NBA liga 2011/2012 - 2. deo

Zeka Peka je resio iznova da onim naucnicima u Minesoti objasni Drugi Njutnov zakon (Sile)!

Sama cinjenica da bi on i dalje nasiroko pusio klupu, mahao peskirom i igrao neke "garbage" minute da Darko (Hakim) Milicic nije imao zdravstvene pehove je stvar sa kojom se ne bi lako pomirio ni polupismeni covek koji nikad nije video spalding lotu.

Rej Carls je bio slep, ali ovi iz Minesote su slepci!

Mihael ::A necete da pohvalite jos jednu fenomenalnu Partiju Peka i to protiv jednog od najboljih defanzivaca u ligi na toj poziciji...

21 poen, 13 skokova ( 6 ofanzivnih ) za 30 minuta...

I samo jedan promasaj

Imper dobar post, jos bolji ti je potpis, mnogo bolji nego onaj prethodni

Vidim da ce mi se prica o Linu polako smuciti, a nije proslo ni 3 dana otkako znam za njega, tj. njegovu pricu... i to ne zbog njega, nego zbog ovih koji forsiraju tu pricu...

čitam na fejsu: Kako Kinez razbija Lejkerse

jbg, koliko ima ljudi koji ne prate košarku, možeš da im prodaš Lina i kao Aboridžina.

Netsi i Pacersi bi mogli razmisliti da skroz vrate retro dresove koji su puno ljepši od ovih u kojim sada igraju





odlični su!

je l sam ja to obnevideo ili je Dvajt Hauard u konkurencija za šutiranje trojki na Ol-staru?

Teorije nema. Gde si to video?

Kakva glupost. Siguran sam da bi on imao bar 15 er bolova kada bi pokušao za minut da ispuca 25 trojki.

Nasao sam sajt u kome mozete da glasate koga biste vi zeleli da vidite na All staru (sutiranje trojki, zakucavanja). Pa je tako u trojkama ponudjen Hauvard, a u zakucavanjima Kardinal.
Moguce da se pojavi iz zafrkancije. All star je u Orlandu. Veliki je favorit da obori negativni rekord Dzordana.

mislim da je Vlada Radmanović isto imao kao i Džordan 6 pogođenih trojki, možda grešim...

Dzordan je 5.

mislim da su imali isto, baš se sećam komentara kao : pa i Džordan je imao toliko ne treba da se stidi. Možda je to 6 poena, jer šarena vredi 2.

I Vlada i Dzordan su postigli po 5 s tim sto je Radman pogodio jednu sarenu.

Player Score - Year
Michael Jordan..........................5 - 1st Round 1990
Vladimir Radmanovic...................6 - 1st Round 2005
Kevin Durant.............................6 - 1st Round 2011
Jeff Hornacek............................7 - 1st Round 1992
Antoine Walker..........................7 - 1st Round 2003
Daniel Gibson.............................7 - 1st Round 2011

Sjajna partija RR tripl dabl, malo pokvario samo procenat na kraju, takođe i Kalderon...

Veeli partija sezone, 10 poena, 8 skokova, 3 blokade ( jedna prelepa na Monrou ) i 2 ukradene lopte... Ima za njega nade u NBA, ako moze Jerebko, moze i Veseli, samo da ga iskoriste na pravi nacin...

Fina partija, ali opet Pistonsi su ekipa koja je u totalnom rasulu. Valjalo bi da se pokaze protiv jacih.

Veceras duel Hauard - Pek, bice interesantno...

Jel se ovo odnosi na prve 4 utakmice u kojima je određeni igrač bio starter?

Da, znaci prve 4 utakmice u kojima je bio starter, nije bitno u kojoj godini je to uspeo... Ajverson, O'Nil i Dzordan su to uradili odmah na pocetku karijera, kao ruki igraci...

Ево да се прикључим причи коју је покренуо Михаел пре два дана. Откуцао бих ја то и раније али сам доживео озбиљну повреду прста у недељу (што они који ме познају знају да и није неко изненађење) па ми је куцање значајно отежано. Наравно о изненађењима и разочарањима могу да причам само из личног угла, а рукије ћу за сада оставити по страни.

1) Што се тимова тиче, за мене је без икакве дилеме највеће изненађење екипа Јуте. Пре почетка сезоне када сам са пријатељима правио неке пројекције, као најгори тим лиге идентификовао сам управо њих. А многе ''ранкинг листе'' западних аналитичара су само потврђивале моје мишљење. Екипа је била у тоталном безнађу на крају прошле сезоне, тренер Корбин се није баш снашао (ја сам га прозивао у сваком посту) а осим Милсапа нико није пружао константне партије. И почетак сезоне је био несигуран, пораз у Стејплсу од Лејкерса ''стока'' разликом, али онда је уследила серија мечева на домаћем паркету који су очигледно били пресудни да та екипа са доста младих играча стекне самопоуздање, да схвати да може да примера ради понизи летећи циркус из ЛА-ја 30 разлике (добро није играо Пол али опет..), а онда су постали тежак противник у свакој хали, што су само и потврдили синоћ у Мемфису. Дакле, они су за мене највеће изненађење, превазишли су сва моја (понекад и навијачка) очекивања. Од замерки бих могао да истакнем само помало зицерашки приступ Корбина (али генерално задовољан сам како ове сезоне води тим, а кандидат је и за тренера године), Милсап и Џеферсон му често играју по 40 минута, а недопустиво је да један играч као што је Фејворс са далеко већим потенцијалом од поменуте двојице минуте добија на кашичицу. Ова двојица су досегла свој максимум, Милсапа много волим али он никада неће моћи да буде у врху због физичке лимитираности, а Џеферсон иако има сјајну офанзиву је велика рупа у одбрани а повреде га прате кроз целу каријеру. До сада нисам написао ни један пост о Јути а гледао сам скоро све њихове мечве, просто кад су почели да побеђују нисам хтео да их урекнем, али колико год да су тренутно добри, ја верујем да ипак немају ни квалитета ни искуства да уђу у плејоф. А каква ће бити драфт селекција догодине, и не би им се ни исплатило да уђу само да би ушли а да после буду почишћени у првој рунди (плус имају и ГС пика).

2) Индијана - наравно ко је пратио НБА претходних сезона, познат му је био вишегодишњи пројекат Лерија Брда који је требао да доживи кулминацију прошле сезоне и да резултира коначним проласком прве рунде плејофа. Ипак, били су лошије пласирани у регуларном делу него што су планирали (а преко Чикага се није могло) а и дотле их је једва дошлепао Френк Фогел који је требао да буде само прелазно решење али задржао се већ добрих годину дана на месту тренера. Ипак, схватили су да су се прерачунали, Лерију Брду као ГМ-у је уговор истицао на крају прошле сезоне, било је доста колебања да ли ће га задржати. И на крају је уговор са њим продужен али само на годину дана, остављен му је поправни да покаже колико може тим који је градио већ неколико сезона покушавајући са њега да скине лош имиџ који их прати још од туче у Детроиту. Лето је искористио да доведе Џорџа Хила у драфт вечери и Дејвида Веста пред сам почетак сезоне, два посла су му пропала (Мејо је био договорен али се МекРобертс одлучио за Лејкерсе а касније је и Крофорд одлучио да крене ипак пут Портланда јер је хтео уговор на само годину дана а не на две као што му је нудила Индијана). Дакле питање је шта је онда изненађење кад је јасно да је тим дуго пројектован да направи успех? За мене је изненађење што су они баш т0лико добри, нисам ја сумњао у њихов пласман у плејоф али они људи играју на нивоу неких далеко озбиљнијих (и скупљих) тимова, као што су Филаделфија, Орландо... А узмите у обзир да су код куће одиграли само 10 мечева а у гостима чак 17.
(једна занимљивост - Лери Брд је у децембру све договорио око доласка Ронда у Индијану, то је требао да буе трејд три тима, Пол би отишао у Бостон, а Хорнетси би добили Дарена Колисона, Џефа Грина (sign and trade а тада је још био здрав), два пика од Бостона (један би био онај од Клиперса што су добили за Перкинса) и неке пикове од Индијане (а можда и још неке играче), то је генерално тада била ван конкуренције најбоља понуда коју су Хорнетси моги да добију јер се још нису умешали Клиперси, али је све пропало јер Пол никако није хтео у Бостон па му је онда изнервирани Штерн увалио кару за два дана кад је стопирао његов прелазак у Лејкерсе)

3) Хјустон - ту екипу не волим а слабо је и пратим, мислио сам да ће после пропасти покушаја да доведу Гасола упасти у апатију али очигледно да фајтер као што је МекХејл тако нешто неће допустити. Сви који знају традицију Хјустона знају да они овиме нису задовољни, идаље су у стенд-бај моду (филозофија ове екипе увек је била доведи звезду и гради тим око ње а не неко лагано напредовање екипе и слично) већ годину дана покушавају да направе велики трејд, а потписивање Даламбера само на годину дана што им оставља слободан селери за будући период показује ипак шта је првенствени циљ овог тима.

1) Што се негативних изненађења тиче ту бар за чело листе није потребно много размишљати, Њујорк Никси су смехотресан тим, Амаре игра као да има мононуклеозу а Кармело силује као магарац он је човек који треба да игра без лопте а кад се ослободи чувара да му дају да је шутне. Он међутим игра потпуно супротно, дави лопту по двадесет секунди па после шутира из немогућих позиција, а резултати тима док је био здрав и играо и сада кад не игра најбоље показују где ''шкрипи''. Никсима треба ауторитет на клупи који може да обузда Кармела, иначе они оваквим индијанисањем (а и ово што игра Џереми Лин је исто само један од модалитета индијанисања и игре ''сам против свих'') могу да буду само почишћени у првој рунди ако се у плејоф уопште пласрају. На крају, Чендлер који је највише оспораван игра најконстантније и оправдава донекле уложен новац.

2) Голден Стејт - причали о великим амбицијама а на крају велико ништа. Пратио сам доста Вориорсе и прошле године, чини ми се да је Кит Смарт (који сад ради добар посао у Сакраменту) био прави тренер за њих а дали су му ногу иако је превазишао прошле сезоне све задате такмичарске циљеве. Доведен је Марк Џексон који је мало средио одбрану али идаље није оправдао поверење, изгубио је скоро сваку неизвесну завршницу. Мислим да лоши резултати тима који је био виђен на граници плејофа су донекле и последица великих прича пре сезоне, помињали су се прво Чендлер па Пол па Нене, на крају су добили Квома Брауна за 7 милиона... Ипак очекујем од њих пуно на лето када се појави доста јаких слободних агената, не би ме изненадило да за играча попут Батума пљуну 50-60 милиона.

3) Милвоки - трејдовали су пикове да би довели искусне играче, одлучили да нападају резултат одмах, стигли су играчи са јаким уговорима Капетан Џек, Ливингстон, Удрих, и Данливи је потписан за респектабилну суму, а неће видети ни плејоф. Индивидуални ичинак Џенингса и две сензационалне победе против Мајамија маскирају ипак скромне резултате тима, а једине екипе које су успели да оставе иза себе су јадни Кливленд, Торонто, Детроит, Џерси, Вашингтон и Шарлот.

Коментари - у контексту позитивних изненађења је доста помињана Минесота, али то је тим који игра баш онако као што сам очекивао, применљиво и са више победа него пораза, што на јаком западу никада није било довољно ни за плејоф. Очекивао сам да зезону заврше управо на месту где су сад, а изненађење ће за мене бити ако буду успели да се докопају плејофа у шта искрено не верујем (али би ми било драго). Филаделфија исто игра на новоу онога што се од њих очекивало, још су прошле године били изузетно тврд орах, завршили сезону на 50%, сада су (пре свега млади играчи попут Тарнера, Јанга) за годину дана искуснији и играју са мање осцилација. За мене је донекле изненађење Алланта, можда је од њих и очекивано да буду ту где јесу али са Хорфордом, без њега сам очекивао њихов нагли пад међутим они идаље сјано гурају. Од Мемфиса сам такође очекивао више али са Рендолфом и Дорелом Артуром, а без њих им је и овај резултат премија, мада они ни прошле године нису били много бољи, једва су уопште ухватили плејоф. Ово је било о тимовима а о играчима можда за који дан кад ме не буде мрзело.