Slobodan Šarenac

mlekadzija ::Један од ретких новинара који није сујетан и који је у сваком тренутку спреман на сарадњу сваког типа и нема проблем да се нашали и на свој начин, а не да трипује неке завере као поједини певци и крелци!

2bad4u :: Otkako je radio, prošlog leta, one live emisije pre utakmica na SP za fudbalere, čini mi se kao da je izgubio malo osečaj za košarku. Dosta je neproverenih priča plasirao (možda i čitanjem nekih foruma), a i počeo je da brka termine...

И шта сада?

Бивши селектор Душан Ивковић чекао је са саопштењем одлуке да неће више предводити наше кошаркаше. Иако је милион пута до сада изјавио како ће остати уз плаве до краја олимпијског циклуса, то се изгледа, ипак, неће догодити. Спортска штампа једва је чекала да крене са лицитацијом око наследника.

Остали смо без кошаркашког селектора. Душан Ивковић је послао писмо КСС-у, у коме је, између осталог, рекао да психички и физички није више у могућности да предводи сениорску кошаркашку репрезентацију Србије.

Имао је своје разлоге. Разочарао је већину нас, који смо веровали да ће издржати још две године и потпуно вратити нашу кошарку тамо где јој је и место.

Због чега се Ивковић одлучио на овакав потез?

Новине се већ данима баве проналажењем, а неки богами и измишљањем истине и разлога!

Да ли је разлог дуг Савеза према Ивковићу од 180 хиљада евра?

Жеља Олимпијакоса да се Дуда посвети само њима, а не и репрезентацији Србије?

Притисак Ивковића да тренутно руководство КСС поднесе оставке, па да се он онда врати на чело националног тима?

Дуг постоји, није споран, а КСС очигледно не може да га реши.

Могуће је да су газде Олимпијакоса заиста „помогле" Дуди да дође до овакве одлуке, а и селектор је у годинама када бављење тренерским послом и у време планирано за одмор преко лета, заиста изискује велики напор.

Тешко је поверовати у заверу да Ивковић на овај начин врши притисак на руководство КСС-а да поднесе оставке, па да се он врати на функцију, јер је њима тек сада , када Ивковића нема близу, отворен пут.

Чини се да је Ивковић у старту погрешио, чекајући оштрију реакцију из КСС-а на његово „одуговлачење" са одговором на питање да ли остаје на кормилу.

Пошто притиска и отровних стрелица из Савеза није било, већ само стрпљивог чекања, одлучио се да сада саопшти своју одлуку, дајући тако Капичићу и осталима прилично простора да избегну евентуалну директну кривцу.

Сви су били у чуду јер је ова одлука била потпуно супротна ономе што је Ивковић наговештавао у разговору са челницима Савеза пре неколико недеља.

Логично је да се одмах запитамо - ко ће наследити клупу? Домаћа штампа је једва дочекала својих нових пет минута, који ће им дозволити да пусте машти на вољу и свашта пишу.

Просто се утркују у проналажењу кадидата, тако да се добро пазите да један дан не видите и своје име у новинама.

А тренери су чудна сорта. Једни се нуде преко новина, онако нападно, без икаквог блама због свог ниског старта. Други мудро ћуте и чекају. Углавном се ограђују од свега, наравно док не дође прави моменат.

Савез је до сада инсистирао на томе да селектор буде професионалац, да не води ни један други клуб, већ само репрезентацију.

Будући да немају пара ни да исплате дуговања према Ивковићу и кошаркашима, која датирају још из 2009. године, онда је логично да морају да буду попустљивији према том ставу.

Иако се у јавности већ барата са десетак имена, да будемо реални, постоји само неколико могућности за Дудиног наследника.

Свезналице најчешће помињу пет кандидата. То су Светислав Пешић, Александар Ђорђевић, Мирослав Николић, Душко Вујошевић и Жељко Обрадовић.

Пешић има са Валенсијом уговор до краја сезоне и, уколико не остане у Шпанији, може постати најозбиљнији кандидат, с обзиром на искуство и освајање два злата са нашим тимом 2001. и 2002. године. Проблем је само што то временски не одговара нашој кошарци, и што Пешић нема жељу да већ сада започне са газдама Валенсије преговоре око наставка ангажмана.

У неким новинским анкетама Ђорђевић је онај кога би читаоци највише волели да виде на клупи националног тима. Сале је био легендарни играч, али као тренер само је кратко радио у Армани Џинсу из Милана. Питање је да ли би он прихватио ово вруће место. Недостатак искуства у тренерском послу може бити његов највећи проблем.

Мирослав Николић је најгласнији у томе да му припада место новог селектора. То поткерпљује чињеницама да је освајао медаље са сениорима као помоћник, али и са нашим млађим репрезентативним категоријама као селектор. Некада у Југославији то је заиста био пут којим се стиже до позиције првог у сенироском тиму, али данас је то потпуно друга прича.

Вујошевић је тренутно на месту саветника у репрезентацији Црне горе, али то не представља озбиљан проблем. Међутим, као и за Пешића, и за Вујошевића важи да би евентуалним именовањем поделио навијачки пук, па скоро вероватно и читаву Србију на два дела, на црно-беле и црвено-беле, који се никако не би сложили око потпуне подршке селектору.

Обрадовић вероватно уз Пешића спада међу најозбиљније кандидате, али је после дебакла на Европском првенству 2005. у Новом Саду изјавио да је репрезентација за њега завршена прича. Вероватно се са тиме у доброј мери слажу и власници Панатинаикоса са којима Жељко има више од уговора.

Председник КСС-а Капичић је најавио да нема журбе и да ће и поред новонастале ситуације питање селектора бити решавано у предвиђеном року, у априлу ове године.

Несумњиво да ће медији у наредним данима у тој трци за сензационализмом извући још имена потенцијалних кандидата, али сва та нагађања само повећавају и овако велику неозбиљност која влада у нашој кошарци.