Savez, organizacija domaćih takmičenja

Nolle ::Da li je neko bio sinoc u Pioniru ???

Zemljoradnik ::Pa to baš i nije vest, to se znalo.

Dejan Bodiroga najavio da će posle Božića razmisliti i brojnim ponudama koje ima, ali i da će se izajsniti o eventualnom angažmanu u Košarkaškom savezu Srbije.

U pričama po košarkaškim kuloarima Bodiroga se često pominje kao neko bi mogao da preuzme funkcija predsednika Košarkaškog saveza Srbije. Direktne ponude nema, ali veliki as najavljuje da će posle božićnih praznika i to biti tema o kojoj će razmišljati.

“Ta priča se dosta provlači po medijima, vidim da bi svi ljudi oko košarke i oni koji su dugo pod obručima, voleli da se prihvatim tog posla. Ne znam šta bih konkretnije rekao o takvoj ideji, koja dolazi sa strane, a nije direktna. Eto, obećavam da ću, kada prođu ovi novogodišnji i božićni praznici, sesti za sto, kao i uvek hladne glave, i dobro razmisliti kuda i šta dalje, pa i o toj toliko pominjanoj funkciji predsednika našeg košarkaškog Saveza. Odlučiću da li ću se u budućnosti košarkaški vezati za Srbiju ili inostranstvo”, kaže Dejan Bodiroga.

Proslavljeni košarkaš ne želi da razmišlja mnogo unapred, ali ga raduje činjenica da postoji dobra volja da se stvari promene.

“Ne mogu da govorim hipotetički, nikad nisam pričao unapred. Kaže, vidim kod mnogih iz košarkaškog sveta dobru volju da se neke stvari koje su prilično umrtvljene promene. U neku ruku mi je drago zbog toga, jer svi mi volimo kada je naša košarka na vrhu, na mestu koje zaslužuje, da bude trofejna i snažna, kakva je uvek bila. A da li bi u tom projektu učestvovao ja, ili neko od velikana iz moje generacije, uopšte nije bitno kada je ispred tako uzvišen cilj“, poručuje Bodiroga.

Tomašević: "Radi se pogrešno"
BetaNekadašnji košarkaški reprezentativac Dejan Tomašević izjavio je za “Sport” da smatra da se u srpskoj košarci trenutno radi pogrešno.

Prema Tomaševićevim rečima, košarkaška budućnost Srbije je neizvesna, sa mladima se radi pogrešno.

Proslavljeni reprezentativac je priznao da nije siguran šta bi bilo sa njim da je na početku karijere imao trenere kakve ima većina današnjih dečaka koji žele ozbiljniju karijeru.

“Moj prvi trener Mile Protić, bio je „tata mata“ da deca prvo zavole ovaj sport, a tek mnogo kasnije misle o takmičenju i rezultatima. Kako je on znao da motiviše... Ne mogu da zaboravim tu gotovo očinsku ljubav prema svakom dečaku, bez obzira na talenat. Bojim se da toga više nema.”, rekao je Tomašević.

Tomašević je postao svestan kakva je situacija kada je tokom leta prihvatio ulogu tim menadžera juniorske reprezentacije.

“To su dobra deca, žao mi je što nisu osvojili medalju, nisu bili daleko. Međutim, oni su preopterećeni, ne mislim samo na pomenuti uzrast. Nehuman je broj mečeva koji odigraju na godišnjem nivou, a danas se, nažalost, brzo plati danak teškim povredama. Pa i ja sam živeo za trening, a tokom karijere najteža dijagnoza je bila distorzija zgloba. Logično, nisu oni krivi, već „stručni kadar“. Kada se ima takav pristup, onda nema vremena za ljubav prema sportu. Meni je to bio osnovni pokretački motiv, tek kasnije je došlo sve ono „ostalo“. Izgleda da se sada kreće malo drugačijim redosledom. Ne mogu da osuđujem, teška su vremena, ali...”, smatra Tomašević.

Tomašević smatra i da situacija nije ništa bolja ni kada je budućnost sporta u pitanju.

“Situacija je kritična, a zvona već uveliko zvone. Nama je cela košarkaška priča uglavnom vezana za uspehe Partizana. Čak ni Hemofarm nije više ono što je bio. Voleo bih da se varam... Kao što ne smemo da se zavaravamo renesansom seniorske selekcije. Šta će se desiti za nekoliko godina, kada je evidentno da nešto nije u redu u radu sa mladima. A tek situacija u nacionalnom Savezu, pa kvalitet domaće lige. Šta mi god mi padne na pamet, evidentno je da klizi „naniže“, samo je pitanje vremena kraha. Ne daj Bože, ali sve ukazuje na takvu tendenciju”, veruje on.

"Reprezentacija je svetinja"
Tomašević je rekao da nije od onih koji samo kritikuju i ništa ne rade i da je spreman da ‘zavrne rukave’.

“Svestan sam da ono „dobar košarkaš“ ne dobija automatski garanciju i za kvalitetnog funkcionera, ali ko se boji rada... Kada sam 2009. stavio tačku na aktivnu karijeru, razmišljao sam kako ću dalje kroz život. Čak sam upisao i Višu trenersku, da bih veoma brzo shvatio da to nije za mene. To ne znači da se „preporučujem“ za mesto u KSS, ali mi je krivo kada vidim neke stvari. Ne znam da li uopšte postoji izlaz iz krize finansija, organizacije, neadekvatnog rada sa onim koji bi trebalo da budu budućnost, sve manje registrovanih košarkaša. Sve to su samo neki u moru problema. Nema čarobnog rešenja, već tone rada, elana, entuzijazma. Srpska košarka i Savez zaslužuju mnogo bolje i više. Od katastrofalne sitaucije zaposlenih u KSS, do mogućnosti da neke selekcije ne učestvuju na velikim takmičenjima jer nema novca. To je nedopustivo! Najgore bi bilo da nastavimo da posmatramo, kukamo iz fotelja i - ništa ne preduzimamo”, rekao je.

Tomašević smatra da se prilično opušteno iščekuje naredna godina, izuzetno važna na reprezentativnom planu.

“Evropski šampionat u Litvaniji je ključno takmičenje za odlazak na OI 2012. Da podsetim “zaboravne”, košarkaša nije bilo na OI u Pekingu 2008, a ne smem ni da pomislim šta će biti ako nas, ne daj Bože, ne bude u Londonu na OI 2012. Sa druge strane, prolazi vreme, a ne znamo ni situaciju oko selektora. Sigurno da postoje razlozi zašto je Ivković zatražio tajm-aut da razmisli, kao što ni nedostatak sredstava nije isključiv motiv da se prihvati posla u klubu (Olimpijakos). Odnosi u KSS su poremećeni, ali rešenje mora da se nađe. Iskreno se nadam da će momci biti sjajni i na EŠ, kao uostalom i u Poljskoj 2009, a pogotovo da im se “oduzeto” na SP u Turskoj vrati kroz još bolji rezultat”, rekao je.

Iako se naigrao u velikim klubovima, Tomašević tvrdi da u njegovom slučaju nije fraza kada se kaže “reprezentacija je svetinja”.

“Kada me pitaju šta mi je najupečatljivije u karijeri, uopšte nemam dilemu – plavi, i to EP 1995 u Atini. Put do zlata bez poraza, pa onaj doček u Beogradu... Sve kolege sportisti su nas samo kasnije kopirali, a i mi košarkaši pravili reprize. Neću nikada moći da zaboravim ta dva-tri meseca koje sam provodio na reprezentativnim pripremama. Ostala su prijateljstva i druženja za ceo život. Nijedan klupski trofej ne može sa tim da se poredi”.

"Nisu mi oprostili prelazak u Partizan"
Tomašević je na početku karijere osvojio dve titule prvaka sa Crvenom zvezdom, posle čega je 1995. prešao u Partizan.

“Bio je to jedan od najznačajnih koraka u karijeri. Partizan je bio i ostao ozbiljan klub. Iz tog vremena mi je ostao žal što smo osvojili samo dve domaće titule i Kup, plus učešće na fajnal foru tadašnjeg Kupa šampiona. Možda je sve to bila posledica sankcija, nesređene situacije u Jugoslaviji (druga polovina devedesetih), mladosti. Nedostajalo nam je iskustvo. Ali, u Partizanu sam sazreo, stekao puno prijatelja, dan danas održavamo kontakt. Oni ne zaboravljaju svoje igrače”, rekao je.

Navijači Crvene zvezde Tomaševiću nikada nisu oprostili prelazak u Partizan.

“Tada su se bolje čuvale tajne, sve je završeno oko Nove godine, a ja sam do kraja sezone odigrao svim srcem za Zvezdu i nije bilo gesta kojim sam pokazao da se uskoro rastajemo. Pokazaće se da je to bio moj potez karijere. Žao mi je što ‘crveno-beli’ imaju drugačiji tretman prema bivšim prvotimcima. Kada su pre nekoliko godina pravili film na temu klupske istorije, nisu me ni pomenuli, iako sam u crveno-belom dresu osvojio tri nacionalne titule. Nisam se naljutio, ali, između ostalog, i to je razlika između ‘večitih’”, rekao je Tomašević.

Na kraju, Tomašević je prokomentarisao prelazak Milana Mačvana, njegovog mogućeg naslednika u reprezentaciji, u Makabi.

“Mnogo mi se sviđa Milan Mačvan. Nije bitno što igra na “mojoj” poziciji, oduševljava me njegova borbenost. Da me ne shvate pogrešno u Hemofarmu, prava je stvar što karijeru nastavlja u Makabiju. Imaće šansu u jednoj velikoj ekipi da pokaže sav raskoš talenta. Tokom “polusezone”, bez prave konkurencije je bio najbolji igrač u zemlji”, zaključio je Tomašević.