основано још неколико сличних кошаркашких такмичења: Eastern Basket Ball League (1909), Metropolitan Basketball League (1921), American Basketball League (1925) итд...
3 Само два клуба учесника НБА Финала 2009 године имају у збиру веће буџете од свих учесника Евролиге у поменутој сезони (24 клуба).

od ZuLuofVozdovac Pon 16 Maj 2011 - 16:07

Историјат колективног преговарања у америчкој професионалној кошарци

Данашња Национална кошаркашка асоцијација 4 првобитно је настала под именом Кошаркашка асоцијација Америке 5 6. Јуна 1946. године. Промена имена догодила се 1949 године, када су се поменутој лиги прикључили тимови учесници Националне кошаркашке лиге. У првим годинама, док су оба такмичења паралелно постојала, било је изражено њихово пословно ривалство и жеља да привуку најбоље играче ради обезбеђивања већег прилива новца од улазница и маркетинга. Како је у првој сезони постојања Кошаркашка асоцијација Америке имала ограничен буџет за плате играча у висини од 55 000$ 6 по тиму, и не чуди што се већина водећих играча одлучила да наступа за клубове Националне кошаркашке лиге. Ипак и тада су неки клубови успевали да нађу начин да заобиђу ова ограничења, те су нудили својим најбољим играчима места у клубској администрацији и на основу тога им исплаћивали посебне бонусе. Уједињење два најзначајнија такмичења тог доба под именом НБА лига, довело је до погоршања положаја играча услед мањка конкуренције послодаваца. Истовремено на снази остају само ригорознија финансијска правила која су до тада важила у Кошаркашкој асоцијацији америке, а играчима је понуђено да своја примања сведу на ниво дозвоњених, или потраже запослење на другом месту 7.

Како се ситуација у наредној деценији и поред великог раста прихода није значајније мењала, то је довело до покушаја синдикалног организовања играча – првог такве врсте кад је целокупан професионални спорт у питању. Боб Коузи, тада водећи играч лиге и члан Бостон Селтикса 1954. године одлучује да пошаље писмо најбољим играчима свих осталих НБА тимова и да тражи њихову подршку за оснивање уније игрча, како би се солидарисали са играчима Балтимор Булетса којима због банкрота франшизе нису исплаћене заостале зараде из предходне сезоне 8. Готово без изузетка добијa подршку контактираних играча 9, па се током All-Star викенда 1955. године обраћа председнику НБА лиге Морису Подолфу са листом захтева играча која је поред захтева за исплатом заосталих зарада између осталог обухватала: ограничење броја егзибицоних утакмица које играчи играју (а којих је било све више у жељи власника клубова да

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------
4 National Basketball Association – у даљем тексту НБА
5 Basketball Association of America (BAA)
6 У првој сезони поменуто ограничење плата имало је за циљ да обезбеди финансијску ликвидност лиге, оно је брзо напуштено али ће се јавити неколико деценија касније, и представља један од кључних института колективних уговора у свим професионалним спортовима данас.
7 Једина преостала професионална лига после стварања НБА носила је име ''Athletic Union'', а била је организована и финансирана од стране тада највећих индустријских гиганата у Америци.
8 Robert Bradley, Lаbor pains nothing new to the NBA
9 Није му се одазвао само играч Форт Вејна, Фред Золнер

od ZuLuofVozdovac Pon 16 Maj 2011 - 16:11

увећају профит) или неки вид учешћа у подели профита од такве врсте нетакмичарских мечева, престанак финансијског кажњавања играча за критиковање судијских одлука током меча ("whispering fine"), 25$ бонуса за гостовање играча на теливизији и радију и покривање трошкова селидбе за играче који буду размењени од стране клубова током сезоне. Председник лиге је обећао да ће исплатити део зарада играчима чији је клуб угашен, док су разговори о осталим темама одложени за две недеље.

Ипак, и поред обећања није дошло до озбиљног дијалога између представника играча и представника лиге, био је довођен у питање њихов легитимитет, све док се у јануару 1957. године Боб Коузи није сусрео са представницима једне од америчких унија синдиката (The American Federation of Labor and Congress of Industrial Organizations) и затражио њихову помоћ. Априла исте године борд НБА лиге формално признаје Националну унију кошаркашких играча (National Basketball Players Association) за социалног партнера и након преговора многи захтеви играча бивају прихваћени. Уведено је могуће ослобађање од финансијке казне за критике упућене судијама на мечу, постављена је минимална дневница од 7 долара која се поред плате исплаћује током сезоне и надокнада путних трошкова, повећан је број тимова који учествују у плеј-офу, тренинг камп 10 могао је да почне највише месец дана пред почетак сезоне, лимитиран је број егзибиционих утакмица током сезоне, играчи су добили право да одлучују да ли ће њихови индивидуални спорови са власницима клубова бити решавани од стране председника лиге или трочланог борда НБА лиге, играчима су загарантоване надокнаде за појављивање у медијима и тршкове селидбе у случају промене клуба током сезоне. Иако сам споразум није није имао карактер колективног уговора, већ је био неформални договор који је касније унет у саме организационе акте НБА лиге, сматран је великим тријумфом професионалних играча. Председник уније играча и њен оснивач, Боб Коузи, одлучио је ипак да поднесе оставку на своју функцију већ годину дана касније, разочаран чињеницом да већина играча није хтела да плати годишњу чланарину у синдикату која је износила 10 долара.

Коузија је на челу синдиката заменио саиграч Том Хајнсон, који је успео да издејствује почетак разговора о признавању права на пензију играчима, поставивши циљ да онима који наврше 65 година и имају пет година стажа буде гарантована пензја од 100 долара месечно, док би са десетогодишњим стажом следила дупло већа примања. Ради лакшег остварења овог циља 1962. године Хајнсон ангажује адвоката Лоренса Флајшера дајући му функцију генералног саветника уније играча. Напредак у решењу овог питања десио се пред All-Star утакмицу 1964. године када су играчи поново запретили да неће изаћи на паркет чиме би лига изгубила огромне своте новца од

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
10 Еквивалент припремама пред сезону клубова у Европи

od ZuLuofVozdovac Pon 16 Maj 2011 - 16:14

спонзора и додељених тв права. Уследила је лична гаранција председника лиге да ће пензијски план бити усвојен на наредном састанку власника клубова што се и догодио неколико месеци касније 11.

Како играчи нису били потпуно задовољни предвиђеним решењем питања пензија, али и великим бројем егзибиционих и такмичарских утакмица, долази до раста незадовољства па је било угрожено и само одржавање плеј-офа 1967. године, јер су власници највили да ће прогласити локаут и отказати његово одигравање ако играчи не дају обећање да ће поштовати своје уговоре. Са друге стране играчи су запретили штрајком ако се не усвоји листа њихових захтва. Споразум је ипак био постигнут, јер би у супротном обе стране биле на великом финансијком и спортском губитку. Загарантована је месечна пензија од 600 долара свим играчима са више од 10 година стажа (у шта ће бити ретроактвно урачунате и претходне године свих у том тренутку активних играча), унапређен је систем здравственог осигурања, прописан је максимум од 82 утакмице током регуларне сезоне, а постигнут је и начелан договор о ревидирању уговора играча на основу кога је годину дана касније увећан ниво минималних зарада у зависности од година стажа.

Паралелно са поменутом ескалацијом сукоба играча и власника клубова, долази до формирања још једне професионалне кошаркашке лиге под називом Америчка кошаркашка асоцијација. Дешавања у НБА лиги нису имала директног утицаја на стварање овог такмичења, али ефекти његовог постојања ће врло брзо почети да се осете, пре свега кроз раст прихода играча услед конкуренције послодаваца (клубова) на тржишту рада. Поучени ранијим искуствима, руководиоци НБА лиге поново покрећу разговоре о спајању два такмичења, који су током 1970. године требали да буду успешно приведени крају. У жељи да заштити интересе играча, Оскар Робертсон тадашњи председник уније играча подноси тужбу америчком суду 12, тврдећи да тадашња правила НБА лиге која су подразумевала да играч до краја живота не сме да потише за други клуб осим оног који га је изабрао на драфту све док постоји интересовање тог клуба који га је бирао су у супротности са антимонополским законодавством и представљају неки вид картелског удружења послодаваца. Са тог аспекта посматрано постојање друге лиге би представљало алтернативу играчима, па суд доноси привремену одлуку о спречавању уједињења две лиге, што је био превасходни циљ подношења тужбе.

Како ни Конгрес није дао позитивно мишљење о уједињењу, лига отпочиње разговоре са играчима о условима под којима би прихватили спајање. Решење ја неђено у увођењу правила да

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------
11Питање пензија било је регулисано кроз одређен вид животног осигурања, у америци познатог као endowment policy, при чему су власници одлучили да учествују са 50% у уплати доприноса за тај вид животног осигурања.
12Robertson v. National Basketball Association,556 F.2d 682 (2d Cir. 1977)

od ZuLuofVozdovac Pon 16 Maj 2011 - 16:17

играч по истеку првог уговора постаје слободан агент, и било који други клуб лиге има могућност да му понуди уговор, док његов матични клуб има могућност да задржи играч само ако изједначи финансијску понуду коју је играч добио од другог клуба 13. Након договора, тужба Оскара Робертсона која је готово шест година спречавала уједињење бива споразумно повучена чиме су створени предуслови за уједињење две лиге. Оно се остварило припајањем четири клуба Америчке кошаркашке асоцијације НБА лиги 14.

Питање спајања лига обележило је седамдесете године двадесетог века у америчкој кошарци, међутим оно није суштински утицало на нестанак тада већ институционализованог социјалног дилајога власника клубова и играча који је довео до потписивања првог колективног уговора 1970. године. То је била револуција за професионални спорт тог времена, јер по први пут постигнути договори о минималним платама, дневницама и повећању броја клубовау плејофу нису добијали правну снагу кроз организациона акта лиге, већ кроз колективни уговор чије је важење орочено на три године. Помињани договор о давању права играчима да постану ограничено слободни агенти по истеку уговора (после чега је уследило спајање лига) био је уведен кроз трећи колективни уговор потписан 1976. године.

Почетком осамдесетих година, услед нагомиланих дугова клобова према играчима који су достигли укупан износ од скоро 90 милиона долара, постаје јасно да успостављен систем није дугорочно одржив. У страху од краха који би финансијски погодио како играче тако и власнике 1983. године је закључен нови колективни уговор са четворогодишњим трајањем, којим је успостављен дугорочан однос партнерства између ова два социјална субјекта. Предвиђено је да ће убудуће играчи и послодавци равноправно сносити ризик пословања, тако што 53% укупних

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
13Да играчи нису прихватили ове услове, не би остварили право да постају ограничено слободни агенти по истеку уговора, а уједињење би било извршено тако што би Америчка кошаркашка асоцијација била распуптена а неколико клубова би се самостално прикључило НБА лиги.
14 У питању су: Indiana Pacers, San Antonio Spurs, New York Nets (касније пресељени у ЊуЏерси) и Denver Nuggets који су до преласка носили назив Denver Rockets али су га променили због постојања истоимене франшизе из Хјустона у НБА лиги. Ретко који догађај имао је тако важан утицај на развој професионалне кошарке као уједињење ова два такмичења. Кошарка у НБА лиги до средине седамдесетих је била веома спора игра, играчи који су се појавиљвали на драфту махом су долазили после завршених колеџа. Клубови који су чинили лигу Америчке кошаркашке асоцијације су поред колеџ играча попунили своје редове и момцима из предграђа великих градова, довољан услов био је да буду пунолетни. То такмичење прво је увело шут за три поена који је утицао да играчи престану са ''опкољавањем'' свог коша у одбрани већ да почну да врше пресинг на противничке играче и чешће покушавају да спрече шут. Игра се убрзала али се отворио и простор у рекету па су атрактивни потези и ''закуцавања'' постали све чешћи (ова лига прва је увела и такмичење у закуцавањима). Пре уједињења било је широко заступљено мишљење да клубови Америчке кошаркашке аоцијације квалитетом никако не могу да парирају клубовима НБА лиге. Међутим после уједињења,поменута четири клуба су у готово неизмењеним саставима играли веома успешно у НБА лиги, а Денвер и Сан Антонио су већ у првој сезони постали шампиони својих дивизаја (Сан Антонио пет пута у наредних шест година). Што је још важније, поменути тимови презентовали су брзу и атрактивну кошарку коју је публика брзо заволела.

od ZuLuofVozdovac Pon 16 Maj 2011 - 16:20

прихода које лига оствари од продаје медијских права и улазница ће бити максимум које ће моћи да буде издвојен за плате играчима. Наведени износ назива се salary cap, а његова вредност у текућеј сезони увек се израчунава тако што се поменути проценат укупног прихода лиге из предходне сезоне подели са бројем клубова у лиги 15. Клуб може да потпише уговор са новим играчем само ако има слободног простора у salary cap-у. Истовремено, играчи су мотивисани да својим партијама на терену и појављивањем у медијима увећају проходле лиге а самим тим и своја примања у будућности. Истим уговором бива гарантовано најмање 253 радна места за играче током његовог трајања. Без већих спорења закључен је и колективни уговор 1988. године са шестогодишњим трајањем, којим је играчима дозвољено да после истека другог професионалног уговора постану неограничено слободни агенти и могу да потпишу за било који клуб који им понуди уговор макар понуда била нижа од понуде коју је добио од дотадашњег клуба 16. Истовремено, пензиони план почео је да обухвата све играче, па чак и оне који су каријере заврпили пре 1965. године када је постигнут први договор о пензијам игрча.

Релативно мирне осамдесете године заменио је отворен сукоб играча и власника током деведеситих, када су се десила и два локаута. У том периоду вртоглаво расте медијска заступљеност играча, по први пут њихови лични комерцијалини уговори почињу да превазилазе вредност примања која остварују од самог играња кошарке. Продукција играча и њихова међусобна конкуренција бивају све већи а расте и број ''интернационалаца'' који почињу да заузимају места домаћим играчима. То доводи до увођења све већег бороја exception-а, изузетака услед којих је могуће да клуб пређе ниво плата који прописује salary cap.Када је 1995. године постигнут договор између уније играча и власника клубова према коме ће бити уведен порез на луксуз за клубове који прелазе ниво salary cap-а, као и укидање једног од најзначајнијих изузетака "Larry Bird exception", неколицина играча на челу са Мајклом Џорданом и Патрикој Јуингом одлучује да покрене поступак за испитивање репрезентативности синдиката. Под притиском овог чина унија играча наставља разговоре и постиже далеко бољи споразум по играче који није обухватао увођење пореза на луксуз а број exception-а чак је и увећан. Ниво учешћа играча у приходима смањен је са 53% на 48%, међутим играчи сада добијају учешће у профиту од продаје дресова, међународних тв преноса и спонзорских уговора објеката у којима су утакмице игране, чиме је висина salary cap-а номинално порасла. Све наведено било је предмет колективног уговора усвојеног 1995 године након што је синдикат успео да докаже репрезентативност. Ипак већ две

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------
15Дакле висина максималног буџета за плате постала је иста за све клубове. Мотиви за увођење овог института били су не само финансијки него и спортски, али ће о њима бити речи у поглављу посвећеном овом институту.
16По ранијим правилима играч никада није могао да постане неограничено слободан агент већ је клуб у коме је играо и по истеку уговора могао да задржава играча све док може финанијски да испарира понудама конкуренције. Поменуто ограничење остало је на снази само за играче којима је истекао први прфесионални уговор.

od ZuLuofVozdovac Pon 16 Maj 2011 - 16:22

године каснје власници клубова иступају из договора и покређу нове преговоре који су резултирали локаутом 1998. године. После губитка готово половине сезоне, сукоб је окончан потисивањем нешто неповољнијег угвора по играче који је обухватао увођење максималних плата у зависности од година стажа играча.
Последњих десетак година, промене полажаја играч биле су незнатне услед континуираног раста прихода лиге и релативно одрживог система поделе прихода који је успостављен. Долази до скраћења максималне дозвољене дужине уговора и увођења пореза на луксуз. Ипак светска економска криза и поремећај тржишта неограничено слободних агената на коме су играчи спортске успехе и величину медијског тржишта почели да стављају испред финсијских понуда клубова, вероватно ће утицати на значајну премену система успостављеног у последњој деценији.

Правна природа колективног уговора у НБА лиги

Данас се у теорији колективни уговори најчешће посматрају као мешовита категорија која поседује облигационе и нормативне елементе. Ипак, не може се порицати чињеница са су ови уговори у америчком професионалном спорту превазишли те оквире, и данас уређују многа питања управног, трговнског, компанијског и других права, која су у већини европских држава најчешће нормирана законом о спорту или законом о привредним друштвима. Таква су правила о порезу на луксуз који се наплаћује клубовима који прекораче дозвољену потрошњу на плате играчима, правила о допинг контроли, правила о промету играча, као и многа друга уведена у правни живот управо путем самог колективног уговора.

Колективни уговори врше дерогирање радног законодавства ако су њихове одредбе повољније по раднике. Специфичност ових уговора у америчком професионалном спорту је у томе што они врше дерогирање чак и појединох одредаба тамошњег антимонополског законодавства (anti-trust law). Један од темеља поменутог законодавства је и Шерманов акт из 1890. године који било какав вид уговора, изјаве воља или завере у циљу ограничења трговине сматра нелегалним 17. Колективни уговор у НБА лиги управо на најочигледнији начин уређују правила и ограничења у промету играча између клубова. Такође, антимонополска правила прописују и строгу забрану фиксирања цена а правила колективног уговора одређују максималне износе ''цене рада'' играча у зависности од година стажа у лиги.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------
17 John Croke, An Examination of the Antitrust Issues Surrounding the NBA Decertification Crisis, Sports Lawyers Journal, 1998.

od ZuLuofVozdovac Pon 16 Maj 2011 - 16:24

Коначно колективни уговор у америчкој професионалној кошарци значајно ограничава слободу избора радне организације, која своје корене има и у самој слободи кретања као елементарног људског права. Преко 90% играча постаје део лиге путем НБА драфта. Пријављивањем на драфт они пристају да буду бирани од стране клубова и немају права да потпишу професионални уговор ни са једним клубом НБА лиге осим оног који их је одабрао. Они немају права да потипусују професионалне уговоре пре 23. године живота ако претходно нису прошли драфт (на који могу да се поријаве већ са 19 година) 18. Међутим проблематично је правило колективног уговора по којем сви играчи годину дана пре него што стекну право слободног потписивања професионалног уговора могу бити бирани на НБА драфту иако се на њега нису пријавили, те по стицању права потписивања професионалног уговора они не могу да потпишу ни за један клуб осим за онај који их је бирао кад су били такозвано ''излазно годиште''. Други вид ограничења слободе избора радне организације је правило по коме након истека првог професионалног уговора (који може да траје максимално 5 година, а чија дужина зависи искључиво од воље послодавца) играч нема права да потише уговор са другим клубом ако клуб за који је до тада наступао изједначи висину понуде коју је играч добио од стране дугог клуба. Тек по истеку другог професионалног уговора (који може да траје до 6 година) они постају неограничено слободни играчи. То у пракси доводи до ситуације да најбољи играчи готово читаву деценију буду везани за клуб који их је првобитно бирао на драфту, јер су максимална годишња примања играча лимитирана и понуда других заинтересованих клубова никада не може да пређе те максималне границе и по правилу бива изједначена.Тек као ветерани, неколико година пред крај каријере они стичу могућност да пар последњих сезона одиграју у клубу по избору, али и тада се они чешће одучују да зарад финансијске сигурности и због опасности од повреда (које су у тим играчким годинама чешће) искористе опцију коју предвиђа колективни уговор и продуже већ постојећи уговор годину дана пре истека. Тиме играч избегава могућност да постане слободан агент и евентуално не нађе новог послодавца (нпр. због изненадног погоршања здравственог стања).

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
18 Ту су могуће две варијанте: да играч после пријављивања буде изабран и може да потпише само са клубом који га је изабрао, или да га не изабере ниједан клуб после чега има право да потпише уговор са било којим клубом који му понуди уговор. Међутим нема право да потписује професионалан уговор пре 23. године ако се на драфт није ни пријавио

od ZuLuofVozdovac Pon 16 Maj 2011 - 16:27

Најважнији институти важећег колективног уговора

-salary cap-

Иако је неки вид salary cap-а постојао већ у првој сезони НБА лиге, концепт ограничавања буџета за плате брзо је напуштен. Он поново бива уведен 1984. године успостављањем раније помињаног партнерства играча и власника клубова, након финансијске кризе која је погодила лигу. Разлози за увођење salary cap-а били су двојаки. Са једне стране клубови из метропола који по природи ствари послују на већим тржиштима остваривали су веће приходе од улазница маркетинга, па су без проблема успевали да привуку све водеће играче тог доба, што је значајно угрозило конкурентност осталих. Успостављање salary cap-а довело је до изједначавања издатака за плате у свим клубовима, али је утицало и на однос понуде и тражње на тржишту играча, јер клубови којима је испуњен salary cap немају могућност да нуде уговоре слободним агентима, што је све заједно допринело значајном успоравању раста плата играча све до постепеног увођења одређених финансијких изузетака – услова за прелазак нивоа пројектованог salary cap-а.

У теорији је позната подела на ''чврсти'' и ''меки'' salary cap. Одлике чврстог су да не постоје услови под којима се буџет за примања играча може превазићи – ангажовање играча могуће је само до нивоа који је предходно утврђен. Управо овакав био је salary cap приликом увођења 1984. године. Ипак пракса је веома брзо довела до ситуација у којима су правила о неограниченом изједначавању понуда слободним агентима од стране клуба за који је до тада играч наступао дошла у сукоб са ограничењима salary cap-а. То је довело до увођења првог изузетка познатог под именом ''Larry Bird Exception'', а у наредне две деценије настају и многи други 19:

-Larry Bird exception је изузетак настао када Бостон Селтикси због ограничења која је поставио salary cap нису били у могућности да продуже уговор са у то време водећем играчем лиге – Леријем Брдом. Бостону је накнадно дозвољено да то учини успостављањем правила да клубови имају права да продуже уговоре са играчима који су им тренутно у саставу без обзира да ли ће такав продужетак довести до пробијања salary cap-а. Неопходан услов за примену правила је да ирач који треба да продужи уговор има најмање три везане године стажа а да притом није отуштан нити мењао клубове као слободан агент. У случају трејда, сматра се да су са играчем трејдована и ''Bird rights'', тј. стаж који је остварио у предходном клубу рачуна му се и при примени правила за продужетак са оним клубом у који је прешао. Овај изизетак омогућава

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
19 Осим наведених постоје и Minimum Salary Exception, Traded Player Exception и Disabled Player Exception.

od ZuLuofVozdovac Pon 16 Maj 2011 - 16:30

играчима да потпишу годину дана дужи уговор од дозвољеног за слободне агенте 20, па је то годинама било врло ефикасно средство за задржавање квалитетних играча од стране мањих клубова.

-Early Bird exception је блажи вид раније поменутог Larry Bird exception-а, који без обзира на попуњеност salary cap-а омогућава продужетак уговора са играчем који је остварио само две године стажа при чему не сме да буде отпуштан, потписиван као слободан агент али ни да буде трејдован, тј. код овог вида изузетка он мора да оствари две године стажа у истом тиму. Притом, његова плата по новом уговору може бити максимално на нивоу 175% предходне.

-Non-Bird exception је изузетак по ком клубови могу да продужавају уговоре са играчима које имају у саставу (без обзира да ли би тиме пробили salary cap) при чему не постоје услови који си тичу стажа. Плата играча по новом уговору не сме да буде на нивоу већем од 120% претходне.

-Rookie exception предвиђа могућност да клубови потпишу младе играче које су бирали на драфту без обзира да ли имају слободног простора у salary cap-у. Висина примања играча бираних на драфту који тиме по први пут улазе улигу и називају се rookies, ограничена је посебном скалом, при чему њихова максимална примања зависе од позиције са које су одабрани.

- Bi-annual exception је првобитно носио име ''изузетак од милион долара'' јер је омогућавао клубовима да потпишу уговоре са играчима без обзира на стање salary cap-а ако плата играча није већа од милион долара при чему дужина уговора не сме да буде већа од две године. Како је у међувремену дозвољен лимит постепено растао и данас износи 1.6 милиона долара, изузетак је почео да носи име по дозвољеном броју година на који уговор може бити потписан.

- Mid-level exception омогућава клубовима да једанпут годишње потишу уговоре са слободним играчем, при чему његова примања не смеју да прелазе ниво просечних примања играча у НБА лиги у предходној сезони (без обзира да ли би тиме пробили salary cap). Просечна примања играча у НБА лиги су у сезони 2009/2010 износила 5.8 милиона долара.

-escrow system-

Како актуелна правила пружју широке могућности за потписивање играча и увећање платног биланса екипа и преко нивоа salary cap-а, ради одржавања финансијске стабилности
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
20 Слободни агенти могу да потпишу максимално петогодишњи уговор, док играчи кој продужавају уговор користећи ''Bird rights'' могу да потпишу шестогодишњи.

od ZuLuofVozdovac Pon 16 Maj 2011 - 16:34

уведен је систем депозита ''Escrow System'', који поставља горњу границу учешћа играча у расподели новца од укупних прихода. Систем је замишљен тако да играчи морају током једне сезона да депонују 9% свих својих зарада и бонуса на посебан рачун. Када се заврши кошаркашка сезона и када се утврде укупни приходи лиге, сва примања играча не смеју да пређу 57% 21 тих прихода. Ако су примања играча у текућој сезони на нивоу или испод нивоа наведене границе, они ће стећи право да подигну депоновани новац. Међутим у случају да ниво укупних примања буде изнад означеног лимита, из депонованог новца лига задржава све вишкове, док остатак исплаћује играчима сразмерно висини уплаћених депозита. Ако ни целокупна депонован средства нису довољна да се надокнади вишак који су играчи примили као зараду, остатак ће бити надокнаћен из депонованих средстава за следећу сезону.

-tax system-

Како је salary cap престао да буде иоле озбиљан лимит потрошње и данас само ограничава клубове у евентуалном у потписивању највреднијих слободних агента чија примања превазилазе ниво свих дозвољених exception-а 22, поново бива актуелизован проблем конкурентности клубова са мањих тржишта. Решење је нађено у увођењу посебног пореза клубовима са највећом потрошњом. Која ће се потрошња сматрати прекомерном израчунава се тако што се 61% укупних приходи лиге подели са бројем клубова лиге. За сваки долар исплаћен за зараде играчима преко границе пореза на луксуз плаћа се још један долар пореза директно НБА лиги, која накнадно тај новац распоређује клубовима који нису прешли ниво ограничења. На тај начин обезбеђује се да најбогатији клубови који по правилу послују на великим тржиштима поделе своје приходе са тимовима из мањих средина који добијени новац користе како би повећали конкурентност.

-minimum & maximum player salaries-

Висина миниималних годишњих примања играча у НБА лиги зависи од њиховог играчког стажа. Rookie играчи који у лигу долазе мимо драфта стога имају најмања примања, док је раст минималних примања ветерана довео до промене дозвољених лимита неких изузетака као што је нпр. Bi-annual exception.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------
21 Овај проценат биће увећан ан 57.5% ако приходи лиге порасту за 30%, а на 58% ако приходи лиге порасту за 60%.
22 Клубови користећи Larry Bird Exception могу неограничено да продужавају уговоре играчима које већ поседују па и да им ограничено увећавају примања, а притом да користећи остале изузетке доводе нове иако им је salary cap попуњен.

od ZuLuofVozdovac Pon 16 Maj 2011 - 16:45

Collective Bargaining Agreement Nbasalary

-минималне плата играча у последњих неколико сезона 23-

Ограничење максималних примања играча уведено је први пут колективним уговором из 1999 године. Разлози су вишеструки, пре свега пошто је укупна висина буџета за плате релативно ограничена, не би било добро да клубови у довођењу једног или два најбоља играча потроше све финансијске ресурсе и онда остатак екипе плаћају испод реалне тржишне вредности. Такво понашање није у интересу кошарке, а постоје и разлози елементарне међуиграчке солидарности. Као што је познато, по истеку првог професионално уговора играчи постају ограничено слободни агенти и њихови дотадашњи клубови имају могућност да их задрже изједначавањем најбоље понуде коју је играч добио од других клубова. Дакле они имају неку врсту права првенства када су понуде једнаке. Истовремено, играч нема могућност да прихвати нижу понуду, већ ако понуда не буде изједначена он може да потпише једино уговор са оним клубом који је дао највећу понуду. Ограничење плата стога у поменутој ситуацији смањује могућност да клубови губе играче у чији су развој улагали и да исти прелазе у клубове који у датом моменту имају слободан salary cap и најчешће су спремни да понудом вишеструко надмаше тржишну вредност конкретног играча. Плата за играча са 0-6 година стажа може максимално износити 25%, са 7-9 година искуства 30% а са 10 и више година 35% salary cap-а. Ипак, ово правило односи се само на слободне агенте, а плате играча који продужавају уговоре по другим основима (нпр. Bird exception) могу бити и изнад нивоа максималних плата 24.

-остале одредбе-

Поред наведеног, правила колектвног уговора регулишу и многе друге области попут максималног и минималног броја играча у саставима тимова, правила о потписивању играча отпуштених током сезоне, правила о размени играча, дисциплинске санкције, правила о тестирању на допинг, правила о пензијском осигурању играча и многа друга чије би образлагање вишеструко превазишло оквире једног семинарског рада.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
23 Извор: nba.com (http://www.nba.com/news/cba_minimumsalary_050804.html)
24 Јер код тих других видова продужавања уговора постоје скале које лимитирају максимални раст примања на годишњем нивоу у односу на прошлогидишња примања, без обзира колика ће та примања бити у односу на salary cap.

od ZuLuofVozdovac Pon 16 Maj 2011 - 16:46

Резиме

Важећи колективни уговор требало би да истекне последњег дана јуна 2011. године. У случају да се до тада не постигне сагласност о новом, власници НБА клубова најавили су да ће прогласити локаут, који би вероватно угрозио одигравање наредне сезоне. Погођени последицама светске финансијске кризе, клубови НБА лиге у прошлој такмичарској години пословали су са укупним губитком од 800 милиона долара. Имајући у виду дугорочну неодрживост таквог система власници предлажу прелазак на ''чврст'' salary cap и смањење важећих уговора играча у наредним годима измећу 15 и 25 %. Унија играча пак са друге стране тврди да су ефекти кризе само краткорочни, а да се од њих тражи да дугорочно смање ниво стечених права у која су у нормалним условима пословања обезбеђивала значајан профит власницима.

Други проблем је што играчи све чешће у преговорима инсистирају да њихови уговори после неколико сезона имају опцију за превремен раскид на једностран захтев играча. Тако се долази до ситуације да главне звезде већ после 7-8 година постају неограничено слободи агенти и прихватају чак и нешто ниже уговоре клубова из великих средина, јер ће од рекламних уговора на тим медијски далеко разивенијим тржиштима инкасирати више новца него што би могли кроз своју примарну кошаркашку делатност. Истовремено, клубови из федералних држава које нуде пореске погодности (Флорида) успевају да привуку готове све најбоље играче лиге, чинећи тиме провинцијске клубове средњег запада Америке још неатрактивнијим за домаћу публику и додатно умањују њихове шансе за стварање профита. У таквим условима дошло је до формирања неколико ''супертимова'' који већ пред почетак сезоне слове за главне фаворите, чије шансе да се нађу у завршници плејофа ретко који тим може да угрози, а зна се колико је једнакост шанси важан елемент колективне свести у Сједињеним Државама. Стога је предлог власника клубова да уведу правило слично оном у професионалној лиги америчког фубала, по коме свака екпа може да одреди једног играча који неће моћи да је напусти чак ни када постане слободан агент. Играчи са друге стране упозоравају да би тако нешто угрозило чак и њихова елментарна људска права.

Ово су само неки од проблема који прожимају тренутни дијалог социјалних партнера у најбогатијем кошаркашком такмичењу на свету. Верујући да су обе стране свесне великог губитка у спортском и финансијском смислу који су трпеле у ранијим случајевима локаута, треба изразти наду да ће несугласице бити превазиђене на задовољство кошаркашке публике широм света.

od ZuLuofVozdovac Pon 16 Maj 2011 - 17:00

Кога је тема заинтересовала више информација о важећем или преговорима о наредном колективном уговору може да нађе на следећим линковима:

http://blogs.hoopshype.com/blogs/tolnick/2011/04/24/ideas-to-improve-the-d-league/
http://blogs.hoopshype.com/blogs/tolnick/2011/03/28/franchise-tags-a-better-system/
http://blogs.hoopshype.com/blogs/tolnick/2011/03/20/franchise-tags-the-players-and-leagues-perspective/
http://blogs.hoopshype.com/blogs/tolnick/2011/03/19/franchise-tags-the-teams-perspective/
http://blogs.hoopshype.com/blogs/tolnick/2011/02/27/scaling-back-existing-salaries-a-two-way-street/
http://blogs.hoopshype.com/blogs/tolnick/2011/02/06/toxic-contracts-preventing-a-costly-arms-race/
http://en.wikipedia.org/wiki/History_of_basketball
http://en.wikipedia.org/wiki/ABA-NBA_merger
http://en.wikipedia.org/wiki/American_Basketball_League_(1925-1955)
http://en.wikipedia.org/wiki/National_Basketball_Association
http://en.wikipedia.org/wiki/NBA_salary_cap
http://members.cox.net/lmcoon/salarycap.htm
http://sportslaw.uslegal.com/antitrust-and-labor-law-issues-in-sports/
http://www.apbr.org/labor.html
http://sports.espn.go.com/nba/news/story?id=6530352&campaign=rss&source=NBAHeadlines
http://www.insidehoops.com/nba-collective-bargaining-agreement.shtml
http://www.sportscity.com/NBA/Salary-Cap/
http://btjunkie.org/torrent/Babysitters-XXX-DVDRip/423211fdd94afbc77f14987b1bf1747b77a8cf9611dc <<<<!!!!!!!!!

Тему нећу закључавати да би свако ко жели нешто да дода или искритикује ово написано то могао и да уради, а уједно следе и наредне рунде преговора уније играча и власника клубова, па ћемо све те догађаје наредних недеља моћи овде да коментаришемо. Надам се само да негде у октобру нећемо бити идаље на овој теми и давати коментаре типа: Е да су ови попустили сада би сезона почела....

od ZuLuofVozdovac Pet 7 Okt 2011 - 16:46

Можда би било боље дискутвати о самом локауту на овој теми.

У суштини чека се још да играчи мало попусте, што би стварно било и нормално, власници су баталили hard cap који је био главна тачка спотицања и сад остаје само ценкање. Одустало се и од оног правила да клубови бирају једног играча који не може да оде кад му истекне уговор. Ред би био сад и ови мало да попусте...

Ово што је написао Дане да играчи нуде 51-49 нема званичних потврда али није искључено да је тачно, пошто и у униији играча тренутно влада неслога и неки мисле да сад треба прихватити шта им се нуди да би лига почела на време... А нуди им се 50-50, и неће се завршити на толико, али неће ни играчи добити баш колико траже. Ипак, кад се расправља о 3 милијарде долара, и 0,5% је велика пара...

Али не треба бити ни превалики оптимиста, још се они нису договорили око евентуалног смањења важећих уговора (чега тешко да ће бити), око Bi-annual exception-а, око Mid-level exception-а, око захтева власника да нађу механизам за отпуштање играча који су пре много година добили огромне уговоре а сад су канте итд... Што се мене тиче, мислим да је извесно да ће ове прве две недеље сезоне бити отказане (прва половина новемба), за даље видећемо. Моју прогноза да НБА почиње почетком децембра већ знате. Али истовремено рачунајте да ће сви играчи морати да се јаве својим клубовима једно 15-20 дана раније....

od Koleman Pon 10 Okt 2011 - 11:17

Gde pratite poslednje vesti oko lock-outa?

od ZuLuofVozdovac Pon 10 Okt 2011 - 11:26

Па углавном преко сајтова преко којих и иначе пратим вести око НБА лиге. Има доста тога и на твитеру. Данас је изашао занимљив текст Дејвида Олдриџа на НБА.ком из кога сам успео да извучем бројне закључке о којима ћу ноћас нешто и написати на форуму.

http://www.nba.com/2011/news/features/david_aldridge/10/10/encouraging-sign/

od blagoje Pon 10 Okt 2011 - 11:48

Зулу, је ли то састанак завршен ?

Једино што је доступно тренутно јесте да су се договорили око Mid-level exception-a, а немам појма шта конкретно.

od ZuLuofVozdovac Pon 10 Okt 2011 - 11:58

Па пронеле су се вести да је завршен негде пре неких 20 минута, и као да су стране љутито напустиле хотел и бла бла, међутим састанак идаљетраје.

Око мид левела су се договорили да га скрате али не знам тачно колико (до сада је могао да траје и до 5 година) и да значајно смање његов износ (отприлике за 40%).

lazarminator ::Ja mislim da likovi poput Karmela i slicnih veze nemaju ni zbog cega lok aut, ni kakvi su zahtevi. Dok mu se ortaci tamo guze i bore se i za njegovu bulju, on se preko twitera izvinjava za lok aut.
I ovi igraci. Oni cak imaju svoj logo koji ih predstavlja. Sve je bre ovo cirkus i reklama. Ua bre NBA! Vratite mi moje igrace u Evropu! UAAAA!

То ''извињавање'' је део тактике играча коју су спроводили током данашњег седмочасовног састанка, јер су желели са једне стране да покажу одлучност и спремност да трпе последице тога што се нису договорили (порука: помирили смо се да сезона неће почети ан време), а са друге стране да пребаце одговорност на власнике. Исту ствар су током вечери урадили Стив Неш, Стефан Кари, Дадли и још неки играчи.

od ZuLuofVozdovac Pon 10 Okt 2011 - 16:15

Састанак је завршен негде око 3.45.

Чекала се прва реченица коју ће Дејвид Штерн изговорити кад изађе из просторије. Знало се да сезона неће почети на време стога су постојале само две опције: 1) почетак сезоне је одложен 2) почетак сезоне је отказан. Прва опција подразумевала би да је постигнут неки елементарни договор о основним питањима, па да ће се заказати састанак за две недеље на коме ће стране дорадити договор и сезона би могла да почне са две недеље закашњења, дакле 17. новембра (али са мало гушћим распоредом да би се одиграли сви мечеви). Друга опција значила би да не могу да се договоре ни око чега, па да је извесно да за две недеље споразум сигурно неће бити готов и да лига иако формално отказује само прве две недеље рачуна да сезона неће имати 82 утакмице регуларног дела. И да скратим причу, Штерн је рекао да су прве две недеље ОТКАЗАНЕ.

Састанак је почео тако што се као представник власника клубова појавио Глен Тејлор, један уседели чичица који већ 15 година поседује екипу Минесоте и познат је (уз власника Клиперса) као највећа шкртица. Он је тако седео и 5 сати замајавао гомилу црнаца рмпалија која је седела са друге стране стола, нудио им неке глупости итд... И онда се појавила вест која је допрла и до многих форумаша да је састанак прекинут (а дошло је до паузе). Међутим то је била једна од тактика власика клубова, онда се одједном пре пропасти целе ствари, ''изненада'' појављује Џејмс Долан, власник Њујорк Никса. Он је наравно познат као један од већих расипника, човек коме је и иначе у интересу да сезона што пре почне да би могао да настави да експлоатише медијски два новоприбављена суперстара. И он је на сто ставио прелог, озбиљан предлог, око тога се расправљало два сата али споразум није мога о да буде постигнут.

Просто приступ проблему је био лош. Прича је била, ајде да кренемо око мање важних ствари, око мид левела и слично па ћемо полако доћи и до оног главног, процента поделе пара. Међутим као што ни разговор Срба и Албнаца око печата и права да гурнеш прст у уво док разговараш мобилним не може да успе ако се не нађе договор о статусу - који је основно питање, тако и сви ови договори око глупости су небитни ако не могу да се договоре како да поделе паре. А нису моглу. Чича је наравно зицерашки нудио играчима 47%, дошао је Долан са нешто испод 50%, играчи неће да причају испод 53% и то је то. Играчи хоће да колективни уговор траје 5 година, власници 10 а Долан је понудио 7 и није прихваћено. Понуђено је и да сви важећи уговори не буду дирани (а играчи сматрају да се то подразумева, дакле они који су потписали пре локаута нису се зајебали). Максимални уговор од 4 године за играче који остају у клубу и максимално 3 године ако мењају клуб. Ко пређе селери од 70 милиона плаћа 4 долара порез на сваки долар преко (играчи то тумаче као неку врсту хард кеп-а). Мид Левел од 3 милиона годишње и максимална дужина од 2 године. Ово су прве информације пристигле преко твитера, сутра ће се све наравно знати много боље па немојте да се држите баш за сваку реч из овог текста али то је суштина проблема.

Разговор је завршен, преговори пропали без договора о новом састанку (исто важан моменат) и сада крећу теорије пропасти (које мењају досадашње утопистичке текстове). Наравно, Штерн каже - нисмо могли да се договоримо око било чега, договор је јако далеко, од овог момента све понуде ће бити лошије по играче јер ће се клубови суочити са неким губитцима због отказивања, паре за сезонске морају да враћај са каматом. Новинари: сезона ће имати максимално 50 утакмица.... Али то не мора да значи. Ја процењујем, договор ће бити постигнут тачно за месец дана од дана данашњег. Биће мало гушћи распоред (ето радости за нас), а плате играча ће остати исте (а наравно у нареднх месец дана их неће добијати), тако да ће на том вишку мечева за мањи временски период власници бити у плусу којим ће покрити губитке, можда сезона неће имати 82 меча већ десетак мање, али игрће се кошарка и даље, и то већ од децембра.

Разлика је у томе нпр да је до данас било извесније да нпр Пековић неће играти онај меч шестог кола Евролиге заказан за 23. новембар а сада је за нијансу вероватније да ће он тога дана бити у Истамбулу. Али највероватније је да ће баш из тог Истамбула одлетети за Америку.... (Играчи ће се вратити у Америку бар 20 дана пред почетак НБА сезоне...)

od ZuLuofVozdovac Pon 10 Okt 2011 - 16:58

"My attitude is, if it quacks like a duck and walks like a duck and it looks like a duck, it's a duck," Hunter said. "... We came up with proposals to stiffen the tax, but we do not want a hard cap. You can't say, 'OK, we agree we're going to move away from a hard cap,' but then do everything else that brings about the same result."

MettaWorldPeace--Yay to the NBPA and NBA for making progress!!! Two weeks not bad! Cheers! Breaking news! More progress real soon Ronartest.com for updates!

ZuLuofVozdovac-- Мислим да би решење могао да буде посредник, један човек кога нико не може да оспори као играча, а који истовремено данас обавља функцију власника тима из Северне Каролине.

od ZuLuofVozdovac Uto 18 Okt 2011 - 9:55

Данас се одржава заједнчки састанак играча, власника и медијатора (већ траје 6 сати) . Док се не буде знало нешто више о томе написаћу нека своја запажања о досадашњим разоговорима.

Прво, константно чујемо како лига жели да повећа шансе клубова из мањих места и да спречи концентрацију квалитета, али и капитала у великим градовима. Међутим са друге стране они желе да скрате максималну дужину уговора са садашњих 6 гдина (некада било 7) на 3 године ако играч мења клуб или 4 ако остаје у ономе у коме је до тада играо. Стога није ми јасно како ће повећати шансе мањих клубова ако ће супестарови моћи да оду већ после пар сезона. Показало се да то што ће неки мањи клуб због празног селери кеп-а моћи да му понуди који милион више престаје да буде важно, глад за успехом је важнија, а кинта и од маркетиншких права је у већим градовима свакако већа.

Друго лига се жали на то да већина клубова послује у минусу, празне су хале јер се већ на почетку сезоне знају главни фаворити, формирани су ''велики тандеми'' и ''велике тројке'' и ти клубови узимају највећу лову, осталима иду само мрвице. Као што знате у НБА лиги постоји механизам преко кога сви клубови деле одређени део прихода међутим то није довољно да запуши рупе већине клубова. Стога лига хоће да се развија у смеру да сваки клуб има свог суперстара, да се не дешавају нова удруживања попут оних у Бостону и Мајамију. Моје питање је ипак селдеће: од кад су се створили нови Лејкерси са Гасолом и Кобијем, Бостон са Пирсом, Гарнетом и Аленом, Мајами са ова три набигуза итд укупни приходи лиге почели су нагло да расту. НБА који је једва долазио до главне позорнице где су суверено стајали бејзбол и амерички фудбал поново привлачи велики интерес у Америци. Зар није првенствени интерес лиге да заради што више пара? Ако су проблем губици клубова из забити, зар не би било нормалније да повећају део прихода који се дели а не да се враћају на систем који је укупно доносио мање приходе?

На крају питање и за саме форумаше, шта ви као кошаркашка публика мислите, како би сте хтели да изгледа НБА у будућности? Ја сам идаље неодлучан. Да ли би сте више волели да у наредним годинама гледате лигу у којој доминира пар клубова са великих тржишта који су углавном настали прикупљањем суперстарова из Денвера, Јуте и пустиње Аризоне, или би сте више волели да свако јебе оно што је довео (драфтовао)?

There's a picture of The Godfather on the wall here at the lockout hotel. Now that's a guy who knew how to make a deal.

od ZuLuofVozdovac Uto 18 Okt 2011 - 14:00

Прошло је већ 11 сати од почетка састанка а ја сам се сморио. Читам следећи текст, врло је је користан:

http://sheridanhoops.com/2011/10/17/sheridan-column-what-theyre-fighting-over/

3) Contract lengths.
Under the old system, a player could sign for no longer than five years unless he was a free agent and signed under the Larry Bird exception, which allowed for a six-year deal. The owners want to reduce the maximum contract length to four years for Bird players and three years for others, while the union wants five-year deals for Bird free agents and four-year deals for other players. The owners have also proposed a “SuperBird exception” that would allow a team to designate one player worthy of receiving an extra year on his contract. The union has accepted the concept to a certain degree, but the sides differ on the length of the contract that SuperBird player would get.

Први пут чујем за ово ''SuperBird'''правило које хоће да уведу.

http://ken-berger.blogs.cbssports.com/mcc/blogs/entry/11838893/32801973

If the league’s biggest stars took a pay cut, or at least agreed that future max contracts would be reduced by 15 percent, the difference could easily be made up by giving those players a bigger share of licensing money, which currently is divided equally among the players regardless of whether you’re Kobe with millions in jersey sales or Sasha Vujacic, whose only jersey sale likely was transacted by his finance, Maria Sharapova. Very Happy

Едит: Ништа, прошло је 15 сати од почетка данашње рунде преговора, у Америци је већ 1 сат после поноћи (почели су у 8 ујтру по њиховом времену), ја одох да спавам а наставак праћења догађаја остављам ''јутарњој смени''. Конференција ће бити на овом линку: http://www.nba.com/home/live1/

od Mihael Uto 18 Okt 2011 - 21:42

Nista, sastanak je trajao 16h a nastavice se i danas. Puno pravih informacija nema jer je Kohen savetovao obe strane da ne davaju nikaknve komentare u vezi sastanka. Insajderi smatraju da velikog napretka nije bilo...

Novi sastanak bi trebao biti veceras...

od Sponsored content

Collective Bargaining Agreement

Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement

Re: Collective Bargaining Agreement