Evropske lige 2010/2011

Džile je car!
Prava je šteta što ga nismo gledali više na klupi KKP.
Mislim da je ovom sezonom skoro nestala mogućnost da na nju sedne u skorije vreme...što zbog toga što je njegovo ime eksplodiralo u košarkaškim krugovima, što zbog prilike koja je pružena Vladi.
Možda je i bolje, ako dobijemo dva vrhunska stručnjaka.
A klupa KKP će doći kad-tad.

ajde jedna pozitivna vijest i iz BiH.

Po prvi put od kada se igra jedinstvena liga BiH, u završnici ima više srpskih klubova nego iz Federacije. Prvo polufinale igraju Igokea - Borac Banjaluka (Igokea ubjedljiva, prošla sa 2-0) a drugo Široki - Mladost (Mrkonjić Grad), trenutno 1-1. Ipak, majstorica je u Širokom, koji najvjerovatnije prolazi u finele sa Igokeom. Klipina ekipa igra dosta dobro, i biće favorit u finalu, prije svega zbog prednosti domaćeg terena, jer teško da mogu izvući pobjedu u Hercegovini.

Inače, samo prvenstvo, kao i uvijek je prilično divlje, i dalje se ne zna ko će iz BiH igrati NLB ligu. Nejasne propozicije i sistem odabira ne garantuju ni da će šampion tamo, jer Široki je standardan član NLB već godinama i ima veliki uticaj o organizaciji.

Kvalitet prvenstva ove godine je naglo opao, zbog prilično skromnih ekipa sa kojima su u takmičenje ušli velike ekipe kao što su Sloboda Dita i Bosna.

MVP lige za sada je Miloš Komatina iz Mladosti, a neka od jačih imena su Siniša Štemberger, Miljan Bocka, Donnel Harvey, Nemanja Vranješ, Vedran Morović, Marko Jagodić...

kakvu ekipu ima Borac iz Banja Luke ? jer imaju neke poznatije malo igrače... Da li u Igokei i dalje igraju stranci ? Vidim Harvey je i dalje tu, a Chase ?

Nolle, ne znam koliko će ti značiti imena, ali ajde da pokušam. Ovo su neki bitniji igrači Borca.

-Nemanja Vranješ, 88 godište, prošle sezone bio najbolji strelac lige u Hercegovcu iz Bileće, combo-bek, sitan, brz, bolesno dobrog šuta. Igrao je za mladu rep. Crne Gore sa Dašićem, zvao ga je Dule na širi spisak seniora prošlo ljeto za kvalifikacije
-Marko Jagodić Kuridža, 87 godište, prije par sezona igrao za Novi Sad, krilni centar solidnih fizikalija, u Bosni je već par sezona i izgradio je ime tamo, nedavno je čak imao i triple-double.
-Slobodan Tošić, ovi malo stariji ga se možda i sjećaju. Igrao je za Lovćen nakon što je Nebojša Bogavac otišao u Hemofarm bio je par sezona među boljim strelcima YUBA lige. Mator, iskusan bek šuter, koji je svojevremeno imao 40+ partije protiv Zmagine Zvezde i Duletovog Partizana, nakon toga je igrao i u OKK.

Tu su još i bivši BH reprezentativac Siniša Kovačević i solidni centar Draško Albijanić... ali da ne dužim.

Inače, u Igokei su tamo svi koji su igrali NLB, uključujući i Čejsa i Florensa

Kako stoji moja Sloboda iz Tuzle drex? Tamo je uvek bilo vanserijskih talenata, nisam stigao da pratim ove sezone.
- Nisam odavno čuo za Tošića, sjajnu perspektivu je imao taj dečko. On je u generaciji sa Šekularcem i važio je za izuzetno perspepektivnog. Mislim da su osvojili kadetsko zlato, najviše zahvaljujući njemu, Šekularcu i Marku Pekoviću, tada igraču Partizana. U to vreme je već kao sedamnaestogodišnjak imao dobru minutažu u Jugoslovenskoj ligi i sve uslove da postane vrhunski igrač. Iz ne znam kog razloga predugo je ostao u Lovćenu, dok je bio mlađi tražili su ga svi jači klubovi iz Jugoslavije da bi on prešao u OKK kada je već dobro palo interesovanje za njega a i njegove igre nisu pratile potencijal iz mlađih dana. Još jedan igrač koga možemo ubaciti u onu rubriku propalih talenata.

Da, i ja ga se tako sećam.
A ceo ovaj trio je za istu rubriku.

btw
Sad videh da Slaven Rimac i dalje igra košarku u 37 godina života i da klub namerava da produži ugovor sa njim.
Ja sam na njega davno zaboravio

Meni je od te trojke najdraži bio Marko Peković (vrlo čudno jer je bio u Partizanu) i nekako sam bio siguran da će on postati igračina. Jedan je od retkih čijem odlasku iz Partizana u FMP sam se obradovao. U Partizanu mu nisu davali šansu, u Železniku je dobio, fizički dosta napredovao ali sve u svemu, ništa značajno nije napravio da bi vredelo pisati o njemu. Gde je on sad, zna li neko?

http://www.eurobasket.com/player.asp?Cntry=GRE&PlayerID=23057
Meni je uvek bio mnogo "labav"...nisam verovao u njega.
Šekularac mi je bio daleko ozbiljniji potencijal. Al jbga...Um caruje

Posle B.Dzeningsa Roma planira da angazuje jos jednog Americkog srednjoskolca.

Drex igra li Nemanja Sladoje za Slobodu?

Nisam pratio sezonu do aprila, tek nakon uključenja najboljih sam malo obratio pažnju. Gledao sam par puta Borac u Banjaluci i jednom Igokeu u Mrkonjić gradu.

Tako ne znam šta je sa Slobodom, ali mogu preneti neke moje utiske od prije par godina kada sam bio na jednoj svirci u Tuzli... Sloboda Dita je po svim kriterijumima veliki klub, bila je prvoligaš u Jugoslaviji tokom 80-ih, u vrijeme kada je ovo bila najjača liga na svijetu posle NBA. Tokom godina kada ih je vodio Vlade Đurović igrali su i Kup Koraća. Imaju prelijepu halu "Mejdan" (igrao tamo više puta ). E sad, ono što je moj dojam, jeste da je Tuzla od svih gradova sa bošnjačkom većinom najotvorenija prema Srbima. Bio sam i u Sarajevu, i u Zenici, Bihaću, ali Tuzlaci su najjača raja, što bi se reklo... To se jako dobro vidi i na primjeru KK Sloboda, u kome redovno igra po 5-6 Srba, u upravi sjede neki Srbi, a i sportiski direktor je naš čovjek (Slađan Stojković). Tako je i vrlo brzo nađeno riješenje za probleme Zvezde sa njima po pitanju Kikana i Minje Miloševića. Klub je trenutno u banani, jer je njegova sudbina vezana isključivo za kompaniju Dita, nekadašnjeg hemijskog giganta na nivou cijele Jugoslavije. Trenutno se revidira njihova privatizacija, manje je love, i odmah je Sloboda u problemima. Inače, košarka se u gradu stvarno voli, tereni ispred Mejdana su redovno puni, grad ima izuzetno živu hip hop scenu pa se to dobro povezalo sa lokalnom omladinskom zajednicom i ljubiteljima košarke i ovde često budu jako masovni turniri u basketu.

Inače, ŽKK Jedinstvo iz Tuzle je prvak Evrope iz 1989. godine u vreme Legendarne Razije Mujanović

Mirza Delibašić je najpoznatije košarkaško ime rođeno u Tuzli. Iako su mu karijera i život vezani za Bosnu i Sarajevo moram da kažem da je karijeru počeo u Slobodi. Damir Mulaomerović, Damir Mršić (Demir Kan), Jasmin Hukić, Elmedin Kikanović... su neki od rođenih tuzlaka koji su iz Slobode krenuli u manje ili više uspešne karijere. Mirza Teletović nije tuzlak ali mu je Sloboda tim koji ga je afirmisao, Mirza Begić takođe... Vlade Đurović je najzaslužniji za neke od najvećihg uspeha tuzlanskog tima ali je i Sloboda podjednako zaslužna za formiranje takve trenerske gromade. Slađan Stojković, Mileta Lisica, Nenad Videka, prof. dr mr Trunić... su neka od imena koje je Sloboda izbacila kao igrače, kasnije bitne za razvoj SFRJ lige.
Što se ŽKK jedinstva Aide tiče i njihovog osvajanja Evropske titule, pomenuo bih samo da je uz Raziju Mujanović taj tim bio sačinjen uglavnom od srpskih košarkašica što u to vreme (a ni sada) nije bilo mnogo bitno. Trener te ekipe je bio naš Mihajlo Miki Vuković. On je inače kasnije postao začetnik ozbiljne košarke u Valensiji (Pamesi). Koliko su ga tamo cenili reći će vam i podatak da su mu nudili doživotni ugovor. Šta je sa njim sada iskreno nemam pojma ali svojevremeno su ga svrstavali rame uz rame sa najzvučnijim imenima SFRJ trenerskog zanata, imenima koja i danas pominjemo non-stop.
Tuzla je stvarno sjajna sredina za košarku, a atmosfera u Mejdanu jedna od poznatijih u SFRJ. Sloboda je bila uvek tim koji se borio za opstanak u 1. ligi ili za ulazak u društvo najboljih. Bez obzira na ime protivnika i na rang takmičenja dvorana je uglavnom bila puna. Ta atmosfera je direktno odgovorna za to što saj od malih nogu počeo da prezirem fudbal i što sam rešio da postanem košarkaš (džaba sam ja to rešio, nisam znao da je i talenat bitan). A ćevapi preko puta Mejdana su direktni krivac za to što sam propustio jedinstvenu priliku da gledam Dražena Petrovića uživo. Mom ocu se nije išlo u gužvu Mejdana pa me stavio pred izbor u kom je znao da ću napraviti grešku Drexler me podstakao da napišem par redova o mom rodnom gradu, zaboravio sam koja je ovo tema.

Važno je zvati se Mirza... Ili eventualno Damir...

Ja sam rodjen u Tuzli, zivim nekih četrdesetak kilometara od nje, tako da sam često bio u istoj. Ono što znam o njoj je da su ljudi vrlo druzeljubivi, malo je rat ostavio traga na njih ali stvarno su prava raja.
Drugo što znam je da Tuzlaci obožavaju svoj fudbalski i košarkaški klub, kao i to da ima baš dosta simpatizera Partizana u Tuzli . Bio sam na jednoj utakmici protiv Igokee 2009, atmosfera je bila vrlo dobra (naravno nije to sigurno atmosfera kao što je bila u eks Jugoslaviji).
Kao što ste već rekli trenutno su u problemima sa finansijama, zbog glavnog sponzora, ali ne sumnjam da će se to rešiti.
Tuzla je jednostavno grad koji živi za sport!

Bosanski lobi vlada forumom...

Macvan na pozajmici? Bilo bi lepo,ako je istina, da ga Partizan uzme za narednu sezonu.

Bilo bi lepo da ne ode na pozajmicu, nego da dobije minute u Makabiju.

Macvan ce doci do svojih minuta u Makabiju. On je jednostavno takav igrac. Ono sto i Blat mora da ispostuje su Elijahu, Blu i Pnini, legende kluba (i jos Jevreji), pre svega zbog iskustva... Mislim da Macvan ima sanse da ostavi trag u Makabiju kao Nikola Vujcic npr. Tu pozajmica nista nece ni oduzeti ni dodati...

drexler ::Bosanski lobi vlada forumom...

Da se i sam prijavim.

Pnini je nov u Makabiju, ali ostali jesu legende kluba.

Micov igrao odlično u prva dva meča četvrtfinala.

U Poljskoj završeno finale play off-a.
Prokom dobio Turow u seriji od 7 utakmica uz 4 brejka.
Varda (makar statistički) prilično loš, sa izuzetkom jedne utakmice, kao i Brkić i Žigeranović sa druge strane.

evo, da napomenemo šta se radi u Turskoj.

U toku je polufinale, Fener vodi protiv Efesa 2-0, a zanimljivo je da prva utakmica nije ni odigrana, jer po pravilima turskog prvenstva, ako neka ekipa drugu pobjedi oba puta u reg. dijelu sezone, ukoliko se sastanu u play offu pobjednička ekipa iz reg. sezone automatski ima 1-0.

Drugi polufinalni par počinje večeras, igraju Banvit i Galatasaraj. Banvit je najprijatnije iznenađenje prvenstva, a od nama poznatijih igrača tu su Vladimir Golubović i Lens Vilijams (dugo godina prvi centar Bosne). Za Galatu igraju od poznatijih centri Lukša Andrić i Ermal Kučo, i jedan od boljih šutera u Evropi, Preston Šampert koga smo često gledali protiv naših klubova (i redovno je punio).

Inače, obzirom da su Efes i Fener sigurni Evroligaši, pobjednik ovog drugog polufinalnog para će valjda u kvalifikacije za EL

Ne znam da li ste znali, ali taj L. Vilijams je cuvao P. Gasola u finalu SP za igrace do 19 godina 1999. u Portugalu.

Odgledah neki dan utakmicu Budućnost - Mornar, sam utakmica ništa posebno, ali mladi igrači Mornara Ivanović, Ljujić i Vujošević ostavili su jak utisak na mene. Ivanović prije svih, i najmlađi je, daleko najdarovitiji, čudo od potencijala.
Međutim, nešto drugo bi htio da pišem, a što mi se vrti u glavi već duže vrijeme, pa možda i sama tema nije najbolja, mada ne znam ni temeu na forumu kojoj bi odgovarala.
A riječ je o tome kad se kaže da je neko potencijal ili talenat u košarci, šta to znači? Kako se prepoznaje? Koliko od toga ide na fizičke predispozicije, koliko na ono što se posjeduje u prstima, koliko u glavi? Koliko se može biti u nedostatku u jednom segmentu, da ga drugi u preteku nadoknadi i može li uopšte? Šta to mora da posjeduje vrhunski bek, šta centar ili krilo?
A sva ova pitanja su me opsjedala baš dok sam gledao gore navedenu utakmicu i to baš na način da recimo Ivanović probije hrtove Otaševića ili Nešovića kako nijedan naš bek nije i ja ostanem paf sa razjapljenim ustima i pitanjem šta to bi ?!? Ili recimo Ljujić, wtf ko je to, bek inače, probije prvu liniju i zakuca sa takvom brzinom i fluidnošću da ostanem zaprepašćen. Ili trči kontru pa pojede igrača ispred sebe sa nekim prenosom lopte i zakucavanjem da i slijepcu bude jasno da nijedan današnji naš reprezentativni bek ne može da izvede to takvom brzinom i okretnošću.

Očigledno je da je jedna dimenzija kvaliteta igrača, talenta dominantno određena fizikalijama, brzinom, skočnošću, okretnošću, snagom, centimetrima. Jer džaba ti ako znaš da vodiš dobro loptu, da znaš da dodaš, šutneš, ako sve to ne možeš da radiš dovoljno brzo, uvjerljivo. Neki tehnički elementi, pa čak i osnovni, su nezamislivi bez određenih predispozicija. Tako većina naših bekova može samo da mašta o igri iznad obruča, zadržavanju u vazduhu pri polaganju, promjenama pravca u stilu Đinobilija ma koliko ih trenirali. O kakvoj pomoći u odbrani ili blokadi iz drugog plana može da se nada Tadija, prodoru Pera Božić?
Opet imamo i igrače koje fizikalije nikad nisu krasile kao što su Jesikevičius, Šiška, Macijauskas ili Teo. Generalno sjajni u šutu, maksimalno nepredvidivi, igraju na pozicijama gdje vrlo često brane ili napadaju brže ili skočnije. I kako je Šiška uvijek uspjevao i takve da drži na vagi, na petama i neodlučne? Kada se to vidi, osjeti da su sposobniji za nešto više, specijalno?
I šta to dominantno određuje ko je i koliko talentovan sa 14, 16 ili 18 godina.