Samo za članove 1

Marko ::To nisu dupli ugovori, vec se potpisuje takav ugovor, gde je navedeno da ukoliko igrac zeli da potpise za neki drugi klub mora da uplati odredjenu svota novca na racun kluba... Pritom neciji trud se placa novcem poreskih obveznika Srbije, te lica koja netransparentno posluju, ostvaruju ekstraprofit...

SUP Beograd > Krivicna prijava protiv Predraga Danilovica Dragana Todorica i Vuka Rajkovica. Izvoli ....


Znaci kad igracu istekne ugovor on opet mora da plati obestecenje FMP ? Sjajan sistem nema sta. Lopovski iz komunistickog doba, doduse komunizam je omiljena tema druga Covketa.

Marko je toliko lazi prosipao na jednom mestu,da osecam mucninu i gadjenje kako neko moze tako da pise.NEka sracuna koliko je para dobila Zvezda ,a koliko Partizan od drzave Srbije u poslednjih 10 godina.Pa neka uporedi rezultate,ne samo u poslednjih 10,nego 30 godina.Pa neka vidi koliko su srece i radosti doneli Partizanovi igraci u reprezentaciji poslednjih 30 godina.Uz par igraca sa strane,KK Partizan je nosilac srpske kosarke,i njenih najvecih uspeha.Kako te bre nije sramota,da nipodastavas i vredjas.
Hoces formulu za uspeh.Sto bi rekao Dule,jos cete dugo vi biti bez te formule.

Evo ja cu ti reci formulu.Rad i samo rad,ljubav i posvecenost,use i u svoje kljuse.

Jos izmisljas nekakvu tezu drzavnog projekta,a Partizan 5 godina nije imao generalnog sponzora,moze Sergej da potvrdi.Bavite se nama,a mi se takodje bavimo samo nama,i jos dugo cemo dominirati.
Ne moze se silom protiv magije.E to je formula.

A o tome sto Nole kaze kako ce izvrsiti pritisak da Partizan iako dovede tim Barse da igra,ne moze biti prvak,ne treba trositi reci.Pametnome dosta.I tu cemo imati bogat prelazni rok,pa ako udjemo opet u LS,mozete samo da placete jos narednih 5 godina.

Što neko ne napiše šta je (navodno ili ne) bilo na tom sastanku u petak?
Ja bih baš voleo da čujem, pa da znam, kad se to ostvari ili ne ostvari, ko je imao tačnu informaciju a ko je lagao.
Ovako nema potrebe da se prepucavate ko srpski političari..."Rekao bih, ali ipak neću."

Sergej ::Naravno da nije.

Da je Partizan hteo da izbaci FMP iz NLB , rekao bi nasim sportskim prijateljima iz Metalca da puste OKK. Pa o tome se i radilo, vrsen je pritisak na sudije, da favorizuju OKK, a Suski je sugerisano da mu je mnogo pametnije da izgubi taj mec, to mogu da potvrde Bosko Djukanovic i Stepandic, koji je zatim rekao da ce bas u inat da odigra svom silinom, kao sto je i uradjeno... To je samo jedan od pritisaka koji je vrsen iz navedene kuhinje
Mogu i da razradjujem poraz Mege od 20 i kusur razlike i regularnost meca Mega vs Mega-Zvezda, ali taj mec je bio odlucen pre nego sto je i poceo, i to je svima jasno
Kapiram ja svrbi sada nova trenazna hala koja ce niknuti i bolji uslovi za mladje kategorije.... Bojim se da ce balerina vrlo brzo da zglajza, a onda ce to da se pretvori u Skadar na Bojani...

Toliko o tome, da mi se ne bi spocitavalo da govorim neistine... A vi zadjite po kosarkaskoj carsiji pa cete saznati jos mnogo sto sta... Nikako od poznavalaca prilika da dobijem inf. o bivsem menadzeru,a korektno sam postavio pitanje !
Hazarder, svi oni koji nisu u direktnoj vezi sa Partizanom, a imaju bilo kakve veze sa kosarkom ce vam ispricati mnogo ozbiljnije stvari... Ali vi nastavite da zivite u svom svetu...

Na Markovom primeru vidim koliko druge boli dominacija Partizana, stvarno nisam znao da ovoliko duboko zailazi u teorije zavere i paranoju.

Мени само није јасна тема расправе, а није да се не бих укључио.

Моје мишљење је да је довољно погледати нашу кошарку у овом моменту и ништа нам више није потребно. Сви клубови који су ушли у ''Суперлигу'' кроз домаће такмичење пре десетак година не би могли да се такмиче ни у другом по рангу савезном такмичењу, а од ових што учествују са Јадрана имамо једну солидну и две полуекипе. Чак ни људе на овом кошаркашком форуму не занима шта се дешава у тој нашој лиги, неке утакмице не буду чак ни поменуте. Ми овде више расправљамо ко долази а ко одлази уместо о томе шта се дешава у самом кошаркашком такичењу, а плејоф би требао ваљда да буде круна сезоне. Када нас овде мање више не занима поменута лига, шта мислите колико је тек интересовање просечне ТВ публике...

Е сад то све није довољан разлог да се људи запитају шта не ваља, жашто је такмичење овако катастрофално већ расправљају о неким ефемерним стварима. А кад би мало размислили схватили би да су разлози оваквог стања управо понашање тих људи које једни, други или трећи навијачи штите. Разлог томе су и те петарде и бахато понашање на које се жали Марко, и те сирене које наводите (мада не знам о чему се тачно ради) и некадашња Весићева саопштења, Вујошевићеве конференције итд... Али и то све наведено је мислим само нама видљив манифест неког ритања испод стола и још већих притисака.

Ја искрено верујем да је одговорност свих једнака (барем ових главних играча из ФМП-а, Партизана, Звезде и Хемофарма који су у претходне 4 године сами водили савез), јер не може само једна страна да сјебе цео систем и доведе га у стање у коме се налази. Мислим да је кошарка за разлику од фудбала све до 1999. године почивала на неким поштеним основама, али да је онда Будућност прва увела тај систем притисака, отимања и утицаја политике на кошарку. То је био Милов спортско-политички пројекат и сви се сећају на шта су личиле такмице у Морачи тада. После је Партизан успедо да преотме примат од Будућности а нови ривалитет јавио се са Звездом негде око 2004 и трајао до 2007. године (после су се односи мало нормализовали) и сви знамо који су политичари гурали једне а који друге. И да је из свега тога Звезда изашла као победник исто би Партизан могао да се жали на неке ствари на које се данас жале Звездаши и имао би пуно право. Зато ми није јасно о чему се овде расправља, и једни и други користе апсолутно исте методе, и једни и други су притискали судије, писали о измишљеним трансфрима противничких играча, правили такве тајне састанке и завере о којима Марко прича. Мислим да су такве ствари доминирале у периоду 2004-2007, и да је из тога Партизан изашао као победник, али требали би да схвате да се навијачи Звезде поводом тога осећају једнако као што се Партизан осећа у погледу неких дешавања у периоду од 1999-2001. Систем је исти, Будућност је прво захваљујући утицају узела играче другм клубовима (Ракочевић, Томашевић) а после уз све то и правила атмисферу линча... Исто је и Партизан урадио нпр са Вујанићем а пар година касније се сећате на шта су личиле утакмице при чему људи из клубова нису смиривали атмосферу него су је подгревали (Гуровић и његово ложење навијача, или Вујошевићеви тајмаути који служе за гађање судија тупим предметима, све то никако не смањује тензију)...

Мислим да се после 2007. атмосфера нормализовала, али да сада стране само користе стечене позиције.

Слеп је свако ко не види колико је одлазак на Јадран сјебао нашу кошарку, да смо остали самостална лига врло брзо би дошло до њене професионализације јер је УЛЕБ још 2006. донео одлуку да у европским такмичењима не могу да учествују клубови који нису чланови професионалних лига. Дакле ми би морали то да урадимо да би наставлили да учествујемо у Евролиги и Еврокупу. Овако је играње на Јадрану смањило притисак да се тај посао заврши јер су клубови могли да наставе дас е такмиче у Европи, а ми смо ту где јесмо између осталог и зато што нисмо и дан данас професионализовали лигу. То што смо од уласка у јадрадску почеки да бележимо боље резултате у Европи нема везе са том лигом, него се бољи резултати поклапају са дозвољавањем сранаца и већим буџетима. Одговорност за Јадран наравно да сносе у првом реду Звезда и ФМП који су тамо први отишли. Али подједнако су слепи о они навијачи Партизана који подржавају Тошу који на све начине минира сваки покушај да се реформише у професионализује такмичење под паролом: Тако је зајебавај ти њих кад су они нас натерали на тај Јадран...

Мени је само криво што је укинут трогодишњи уговор са Евролигом. У целој Европи то је сјебало кошарку а мислим да би код нас он поправио стање. Једноставно релаксирао би ситуацију и смањио тензије, не би морао Партизан увек да буде први. Овако се кад је угрожено прво место ангажују сва нормална и ненормална средства, а мало који љубитељ кошарке ће се томе супротставити, јер ипак на крају дана је ипак боље по интересе наше кошарје да Партизан игра ту Евролигу... зато је ваљда најбоље да им улазницу за то такмичење дају у аманет па да коначно почне да се игра кошарка. Лига неће бити боља док се не укину ова правила да је могуће отимати таленте за мизерна обештећења чиме најјачи клубови буквално отимају шта стигну а после кад нагомилају размишљају који им од тих играча уоште треба. Такође морају у Партизану не схвате да нису они једини који ''крваво раде'' већ постоје и неки други који улажу ништа мање труда и рада па чак можда имају и боље школе од самог Партизана. Као што је за Патизан сатисфакција да узме бар неку победу у топ 16, тако је нпр за хемофарм сатисфакција да победи бар један меч у финалној серији, па да не буде баш 3-0 него нпр 3-1... не кажем да сад њих било ко треба да пусти, али прошле године када су покушали у финалу да узму бар једну победу и на свом терену су се понашали отприлике као што се Партизан понаша у Евролиги сећате се како се све завршило...

Kada razbijes nekoga dva puta sa 30 razlike ne moze se govoriti o "normalnim i nenormalnim" sredstvima osim o tome da imas "nenormalno" ili pravilnije neuporedivo bolji tim.Ostali timovi u nasoj ligi su nekonkurentni Partizanu, a ako bi relaksaciji odnosa doprinelo pustanje drugih da pobede iako su gori ,onda relaksacija nije ni potrebna.

Ne razumem zasto ste se okomili na Marka? To sto radi Covic verovatno nije lepo ali isto tako svako od nas bi slicnu stvar uradio da je ulozio toliko svojih para u nesto.Covek samo zeli da sacuva svoju investiciju.Ko nece neka ne potpise ugovor sa njim, ko hoce neka izvoli i kraj price.

Kao da se u Zvezdi i Partizanu ne vrse razne mahinacije, ajde molim Vas.Poslovanje Zvezde i Partizana je mutnije od Dunava.To sto Partizan ostvaruje rezultate je sasvim druga stvar i ona ne moze da opravda nedostatak transparentnosti u poslovanju.O Zvezdi tek je izlisno pricati.

Zulu, ovo je među ređim tvojim postovima gde se u mnogim stvarima slažem sa tobom, osim u poslednjem delu i "otimanju talenata"...
Da se razumemo, ni meni se to ne dopada, zapravo, ne dopada mi se jer su dva kluba pokupila sve što ima talenat da drži košarkašku loptu (HF, a uglavnom FMP), i posle se govori o nekoj neverovatnoj školi!? Pa nije mnogo teško naučiti papagaja da govori, nek to pokušaju sa kravom! Iskreno mislim da se u tim kategorijama i sa tolikim potencijalom talenata, slabo radi, i da bi ti isti timovi trebali da naprave bar 3-4 IGRAČINE u svakoj generaciji. A mi imamo situaciju da ti isti igrači, koji dok igraju talnetom, osvajaju sve živo, a kada do izražaja treba da dođu i druge stvari (očigledan primer prelaska u seniore), ti igrači postaju zagubljeni, i tek se tada vidi kako je nakaradno sa njima rađeno, bez taktičih osnova, bez odbrane, bez fizičkih mogućnosti da odgovore zahtevima.

LM, ono što sam hteo reći, jeste da 150k E, oupšte nije malo za takve igrače. Pa NLB timovi plaćaju 500K $ za formirane igrače, koji u EL ostvaruju dominaciju i prave razliku. Za koliko novca je otišao Marić prošle sezone? On mi pada na pamet, kao najsvežiji primer. Za 600K čini mi se!? Taj isti Marić je bio najdominantniji centar EL. O kakvom "otimanju talenata" onda pričamo? Pa ti talenti recimo u HF-u i FMP-u ne dobijajo adekvatnu šansu u seniorskim kategorijama. Kada KKP, nekoga "otme" potrebno je bar godinu dana individualnog rada sa njim da bi se osposobio da igra u seniorskom uzrastu, ili da u EL, može kako-tako da zameni Peru-Kapitena-Profesionalnog-Dizača-Trofeja, bar 5-6 minuta...

Osim KLUBAŠTVA, rak rana naše košarke (po meni) je upravo rad u mlađim kategorijama. A veću odgovornost u tom segmentu dajem FMP-u i HF-u baš zbog koncentracije talenata.

2bad4u ::Zulu, ovo je među ređim tvojim postovima gde se u mnogim stvarima slažem sa tobom, osim u poslednjem delu i "otimanju talenata"...
Da se razumemo, ni meni se to ne dopada, zapravo, ne dopada mi se jer su dva kluba pokupila sve što ima talenat da drži košarkašku loptu (HF, a uglavnom FMP), i posle se govori o nekoj neverovatnoj školi!? Pa nije mnogo teško naučiti papagaja da govori, nek to pokušaju sa kravom! Iskreno mislim da se u tim kategorijama i sa tolikim potencijalom talenata, slabo radi, i da bi ti isti timovi trebali da naprave bar 3-4 IGRAČINE u svakoj generaciji. A mi imamo situaciju da ti isti igrači, koji dok igraju talnetom, osvajaju sve živo, a kada do izražaja treba da dođu i druge stvari (očigledan primer prelaska u seniore), ti igrači postaju zagubljeni, i tek se tada vidi kako je nakaradno sa njima rađeno, bez taktičih osnova, bez odbrane, bez fizičkih mogućnosti da odgovore zahtevima.

LM, ono što sam hteo reći, jeste da 150k E, oupšte nije malo za takve igrače. Pa NLB timovi plaćaju 500K $ za formirane igrače, koji u EL ostvaruju dominaciju i prave razliku. Za koliko novca je otišao Marić prošle sezone? On mi pada na pamet, kao najsvežiji primer. Za 600K čini mi se!? Taj isti Marić je bio najdominantniji centar EL. O kakvom "otimanju talenata" onda pričamo? Pa ti talenti recimo u HF-u i FMP-u ne dobijajo adekvatnu šansu u seniorskim kategorijama. Kada KKP, nekoga "otme" potrebno je bar godinu dana individualnog rada sa njim da bi se osposobio da igra u seniorskom uzrastu, ili da u EL, može kako-tako da zameni Peru-Kapitena-Profesionalnog-Dizača-Trofeja, bar 5-6 minuta...

Osim KLUBAŠTVA, rak rana naše košarke (po meni) je upravo rad u mlađim kategorijama. A veću odgovornost u tom segmentu dajem FMP-u i HF-u baš zbog koncentracije talenata.

Zulu rasprava je pocela, bzvz tako sto su se Jungle zalio da su sudije navlacile za FMP u Pioniru... A onda se svasta iznadovezivalo

Nek Partizan koji ima zaledjinu drzave, od svojih sredstava napravi uslove kao sto imaju HEM I FMP pa ce deca naravno radje da idu u Partizan... Ali tu treba truda i napora, mnogo je lakse baviti se menadzerstvom, tipa kupim za dinar, prodam za 3 a prikazem kao da sam prodao za 1.5 dinara...

Marko, problem je infrastrukture, što verovatno znaš. Sa trenažnom halom, zbog koje se takođe buniš, bi jedan veliki deo problema, Partizana, ali i Zvezde, kojoj se takođe obećava takva hala, bio rešen, i klinci bi imali adekvatne uslove za rad.
Od pre nekoliko (desetina) godina, otkako Pionir počeo da naplaćuje termine za korištenje, pojavio se problem funkcionisanja mlađih kategorija ova dva kluba. FMP i HF, imaju svoje hale, i čitavu infrastrukturu, pa ja rad mlađih kategorija nesmetan. Ali i klubovi iz unutrašnjosti uglavnom ne naplaćuju termine klubovima iz tih sredina (a HF i FMP uporno i odande odvlače klince), te je treniranje u manjih sredinama u unutrašnjosti mnogo lakše i jednostavnije. Mislim da je problem opšte besparice u Srbiji uzrokovao da se roditelji klinaca popišmane na novac i pošalju svoju decu u FMP (recimo) gde će ići u školu (to ti bolje znaš, košarkaška ginmazija ili kako) uz to im daju neku stipendijicu, adekvatne uslove, ali nisam siguran u kvalitetno trenersko osoblje... U manjim sredinama, imam osećaj da se sa talentom RADI, da se gura, da je talenat alfa i omega ekipe (mlađih kategorija) pa i napreduje adekvatno... U FMP-u i HF-u imaš ceo tim poprilično podjednakijh i dobrih pojedinaca, koji mahom guše jedan drugog. A ako se klincu u tom dobu ne da sloboda na utakmici a na treninzima ispravljaju nedostatci, mislim da je napredak pod znakom pitanja (bar kvalitet i brzina napredovanja)...

No da ne dužim, smatram da će po završetku trenažnih dvorana za Partizan i Zvezdu (kada i to bude bilo gotovo) veliki deo klinaca imati još jednu kvalitetnu (u infrastrukturnom smislu) opciju osim FMP-y i HF-a, a da izlaženjem na videlo koji je odnos bivših igrača i količina uspeha istih odvratiti buduće klince, buduće talente od isključivog razmišljanja o FMP-u...
Da je drugačija politika bila, siguran sam da bi FMP bio među vodećim NLB-ligašima, i da bi se ozbiljno borio sa Partizanom i Hemofarmom da igranje u EL... Ali pošto nije, i pošto se u FMP-u prvo i osnovno gleda kako zaraditi od košarkaša (dvojni ugovori, tretiranje igrača kao roblja, zabrane igranja na međunarodnim takmičenjima...), a ako ne razmišljaju isto i unazaditi ih i osujetiti u dostizanju veličina svojih karijera...

Uživaj u vremenu u kome možeš da pričaš o FMP-u kao rasadniku talenata, dok još možeš, bar dok se ne završi trenažne dvorane večitih..

dugo ce vremena trebati da prodje da bi Partizan iz svoje skole izbacio 3 igraca iz dvije uzastopne generacije, koji ce kroz par godina onda igrati zajedno u petorci u EL..

pogotovo jer su porasli apetiti i sve manje sanse se daje mladjim igracima, iako ja mislim da ce Vlade dobiti muda za takve poteze zajedno s iskustvom koje ce steci definitivno,
jer je i u debitantskoj sezoni dobio puno povjerenje i pregrmio krizu rezultata sa pocetka sezone.. probio je led, osvojio sve sto je mogao, dokazao je da moze - sad je na njemu samo da napreduje.. jer konkurencija ne moze biti losija nego ove sezone..

Zulu, razlozan post. Imam tek par (neznatnih) zamerki. Prva je ista kao i Bedova, 150k evra je veliki novac i to niko ne moze da ospori (za te pare je potrebno potegnuti ozbiljnog sponzora). Drugo, ne slazem se za strance i novac. Kada je moja generacija isla u srednju skolu iznosi su u nasoj kosarci bili daleko veci nego danas (primera radi, ako se dobro secam, Tomasevic je navedenoj Buducnosti uzimao 1m evra (ili maraka, sto nije mnogo ni vazno) po sezoni i to je iskljucivi razlog sto je u inostranstvo otisao tek sa 28 godina)...

P.S. Mislim da je Jadranska liga dobra za nas, ali bi je trebalo reorganizovati, na vise nacina, no o tome se vec dosta pricalo, pa necu da otvaram diskusiju bezveze.

То што сам написао, упућено је отимању на свим нивоима (од 13 до 18 година). Што се тиче ових 150к, просто мислим да не може да се пропише иста максимална граница за сваког играча и за сваки клуб. За 95% играча на које правило може да се примени то је астрономска цифра. За 3-4% играча то је реална цена. Али постоји 1% играча за које је то релативно мала пара (нпр Мачван), а ако се дозволи да они могу да оду испод цене то онда обесмишљава рад са свим осталим играчима. Дакле ако погледамо интерес кошарке, схватићемо да би требала да постоје правила која би нпр омогућила нашем НЛБ лигашу да по разумној цени узме играча из неке ниже лиге, јер би тиме тај играч играо на вишем ниову и брже напредовао. Али, да ли иста цифра може да важи и када један НЛБ лигаш жели да узме играча другом НЛБ лигашу? Ту не постоји такав шири интерес већ само конкретна жеља неког клуба да се ојача на рачун другог. Е ту би већ требало увести тржишне услове, дакле колика је тржишна вредност толико мора да се плати. У супротном је угрожена регуларност јер се даје могуност једном клубу да мимо тржишних услова ослаби свог директног конкурента и на његов рачун се ојача.

Ја мислим да је сама та категорија неуставна. Играч млађи од 18 година не може да потписује професионални уговор, а нико не сме да му ограничава слободу уговарања када постане пунолетан неким стипендијским уговором који је потписао кад је био малолетан. У европи тога нема, па би он по праву требао да прелази где хоће за џабака. Са друге стране постоје интереси кошарке јер је бесмислен сваки рад са млаћим категоријама ако играч постаје слободан са 18. Пошто видимо да је Човић ипак тим уговорима које потписује у Америци са играчиам успео да спречи одлив преко гране, остаје још да се види како да се сам проблем уреди на домаћој сцени. Дакле ако ово за 150к евра још није правно оспорено и функционише, онда не знам што би било спорно да се дода још неко правило које би гласило: у случају да два клуба играју исти ранг такмичења обештећење ће зависити од њиховог међусобног договора. Тиме би се обезбедила аутономија уговарања свакој од страна. Не мојте да мислите да многи играчи нису управо пропали због тог правила од 150к. Миљеновић је управо изгубио ову сезону јер нико није хтео да улаже ни минут у њега док не потпише.

Даље, с правом се замера ФМП-у и Хемофарму на гомилању неформираних играча, али треба приметити да исто то ради Партизан само на неком вишем нивоу. Погледајте ове сезоне је доведено бар 5-6 младих играча, толико их је већ било у клубу а није искључено да током лета дође још њих неколико. Од свих њих ће можда 3-4 постати играчи а остали ће пропасти управо због нагомилавња мада ће званична верзија бити да се ''нису наметнули''. То гомилање је умало нашу кошарку коштало Бјелице, Паунића а ко зна колико је оних за које никада нећемо чути. Ево ја сам пратио неких десетак година КК Војвода Степа са Вождовца јер ми је брат тренирао у њему и стигли су до прве српске. Истовремено тим има добар подмладак и генерација под вођством Ненада Трунића и Плавог је освојила неку лигу млађих категорија (не могу да се сетим који узраст) и клинци су стварно били фантастични и онда их је све купио Партизан по цени од 25 000 динара по играчу (јер је толико коштала пререгистрација). Њима су наравно одмах очи испале чим су их питали да пређу тамо. Наравно да после тога ни за једног од њих више нисам чуо. Зато кажем мора да се уведе неки принцип који ће омогућити да ови већи клубови као што су ФМП или Хемофарм и Партизан не униште целокупну кошаркашку базу док деца имају још по 13-14 година јер ако би морали да плате нормалну цену ваљда би мало више и размислили пре гомилања. А друга ствар која је неопходна је да се уведу тржишни услови када су у питању клубови истог ранга да се не би враћали на ниво неких комунистичких правилника шта колико кошта, него тржиште брате па колико вреди толико мора да се плати уз аутономију странака да кад неко нешто неће да прода нико то не може да му отме.

Vesic, Vujosevic, Gurovic...su pravili razna sranja, ali ipak je tada bilo publike i liga je bila interesantnija.
Problemi srpske kosarke su:
- Uprava Hemofarma koja nije uspela da sakupi navijace, iako su imali solidne ekipe i treneri su imali koliku-toliku slobodu u radu. Jebes klub bez publike.
- Covic, koji slicno Hemofarmu nema navijace, a uz to menja trenere kao na traci...
- Uprave Zvezde koje su upropastile klub.
- Uprava lige koja ne uspeva da napravi dobro takmicenje.
Mnogi se smeju nekim organizacionim principima NBA, ali ti principi bi mogli da pomognu i nasoj kosarci. Tamo kada se u nekom gradu izgubi interes publike za kosarku, klub se seli u drugi grad - poztivan primer preseljenja Lajonsa iz Vrsca u Kragujevac, a to je moglo da se uradi i sa nekim drugim klubovima, ali i da se jace podrze timovi poput Metalca...
Draft koji zabranjuje monopol bilo kog kluba nad mladim igracima, a upravo to je ovde i bio problem.

Zulu, ako se dobro sećam ove rasprave sa ks.rs na kraju smo došli do zaključka da je najefikasnije da klub koji je školovao igrača u juniorskom periodu uzima ugovoren procenat od narednog transfera (fudbalski model, primer: Banat koji dobija procenat od Bambijevog transfera iz Partizana u Mančester).

Što se tiče gomilanja igrača, i primera Bjelice i Paunića, ja baš i ne vidim šta je tu Partizan loše uradio osim što je napravio lošu procenu na svoju štetu. Bjelica je napustio klub sa čitavom generacijom i imao je mogućnost da ide bilo gde, nije traženo obeštećenje 150k, niti je obavezno da će postati igračina samo ako ostane u Partizanu, dakle dalja karijera mu zavisi od njega i to nije toliko tragično. Paunić je igrao dve sezone u prvom timu, nije se izborio za startnih 5 zbog jake konkurencije, ali je ipak dobijao minute... Bitno je da igrači koji ne zadovolje Partizan idu dalje, i mogu sa svojom karijerom da rade šta žele, da napreduju u drugom klubu ako su dobri ili ne ako nisu, pozajme se drugom klubu ako je potrebno kaljenje, uglavnom sudbina im nije sputavana i sami mogu da je kreiraju.

Generalno mislim da tu otmačinu ne doživljavam uopšte, ako neko sa 13 godina (odnosno njegov roditelj) odluči da trenira u FMP-u to je zato što smatra da je to najbolje po njega, isto tako kasnije bira klub koji mu odgovara... Ispašće kako je nama NBA oteo gomilu igračina, i PAO u poslenjih par sezona... To je jednostavno proces napredovanja... Tako bar ja doživljavam.
Inače podržavam dosta stvari iz тvoja prethodna dva posta, naročito ovo za tržišnu vrednost tih mladih igrača...

Da dodam samo da svi veliki klubovi i na klupi imaju odlične igrače.
Ipak, priznajem da je Partizan sada iznenadio dovođenjem ovolikog broja mladih talenata, ali videćemo kako će se sezona započeti i gde će ko zapravo igrati...

Фудбалски модел мислим да ништа не би донео, јер у кошарци играч инајчешће мењају средину без обештећења, наши клубови су изузртак јер успеју да продају по неког играча, иначе у јачим лигама клубови то чак ни не желе. Просто буџети клубова су по 20-30 милиона а обештећења су неупоредиво нижа и не могу да буду начин за пуњење тих буџета, сетите се да је Шишкаускасово обештећење било 1,5 милиона евра. Тамо је готово правило је да играчи мењају клуб као слободни а трансфери су изутетак. Не кажем ни ја да имам решење како клубови који праве играче могу да опстају и напредују, али мора да се осмисли решење које би им обезбедило егзистенцију по тржишним принципима.

Бјелицу и Паунића нисам навео као неке који су били жртве ових 150к, немају они везе са тиме. Њих сам навео у другом смислу, чисто као играче који су могли да буду жртве прекомерног гомилања талената карактеристичног за наше највеће клубове. А та фиксна обештећења (почевши од оних 25 000 динара а децу) су један од начина како се праве те ''гомиле'' а у тим условима расте шанса за погрешну процену. Конкуренција је добра ствар, али превелика конкуренција је исто пут за назадовање. Ево погледајте НБА лигу, постоји максималан рустер, ниједан клуб не може да има преко 15 играча под уговором. Нешто слично би можда могло да буде решење за нас, да клубови под уговором не могу да имају преко неког броја ирача старијих од 18 година. Чини ми се да би то на крају највише погодило ФМП, али и они су ти који доприносе проблему.

За ПАО не може да се каже да је отео било шта, јер су они платили сваког играча онолико колико су вредели на тржишту у датом моменту. Није постојало неко унапред одређено обештећење које би диктирало услове трговине, већ је Партизан одлучивао прво да ли жели да прода а друго за колико пара. Клубови у домаћем такмичењу немају ниједну од те две могућности. Отимање је кад мораш да послујеш по фиксним а не по тржишним условима.

Дакле правила су та која усмеравају играче а она су данас таква да буквално фаворизују концентрацију талента. Треба да се процени да ли је боље да нпр Богдановић буде доведен у Падртиза и проведе целу сезону као 13 и 14 играч у ротацији или би било боље да је целе године играо негде у КЛС и био данас можда бољи од Чакаревића.

Али кажем уништавање базе је само један од разлога лошег стања, а последице се виде када погледате гледаност преноса КЛС на Тв-у. Ту су и многе друге ствари које сам навео у првом посту, а додао бих и ниске инфраструктурне захтеве за такмичење. Ко дозвољава да се кошарка игра у халама попут оне у Железнику или до пре пар година оне Атласове на Новом Београду која има један балкон са 20 столица. Ове године СпортЕко.... шта даље да причам. То је смешно, а истовремено неупоредиво боље хале зврје празне. Кога уопте занима да име своје фирме стави на дрес клуба који игра у тако смешним услоима. И која компанија ће спонзорисати наше највеће клубове када играју такмичење на том нивоу.

E ova tema mi je baš interesantna. A ne čini mi se da je rješenje nemoguće niti daleko. Potrebno je samo dobre volje, želje da se postigne rješenje i pregovori.
A osnovna stvar, koju treba staviti kao aksiom, ideju vodilju je da se plati rad, bilo minuli ili tekući, bilo opredmećen u kvalitetu samog igrača bilo prikazan kroz trenutne igre u klubu. I pri tome eliminisati, odnosno svesti rizik na minimalno moguću mjeru. A rizik je upravo to da se rad preplaćuje ili ne plaća dovoljno, a ne rijetko ne plaća uopšte.
I kako bih ja to regulisao.
Zainteresovane strane u ovom slučaju su klubovi proizvođači, klubovi interesenti, sami igrači koje danas uglavnom predstavljaju menadžeri, dijelom i liga, pa čak i savez.
A predmet rasprave jasan kako vrednovati, priznati i koliko platiti za uloženo, tj. za angažovanje sredstava za razvoj mladog igrača.
Ako bi sada dalje razlagali ovo pitanje onda bi trebali da odgovorimo ko je direktan korisnik angažovanja tih sredstava opredmećenih u kvalitetu mladog igrača. I naravno to su klubovi koji žele da ga angažuju, ali i sami igrači. I mislim da je prva greška kod postojećih sistema što se zanemaruje interes igrača za postojanje kvalitetnih škola košarke i samih trenera koje mogu, ali ne moraju da razviju njihov potencijal i talenat.
Druga bitna stvar je šta uzeti kao osnov koliko treba da se plati. Da li je to fiksno obeštećenje, učešće u mlađim selekcijama ili nešto slično. E tu je cijela zamka. Ako se sa 18 godina ne zna kakvu će karijeru imati neki igrač, nego se ona samo naslućuje, onda i ne treba da se po postignutom do 18. Godine definiše obeštećenje za istog. Možda samo dijelom u fiksnom iznosu, i to manjem, u današnjim uslovim do 50 hiljada evra, izuzetno malo više, a ostatak da se plaća prema razvoju karijere samog igrača. Pri tome bi trebalo definisati da li da to bude period od 3, 5 ili 10 godina. I da taj varijabilni iznos plaća sam igrač, a ne klub.
Šta se dobija ovim?
Klubovi stvaraoci imaće motiva da organizuju mlađe pogone, uglavnom oslobođeni rizika da će biti prevareni, obmanuti, sa sigurnošću da će ako su odradili dobar posao imati materijalnu korist, odnosno povrat sredstava, a samim tim i motiv za rad.
Klub koji dovede igrača, opet, biće u obavezi da isplati izvjestan iznos klubu, koji će za njega biti prihvatljiv sa stanovišta rizika i imaće mogućnost da onda igrača plati realnije za ono što i treba, a to je rad. A koliki je iznos plate, tj. ugovora igrača zavisi od same politike kluba i potpuno je normalno da snosi rizik takvih odluka. Ali nije normalno da klub plaća abnormalna obeštećenja za igrača za kojeg se ne zna da li će ikad postati igrač.
Šta dobija igrač? Igrač dobija priliku da kao i svaki drugi radnik, uz ipak izvjesna ograničenja, odabere sredinu u kojoj će da radi, tj. klub, da dobije priliku da kao lice koje je najviše zainteresovano za svoju karijeru ima i najviše uticaja na istu. Sa druge strane moralno, a i normalno je da igrač dio zarade vrati klubu koji ga je i stvorio, a kojem kroz igru možda ništa nije vratio, tj. ništa nije platio za angažovanje materijalnih sredstava i stručnog znanja trenera.
Ovaj sistem mi se čini ubjedljivo najboljim, a provukao sam ga kroz dosta primjera iz prošlosti, a aktulan je i na današnjim primjerima.
Uzeo bih, recimo dva-tri slučaja.
Mačvan – otišao je za 150 hiljada evra. FMP nema nikakvih drugih koristi od njega. Njegova karijera ide nekim uobičajenim tokom, postao je reprezentativac, potpisao jak ugovor, koji je sigurno na nivou 700-800 hiljada evra godišnje. Očekivati je da on takve ugovore potpisuje i u narednih 10-tak godina. Znači ukupno nekih 7-8 miliona. Mislim onda da je pravedno da za njega obeštećenje bude bar 200-250 hiljada evra. E sad, da je Hemofarm platio cca 70-80 hiljada vjerujem da bi Mačvan rado platio ostalih cca150-180 hiljada.
Drugi, za mene mnogo gori primjer je Divac. Slično i Radmanović.
Divca je stvorila Sloga, kada je došao u Partizan već je imao ugovor i otplaćivao ga igrama. Nakon par godina otišao je u NBA i uzeo cca minimum 60-70 miliona dolara, od kojih Sloga nije vidjela dolara ili možda neku siću. A zaslužila je bar 500 hiljada, pa čak i milion. Pitanje je da li bi postao igrač da nije bilo Sloge. Neko će reći bio bi Napredak iz Kruševca, Metalac ili neko drugi. Pa neka onda neko drugi uzme pare. Tako je isto sa Radmanovićem, Stojakovićem i sličnim.
Da ne govorimo o igračima koji danas imaju ugovore po 100 hiljada evra i više, a matični klub od njih nema evra. Pričamo li o Vitkovcu, Bjelici, Kešelju, Tadiji i njima sličnim?

Везано за предлог који је изнео Талични: Тешко да би могло да се нађе неко правно прихватљиво решење по коме би играч цео живот нешто дуговао свом матичном клубу. То би могло да се каже и да угрожава његова људска права и слободу уговарања.

У целом свету постоје стипендије које приватне фирме дају најбољим студентима али они ако их прихвате дужни су да по завршеном школовању барем неколико година проведу радећи за фирму која их је стипендирала. Ако после завршетка школовања они не желе да се запосле у тој фирми, они не враћају само добијени новац него много више пара што је све предвиђено казненим клаузулама. Моје предлог је такво решење. Дакле играча ти не можеш да натераш да потпише професионални уговор кад напуни 18 јер је то његова слобода уговарања, али можеш да потпише уговоре са њим да ако прима стипендију и после не жели са тобом да потпише професионалан уговор онда своју слободу мора и да плати. Наравно, предвиди се нека нереална цифра али и могућност да она договором може да се смањи, па то доводи до тога да клуб за који је играч наступао и онај који га жели на крају разговарају отприлике као да је овај под обичним професионалним уговором. Онда сваки клуб самостално одлучује да ли некога хоће да прода и за колико пара, а све остало са фиксим обештећењима је бесмислено.

Замислите да је Теодосића неко узео за 150 хиљада а још горе да то буде клуб из исте лиге који би после могао да тог истог играча користи да би побеђивао онај клуб у којем је тај Теодосић потекао? А после да га тај клуб прода за 10 пута више и да опет дође и за 150 хиљада купи следећег талентованог клинца који вреди много више... Где је ту регуларност и где такав систем води? Где је ту право избора оног клуба који је улагао у играча да ли жели неком конкретном клубу да уступи право на играча и по којој цени. Ја не знам ни једно развијено тржиште које функционише на фиксним обештећењима. Дакле Талични, није суштина само у томе да онај ко је стварао то праведно и наплати, већ да плодови његовог рада не могу да буду коришћени против њих самих а да се они ништа о томе не питају. Дакле треба пустити оне који су стварали играче да одлуче да ли ће их продавати или не а онда ће тржиште да одреди њихову вредност, Хувентуд је продао Рубија за 3.5 милиона евра Барселони... Наравно, исто тако треба спречити и да ти кубови који наводно важе за расаднике талената купе играче од по 13-14 година за фиксно овештећење 25 000 динара (а толико је било кад су они играчи отишли из Степе) ако ови имају важећи стипендијски уговор, већ морају поштено да плате. Колико је то поштено зависи од играча до играча, али то би ваљда требао да одлучује клуб који га је створио а не нека комисија која прописује фиксна обештећења.

У НБА постоји клаузула о максималном обештећењу од 500к долара. Али она важи за иностранство, а не за међусобни промет играча.

Lepo ste vas dvojca sve to smislili, dali razumne argumente i moram priznati da sam ponesto i naucio iz vasih postova.

Ipak, mislim da ni jedan od vas ne kalkulise coveka drugacije nego kao pravno bice. Kao da nema emocija. Ili da ne postoji faktor srece, koji nije presudan, ali moze da napravi razliku u nijanski koja odlucuje da li ce neko biti vrhunski igrac (a samim tim i dobro placen) ili samo dobar igrac (koji to mozda i nece biti).

Dakle, ma koliko ko bio skolovan ili talentovan, niko ne moze da predvidi cvrstinu njegovog karaktera, cak ni 5 godina unapred. Na tome se, nazalost, sve manje radi (ali se zato radi na snazi do besvesti). Ovi mladi momci moraju biti i edukovani i nauceni da rade na sebi i van kosarke da bi bili vrhunski. A taj rad se niti vise vrednuje, niti se za njega ima dovoljno vremena. No, da ne sirim vise. Poenta je da niko ne moze da garntuje "robu" sa minimumom standarda kad su ljudi u pitanju, ma kakav razvojni put bio i zato sva planiranja padaju u vodu. Uostalom, zato sport i jeste zanimljiv.

Znao sam da ćeš postaviti pitanje pravne valjanosti prijedloga. Prijedlog je u suštini dobar, a vjerujem da bi se mogao pronaći neki zakonski osnov, pa makar se morali i mijenjati neki propisi. Jeste nategnuto pravno, ali kladim se da neko danas povede sudski spor pred nekim redovnim sudom da se ne bi moglo naplatiti ni obeštećenje od 50 hiljada evra jer stipendije u nekom dvogodišnjem ili trogodišnjem ciklusu ne iznose toliko.
I mislim da griješiš kada upoređuješ sistem mlađih kategorija sa stipendijskim ugovorom. Sam predmet ugovora nije isti.
Kod stipendijskog ugovora se daju novčana sredstva ili novčana pomoć učeniku i studentu u svrhu obrazovanja, koje on može negdje na drugom mjestu uz plaćanje ili besplatno (tj. plaćeno od strane države) da stiče i da se pri tome obaveže da će ista znanja kao zaposleni koristiti u datom subjektu, davaocu stipendije i to na neki vremenski period.
A kod treninga u mlađim kategorijama sam klub obezbjeđuje trening – obrazovanje, koje se obavlja u određenim prostorijama, i za koje se angažuju vrhunski stručnjaci – treneri, tokom cijele godine odnosno godina. I da nije riječ o specifičnom slučaju, te usluge bi se plaćale u trenutku kada se i daju, pa bi onda recimo godina vrhunskog treninga mogla da košta i 10 hiljada evra + ko zna kakvi razni troškovi putovanja i šta znam. Međutim, jasno je da bi to malo ko mogao da plati. Ali sam siguran da bi moglo da se dogovori da se to isplaćuje u budućnosti u zavisnosti od rezultata samog obrazovanja – tj. treninga.
Druga je stvar što su klubovi pokušali da se obezbjede pa su onda počeli da nude stipendijske ugovore igračima misleći da će tako moći da ih zadrže. A oni i ne trebaju da ih zadrže ako nisu spremni da im ponude zadovoljavajuće uslove, tj. bar jednake kao drugi klubovi. Zašto bi im se to dozvolilo?
Opet, da bi se spriječilo nasilno oduzimanje igrača, tj. zlonamjerno takmičenje tako što bi jači finansijski klub plaćanjem fiksnog obeštećenja ugrozio postojanje drugog konkurenta, treba regulisati drugim propisom, i to na način kao u NBA da pravo prvog potpisa ugovora ima dotadašnji klub ako izjednači ponudu, čija visina bi bila limitirana kao i za rukije u NBA. Prilično jednostavno, zar ne?
A ne treba izgubiti iz vida interes lige, čija snaga se mjeri ne samo rezultatima timova, nego i kvalitetom igrača u njoj, finansijskom stabilnošću klubova i dr. Zašto bi liga sebi skakala u stomak pa finansijski uništavala klubove sa nekim ludim fiksnim obeštećenjima za neke juniore, a niko ne zna da li oni vrijede i dio toga. A imamo i primjere kako se oni lako izigravaju, primjer Bakića je najbolji, kao i činjenicu da se domaći klubovi u startu dovode u neravnopravan položaj jer se stranom klubu ne može naplatiti više od 50 hiljada evra, a domaćem bi moglo i 300.
Slušao sam mnogo prijedloga na ovu temu i mislim da je ovaj najpravedniji, morao bi biti dopunjen nekim odredbama u smislu više klubova u kojim je dijete treniralo do 18 godina, gornji limit isplate, šta se dešava u slučaju povrede, tj. da li plaćati osiguranje kao sistem zaštite, i dr.

wolfvaga ::Lepo ste vas dvojca sve to smislili, dali razumne argumente i moram priznati da sam ponesto i naucio iz vasih postova.

Ipak, mislim da ni jedan od vas ne kalkulise coveka drugacije nego kao pravno bice. Kao da nema emocija. Ili da ne postoji faktor srece, koji nije presudan, ali moze da napravi razliku u nijanski koja odlucuje da li ce neko biti vrhunski igrac (a samim tim i dobro placen) ili samo dobar igrac (koji to mozda i nece biti).

Dakle, ma koliko ko bio skolovan ili talentovan, niko ne moze da predvidi cvrstinu njegovog karaktera, cak ni 5 godina unapred. Na tome se, nazalost, sve manje radi (ali se zato radi na snazi do besvesti). Ovi mladi momci moraju biti i edukovani i nauceni da rade na sebi i van kosarke da bi bili vrhunski. A taj rad se niti vise vrednuje, niti se za njega ima dovoljno vremena. No, da ne sirim vise. Poenta je da niko ne moze da garntuje "robu" sa minimumom standarda kad su ljudi u pitanju, ma kakav razvojni put bio i zato sva planiranja padaju u vodu. Uostalom, zato sport i jeste zanimljiv.

Pokušavam da komuniciram maksimalno fokusirano, mislim da je ovo ključ uspostavljanja dugoročno održivog sistema i višestruko korisnog za sve učesnike, zato i nisam širio priču o nekoj široj društvenoj prihvaćenosti.

Nudi nam se Bobi Marjanovic ponovo. E sad pitanje je sta ce biti.