Zanimljivosti iz sveta košarke

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/878284/%D0%A2%D0%92+%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0%3A+%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.html
Petar Popovic, najlepsi grad Sankt Peterburg...

Uspeh i spektakl u novoj trenažnoj sali KK "Partizan" - Da li će arhitektonsko delo Mihaila Lujaka postati novi simbol Beograda



Inspirisan uspehom i spektaklom, arhitekta Mihailo Lujak projektovao je trenažnu halu za Košarkaški klub "Partizan", koju su, sudeći po idejnom rešenju, već prozvali dijamantom. Iako ima veoma definisanu funkciju, kreator ovog zdanja smatra da će osim toga budući objekat postati simbol Beograda i "Partizana".

- To je bio veoma zanimljiv zadatak, kakvog nije bilo poslednjih desetak godina. Bilo je potrebno koncipirati objekat koji treba da postane jedan od prepoznatljivih simbola uspešnog evropskog kluba, sa jedne strane i koji izražava dinamiku i spektakl košarkaške igre, sa druge strane. Uspeh i spektakl su bile dve ključne reči za moj projekat - naveo je Lujak za "eKapiju".



Kako kaže, unutrašnjost objekta karakteriše otvorena prostorna koncepcija, svi sadržaji su integrisani u jedinstveni prostor hale i međusobno su povezani - teren, igralište, kafe bar, hol, tribine.

- Nova dvorana, koja je namenjena prvenstveno za treninge prvog tima, kapaciteta 1.750 m2, imaće centralno igralište i dva pomoćna terena, kao i prateći sadržaj - svlačionice, teretanu i prostorije za upravu kluba. Biće izgrađena i manja tribina kapaciteta 300 gledalaca, jer je planirano da se tu igraju utakmice nižeg ranga i mlađih kategorija - rekao je Lujak.

Spoljni oblik predstavlja dinamičnu pokrenutu formu koja je u "stalnom naponu" definisanu oštrim ivicama i prelomima, kaže naš sagovornik, pa su se posle prezentacije makete čuli komentari da je zgrada pravi dijamant.



Ministarstvo sporta i grad Beograd finansiraće izgradnju te hale, koja će se nalaziti u neposrednoj blizini dvorane "Pionir" u Beogradu.

Prema rečima ministarke sporta Snežane Samardžić Marković, novac je obezbeđen, ali je neophodno da se pre izgradnje reše imovinsko-pravna i urbanistička pitanja.

Koautor projekta je arhitekta Aleksandar Kušić.

http://www.ekapija.com/website/sr/page/434813

Završena košarkaška arena za OI 2012.

Izgradnja montažne košarkaške arene u Londonu za potrebe Olimpijskih igara 2012. godine završena je posle 15 meseci od početka građevinskih radova.

Arena, koja ima kapacitet od 12.000 sedišta, četvrti je sportski objekat izgrađen u Olimpijskom parku, a prvo probno takmičenje u njoj biće održano u avgustu ove godine.


Izvršni direktor kompanije "Olimpik deliveri otoriti" Denis Houn izjavio je da je podizanje Arene trajala najkraće do sada i da je to prekretnica za izgradnju ostalih objekata.


Arena koja je visoka 35 metara, jedna je od najvećih privremenih objekata podignutih za potrebe Olimpijskih igara u Londonu.

Odakle si preuzeo ovu vest? Baš me zanima koji je to novinar transkribovao naziv firme.

Interesantno da su podigli montažnu dvoranu. Ali pretpostavljam da je to praktično, jer ako su izračunali da im hala ne bi bila ekonomski održiva, odnosno da ne bi imala dovoljno sadržaja, ovako je sigurno bolje. S druge strane, kod nas je izgrađena Arena koja zvrji prazna veći deo godine i onda mora da se dotira iz budžeta (kao i gomila drugih stvari).

Жао ми је што су они уопште добили такмичење, а не неки други град који би направио објекте које би и користио у наредним годинама, а не као Лондон који прави ''монтажну'' дворану за баскет, планира демолирање олимпијског стадиона после ОИ, рушиће трибине на олимпијском базену...

По мом мишењу, олимпијско село треба да остане онакво какво је било у време одржавања олимпијаде, и да са собом носи тај неки печат времена у ком је одржана, да буде сведочанство о архитектонским правцима који су тада диминирали, духу који је на тим играма владао... Овако изгледа унутрашњност хале (лепо али 'џаба' кад се руши)



И ко је уопште њима дао олимпијаду са овако ретардираним пројектом девастирања олимпијског села чим прође такмичење? Они прозивају Катар и ФИФА-у због корупције јер је пебедила земља која је рекла да ће организовати СП у фудбалу на неколико нормалних и десетак монтажних стадиона који ће после бити поклоњени најнеразвијенијим земљама. Енглези, познати лицемери.

Ако су израчунали да им је ово финансијски неисплативо што нису одржавали кошаркашко такмичење у О2 арени, не морају сви објекти да буду у склопу олимпијског села што је показала олимпијада у Атини. А Арена у Београду ако није исплатива, то може да буде само последица лошег управљања њоме или трпања пара у сопствене џепове, јер је она резервисана 250 дана у години, ако са толиком попуњеношћу није рентабилна то може да буде само последица неспособности руководства. (исти ми је став нпр. по питању генералног спонзора КК Партизан, јер ако руководство тог клуба који сваке године игра бар 20 утамица у Европи не може да нађе спонзора који би их финансирао, него моле државу сваке године да их спонзорише нека државна фирма није им крив ни систем ни нико други већ искључиво они сами)

Koliko sam upoznat za koriscenje olimpijskog stadiona nakon 2012. konkurisali su Vest Hem i Totenhem. Vest Hem je dobio pravo na stadion upravo zbog cinjenice da nece drasticno menjeti izgled stadiona.
Meni je neopisivo zao sto Madrid nije dobio organizaciju OI 2012. Cak im je i Almodovar tada pravio promotivni spot. Sto se tice domacina 2016. Tu mi je bilo samo bitno da organizaciju ne dobiju Cikago i Tokijo.
Atinu 2004. tesko da ce neko nadmasiti u dogledno vreme. I sam kosarkaski turnir bio je sjajan. Steta sto je SCG tada neslavno prosla.

zaljubljen sam!

moje statistike ovog ljeta će se udvostručiti ako nađem ove tike

Au kakve su Ima da prevrnem ceo grad da ih nadjem a u krajnoj nuzdi da trazim pomoc iz inostranstva

Preko grane su oko 100$..

Ima li neko od vas linkove sa najvećom izmerenom bukom do sada na košarkaškim tekmama? Koliko se sećam jedna takva utakmica je odigrana u Španiji. U Pioniru kad je mereno bilo je 113dB ako se ne varam, a u Španiji 117dB? Jesam li u pravu?

fizicar ::Ima li neko od vas linkove sa najvećom izmerenom bukom do sada na košarkaškim tekmama? Koliko se sećam jedna takva utakmica je odigrana u Španiji. U Pioniru kad je mereno bilo je 113dB ako se ne varam, a u Španiji 117dB? Jesam li u pravu?

Nisam googlao, ali sećam se da je u Arko areni bilo oko 115-125 dB u ono vreme...

U Arko Areni je mereno i preko 130dB, što je i granica za oštećenje sluha, ako se ne varam.

Bez političke pozadine, kao kada editujem na PES-u, sastavih širi spisak neke reprezentacije:

P: Miloš Teodosić, Goran Dragić, Roko Ukić
B: Bojan Bogdanović, Milenko Tepić, Uroš Tripković
K: Nemanja Bjelica, Marko Kešelj, Marko Tomas
KC: Novica Veličković, Duško Savanović, Milan Mačvan, Mirza Teletović
C: Nikola Peković, Nenad Krstić, Ante Tomić, Erazem Lorbek, Darko Miličić

Junglezburn ::Bez političke pozadine, kao kada editujem na PES-u, sastavih širi spisak neke reprezentacije:

P: Miloš Teodosić, Goran Dragić, Roko Ukić
B: Bojan Bogdanović, Milenko Tepić, Uroš Tripković
K: Nemanja Bjelica, Marko Kešelj, Marko Tomas
KC: Novica Veličković, Duško Savanović, Milan Mačvan, Mirza Teletović
C: Nikola Peković, Nenad Krstić, Ante Tomić, Erazem Lorbek, Darko Miličić

Reprezentacija SFRJ....Stvarno bi bila najjača

Neven Spahija se trenutno može pohvaliti jedinstvenim poduhvatom u evropskoj košarci. Osvajao je titule prvaka sa 6 različitih ekipa u 6 različitih država. Cibona, Krka, Taukeramika, Makabi, Lietuvos Ritas i Fenerbahče...

Nisam siguran ali čini mi se da niko nije uspio nešto slično

Junglezburn ::Bez političke pozadine, kao kada editujem na PES-u, sastavih širi spisak neke reprezentacije:

P: Miloš Teodosić, Goran Dragić, Roko Ukić
B: Bojan Bogdanović, Milenko Tepić, Uroš Tripković
K: Nemanja Bjelica, Marko Kešelj, Marko Tomas
KC: Novica Veličković, Duško Savanović, Milan Mačvan, Mirza Teletović
C: Nikola Peković, Nenad Krstić, Ante Tomić, Erazem Lorbek, Darko Miličić

Da se ne lazemo okosnica Srbi Izgleda ovo mocno ali ne bih menjao ove nase momke.

Rekao bih da se i po ovome vidi da nije samo kod nas oskudacija sa bekovima, mislim na ex-Yu.

Teo, BB, Bdželika, Lorbek, Peković.

Ukić, Tepić, Tomas, Mirza, Krle.

Dragić, Tripko, Nahbar, Novica, Miličić.

Beno Udrih, Rakočević, Micov, Savanović, Tomić.

Lakovič, Popović, Kešelj, Mačvan, Barać.

Eto 5 petorki.

drexler ::Neven Spahija se trenutno može pohvaliti jedinstvenim poduhvatom u evropskoj košarci. Osvajao je titule prvaka sa 6 različitih ekipa u 6 različitih država. Cibona, Krka, Taukeramika, Makabi, Lietuvos Ritas i Fenerbahče...

Nisam siguran ali čini mi se da niko nije uspio nešto slično

Definitivno nko nije uspeo ništa slično. Nisam neki ljubitelj Nevena, mislim da se u početku mnogo šlepao na Draženovo ime i poznanstva (jer su bili najbolji prijatelji) ali ovaj podatak je za svaki respekt. Nije fora samo što je osvojio u 6 država titule, osvojio je špansku, oborio Reala i Barsu, osvojio slovenačku a nije vodio Olimpiju, osvojio litvansku i preskočio žalgiris i osvojio tursku u kojoj je Efes ipak obeležio predhodnih 10ak godina.

TROJKA ZA ANALE


Trojka Dušana Kecmana u finalu NLB lige prošle sezone izabrana je u Top 10 najuzbudljivijih završnica mečeva u različitim sportovima.
U izboru Američkog ESPN to je bio jedini događaj koji se nije odigrao na prostorima SAD.
Već antologijska utakmica i neverovatni koš Kecmana 0.6 sekundi do kraja meča zauzeo je visoko treće mesto na listi neverovatnih završnica.

ISPOVEST KOŠARKAŠKOG MAGA

Vlado Đurović: Dobio sam otkaz zbog Madlen Olbrajt, ministarke

Roditelji - partizani
Moj otac Danilo Đurović rođen je u Sokolcu i imao je 21 godinu kada je pristupio partizanskim jedinicama na Romaniji. Bio je ađutant legendarnom partizanskom komandantu Slaviši Lajneru Čiči sve do njegove pogibije pri razmeni zarobljenika sa četnicima. Danilo je tada čudom spasao glavu ali mu najbolji prijatelj poginuo što ga je isprovociralo da nepromišljeno srlja u smrt narednih meseci u želji da se osveti Nemcima.

Mileva na frontu
Srećom smrt ga nije htela pa ga je komanda stalno selila iz brigade u brigadu jer je njegova prekomerna hrabrost bila loš primer za ostale borce. Kraj rata ga je zatekao kao majora Udbe. Milevu je upoznao na frontu, zaljubio se i oženio je 1947. godine u Beogradu. Ona je takođe bila sa Romanije, iz Rogatice. Godinu dana kasnije dobili su sina i dali mu ime Vlado.

Udbaši
Svet sam upoznao u ogromnoj sivoj “udbaškoj” zgradi koja se nalazila preko puta Beogradskog sajma. Svaki sprat je planski predstvljao Jugoslavju u malom. Porodice iz različitih krajeva SFRJ postale su prve komšije. Nikad dve iz iste republike na istom spratu. Skoro tri hiljade duša živelo je u toj zgradi.


Sa uspehom je vodio Slobodu, Šibenku, Zadar, Asvel, Panionios, Ostende...

Detinjstvo na Savi
Sava mi je bila blizu pa sam sa komšijskom decom često jednim čamčićem veslajući prelazio na drugu stranu reke. Prvi put smo se kupali krajem aprila i sve do danas se pitam kako tada nisam dobio neku upalu pluća ili tuberkulozu od kupanja u hladnoj reci. Veslanje i plivanje mi je pomoglo da oplemenim odlične gene i u osnovnoj školi u svim razredima bio sam za glavu viši od ostale dece.

Gospoda
Odlazio sam sa majkom na pijacu na Senjaku i gledao kako se ljudi u pohabanim kaputima i šeširima na glavama međusobno pozdravljaju uz naklon izgovarajući “gospodine i gospođo”. Okretali su glavu od nas jednako koliko je Mileva okretala od njih. Za naše komšije “sa brda” moji roditelji bili su samo “udbaši-drugovi-dođoši”. Isti odnosi su vladali i među klinčadijom na ulici. Dvadeset puta su mi lekari ušivali glavu koju su mi prethodno deca “sa brda” razbila kamenicama.

Đačka knjižica i fudbaler
Bio sam najbolji đak u osnovnoj školi jer sam bio znatiželjan klinac. Obožavao sam fudbal. Crvena zvezda je pozvala klince do 15 godina da se prijave za eventualni ulazak u njenu školu fudbala koju je tada vodio Miljan Miljanić. Od silne radosti zaboravio sam da ponesem đačku knjižicu. Opet sam imao šira leđa i bio za glavu viši od svih dečaka koji su u vrsti stajali pred Miljanićem. Mislio je da krijem prave godine i odmah me poslao kući. Niko tužniji od mene nije bio u tom trenutku. Da sam tada poneo đačku knjižicu na „Marakanu“, verovatno nikada ne bih trenirao košarku.


Želeo je da bude fudbaler, ipak ceo život provodi u košarci

Saigrač Koraću
Na teren OKK Beograda odveo me je drugar jer je čuo da se tamo neki visoki momci igraju moderan i brz sport sa loptom. Košarku sam zavoleo istog momenta kada sam kročio na teren. Sa sedamnaest godina me je legendarni Bora Stanković priključio prvom timu u kojem je igrao Radivoje Korać. Moji novi saigrači bili su stariji od mene deset godina i bila mi je čast kada sam im nosio torbe ili išao po cigarete. Bio je to moj izraz poštovanja, a nikako potčinjenost ili maltretiranje.

Intelektualac
Korać je bio intelektualac koji je uveče posle treninga išao u Narodno pozorište na operu i balet i često putovao u London da bi kupio ploče. Na terenu je bio nemilosrdan. Jednom me je trener ubacio u poslednjem minutu utakmice i u jednoj kontri dao sam svoje prve poene u seniorskoj konkurenciji i bio van sebe od sreće. Paralelno sa mnom kontru je istrčao i Korać i pet minuta vikao na saigrača zašto je dodao loptu meni, a ne njemu. Do tad je već postigao 35 poena, ali je uvek želeo više.

Trener
Rukovodstvo OKK Beograda mi je predložilo da postanem prvi profesionalac u klubu koji bi trenirao mlađe kategorije i istovremeno pohađao novootvorenu trenersku školu. Shvatio sam da su klub došli mlađi talentovani igrači i da od moje igračke karijere nema ništa, ali sam više od svega želeo da celog života ostanem u košarci. Prihvatio sam novu ulogu u klubu, školovao se radio s klincima sve dok me moj kum i saigrač iz OKK Beograda Bogdan - Boša Tanjević nije nagovorio da odem u Tuzlu i kao trener preuzmem prvu ekipu Sloboda Dite.


Đurović sa kolegom Željkom Obradovićem

Košarka u Bosni
Otišao sam u Bosnu i našao se u gradu gde je fudbal jedini omiljeni sport. Počeo sam da propagiram košarku po školama, ali i da jurim vođe navijača po diskotekama i ubeđujem ih da povedu ljude na košarkaške utakmice. Za četiri godine Sloboda Dita je promenila četiri ranga i stigla u prvu ligu SFRJ. Postao sam sportski heroj u Tuzli baš kao i u Zadru i Šibeniku gde sam lokalne košarkaške klubove odveo do šampionske titule. U sva tri grada i dan-danas kada dođem, čaršijom ili rivom ljudi šapuću “stigao je majstor” i to je moj najveći uspeh u životu.

Unuk Jug
Slavicu sam upoznao na košarkaškom terenu. Došla je sa drugaricom čiji je rođak trenirao kod mene. Imao sam 26 godina i zaljubio se na prvi pogled. Predložio sam joj da zajedno pogledamo neki film u bioskopu „Jadran“ i tako smo počeli da se zabavljamo. Znao sam da ću sa Slavicom da podelim život kada je me je ubedila da razume moje obaveze vezane za košarku. Stalno smo se selili iz jednog grada u sledeći i prošli svašta u životu, ali smo ostali zajedno i imamo dvoje divne dece. Ćerka Nina je završila filozofiju a sin Nebojša psihologiju. Moj unuk ima neobično ime Jug, ali je pravi ukras naše familije.

Dražen Petrović
Dražena Petrović sam zatekao u prvom timu Šibenke u momentu kada je imao 17 godina. Moj prethodnik na mestu trenera Moka Slavnić ga je već uveo u prvi tim. Dražen je imao veru u sebe i bio neverovatno vredan. Moka mi je rekao da mu je šut kao kamenac. Ništa nije mogao da pogodi, ali je svakog jutra pre škole u šest sati započinjao svoje šuterske maratone. Hiljade i hiljade ponavljanja i njegova upornost je rezultirala samopouzdanjem koje ga je pozicioniralo kao jednog od najboljih šutera svih vremena.


Bogdan Tanjević mu je kum i veliki prijatelj

Poseban igrač
Shvatio sam da je Dražen poseban igrač i dao sam kapitensku traku iako je bio najmlađi u ekipi. Obučavao se za polaganje vozačkog ispita na “fići” pa sam ga vodio da malo proba da vozi ozbiljan auto. Nisam mogao da isteram iz svog žutog “golfa”. Govorio mi je “Treneru, ovo ide kao zmaj” i odbijao da izađe iz kola. Zajedno smo osvojili titulu u kojoj smo uživali samo 24 sata, jer su nam je oteli zbog navodnih sudijskih grešaka u finalnom meču protiv Bosne. Da nije tragično izgubio život, Dražen Petrović bi bio velika zvezda NBA lige.

Psovanje
Tokom cele karijere bio me ja glas da psujem igrače i da ih vređam za vreme utakmice. Oni su znali da sam pravedan i da na terenu moram da ih motivišem i da ću van terena sve da učinim za njih. Zbog svog temperamenta promenio sam mnogo klubova jer predsednicima i finansijerima nisam dozvoljavao da ulaze u svlačionicu. Jedino tako ekipa može da funkcioniše, a to ne razumeju sadašnji vlasnici klubova.

Izgubio posao zbog Madlen Olbrajt
Za vreme bombardovanja Srbije 1999. bio sam trener u Belgiji. Danima sam slušao propagandu kako su ljudi u Srbiji ovakvi ili onakvi. Miloševića nisam mogao da podnesem, ali me iritiralo da nas vređaju kao da smo talog čovečanstva. Dođe novinar uglednih dnevnih novina u Belgiji kod mene na intervju i ja mu objasnim kako je Madlen Olbrajt jako frustrirana žena jer je mladost provele u Beogradu gde su uvek šetale izuzetno lepe žene, pa niko na nju od mladića nije obraćao pažnju. Istog momenta kada je objavljen taj intervju gazde kluba su me obavestile da više nisam trener...

Uvek sam bio fasciniran drevnim građevinama u Egiptu. Pred Keopsovom piramidom u Gizi stajao sam sa gomilom turista i zamišljao šta ću sve da vidim. Četvoronoške sam počeo da se krećem niz uzan hodnik, ali klaustofobija je terala moj um i telo u paniku. Okrenuo sam se iza sebe i video deset ljudi. Mozak i srce su zvonili uzbunu i svih deset sam izgurao napolje samo da bi se uspravio. Kada mi se uravnotežio pritisak i kada sam popio malo vode, izvinjavao sam se nesrećnim ljudima koji su uglavnom natraške završavali na pesku.

evo, da malo prekratimo navijacka prepucavanja:

- Najbolji italijanski strelac svih vremena je Antonelo Riva sa 14.397 poena

- Lista najboljih strelaca u istoriji spanskih prvenstava izgleda ovako
1) Alberto Herreros 9757 poena
2) Jordi Villacampa Amoros 8985 poena
3) Brian Ralph Jackson 8640 poena
4) Granger Errol Hall 8036 poena
5) Joan Creus Molist 7935 poena
6) Joseph John Arlauckas 7547 poena
7) Velimir Perasovic 7387 poena
....
18) Juan Carlos Navarro 5804 poena
...
36) Arvydas Romas Sabonis 4760 poena

- Stojko Vrankovic je bio najbolji suter za 2 poena na EP u Minhenu sa 72.7% iz igre i najbolji bloker na EP u Atini 1995 sa 2.3 blokade po mecu

- Ural Perm je uzeo titule u Rusiji 2001. i 2002. Ranije su se zvali Politehnik jer su imali pravilo da u timu mogu igrati samo studenti tehnickih fakulteta.

- Real Madrid je igrao 14 finala Kupa Sampiona

- Goran Jurak, odlicni slovenacki kosarkas i clan Bielle, je bio slovenacki juniorski sampion u plivanju pre nego je definitivno odlucio da predje na kosarku.

- Kresa Cosic je bio MVP na 3 evropska prvenstva: '71 u Essenu, '75 u Beogradu i '81 u Pragu kada je imao vec 33 godine.

- U sezoni 2004/2005 svi NBA timovi su u svom rosteru imali barem po jednog stranog igraca sem Indijana Pejsersa.

- 1946. spancima je zabranjeno da igraju na EP zbog simpatija koje je General Franko gajio prema Hitleru. Spanci su se vratili tek 1959.

- Antonio Diaz Miguel je trenirao spansku kosarkasku reprezentaciju 27 godina. Za sve to vreme osvojio je samo dve medalje: srebro '83 u Nantu i bronzu u Rimu '91.

- Nikos Galis nije bio prvi Grk koji je osvojio nagradu za najboljeg strelca na EP. Pre njega su to ucinili Fedon Mateo '49 i George Koulikatus '67 i '69

-

Film o Radivoju Koraću otvara prvenstvo u košarci


BEOGRAD - Dokumentarno igrani film o legendi naše košarke Radivoju Koraću je skoro završen i svoju premijeru bi mogao da dodživi na Evropskom prvenstvu u košarci 6. septembra u Litvaniji.



Film je od strane FIBE (evropske košarkaške organizacije) uvršten u program koji će otvoriti prvenstvo. Međutim, reditelj i scenarista filma Gordan Matić trenutno pokušava da prikupi sredstva za finiširanje projekta.


- Ogromna je čast što nas je FIBA izabrala da budemo u zvaničnom programu kojim će biti otvoreno evropsko prvenstvo u košarci u Litvaniji. Planirali smo da do 6. septembra film prevedemo na sedam jezika i kopije pošaljemo u Litvaniju. Trenutno je film u fazi završne postprodukcije. Ostalo nam je da uradimo kolor korekciju i mastering zvuka, kao i remastering filma što je posao od nedelju dana, ali imamo problem sa finansijama - kaže reditelj Gordan Matić.

On objašnjava da je do sada urađen skoro celi film i da je sve privedeno kraju, međutim zbog kašnjenja sredstava koje je obećalo ministarstvo za kulturu Srbije, sudbina filma je još neizvesna.
- Bilo bi zaista neozbiljno da se ne pojavimo na evropskom prvenstvu u Litvaniji sa filmom. To je velika stvar za kulturu naše zemlje i prilika da predstavimo lik i delo legendarnog “Žućka” evropskoj publici. Nadam se da će u sledećih par nedelja biti načina da finiširamo film - kaže Matić.

U filmu o Radivoju Koraću legendi naše košarke koja je tragično izgubila život u saobraćajnoj nesreći 2. juna 1969. godine pojavljuju se brojni košarkaši - Ivo Danev, Josip Đerđa, Miško Čermak, Frančesko Varoto, Pedro Fernadez.
Naratori u filmu su takođe dva slavna košarkaša Saša Đorđević i Milenko Tepić. Glavnu ulogu u filmu o “Žućku” igra Vladimir Aleksić, poznat kao voditelj emisije “Ja imam talenat”. Ostale uloge u filmu poverene su Katarini Radivojević, Tihomiru Staniću, Voji Brajoviću i drugima, a muziku za film komponovao je Darko Rundek.

Legenda Radivoje Korać
- Rođen u Somboru 5. novembra 1938. godine.
- Bio je prvi evropski košarkaš koji je dobio poziv da obuče dres nepobedivih američkih Harlemovaca
- Na utakmici Kupa evropskih šampiona na Beogradskom sajmu protiv švedskog Alvika Korać postigao je 99 poena
- Jednom se javio klubu iz Londona i pri tom rekao: „Ljudi, ovde sviraju neki ‘Bitlsi’. Mnogo su dobri! Zapaliće svet!“
- Od pisaca obožavao je Miloša Crnjanskog i Mihajla Lalića

Nisam znao gdje da stavim ovaj tekst, pa ako smatrate da treba na neku drugu temu onda prebacite.

B lige: Kako je Partizan gurnut u Jadran

Foto: starsport
Tekst: Press
Đordi Bartomeu se lično potrudio da 'ubedi' Partizan da pristupi takmičenju

"Ovo nije jugoslovenska liga i to nikad neće biti. U Jadranskoj ligi ne igraju klubovi iz Srbije i Makedonije. Prema tome, Jadranska liga nije isto što i jugoslovenska liga", uveravao je hrvatsku javnost Rado Lorbek krajem septembra 2001. godine uoči prve sezone tek osnovanog regionalnog takmičenja.

Nekoliko godina kasnije, međutim, srpski klubovi mogli su u evropska takmičenja samo ako istovremeno nastupaju i u Jadranskoj ligi.

Kako je, dakle, došlo do ovog veleobrta, odnosno kako su naši klubovi, u početku navodno nepoželjni u Gudjir ligi, došli do toga da ih ucenjuje direktno ULEB-a, i to uz svesrdnu podršku tadašnjeg predsednika Košarkaškog saveza SCG Miodraga Babića?!

Najpre treba reći da je Lorbekova izjava s početka ovog teksta pala u vodu već naredne sezone, kada je na Jadran izašla Crvena zvezda, a za njom 2003. i FMP iz Železnika (tada pod imenom Refleks). Iste godine poziv su dobili Partizan i Hemofarm, ali su oni odbili učešće u Jadranskoj jer su smatrali da bi u suprotnom dodatno oslabili ionako okrnjeno domaće takmičenje. Vrščani su se uskoro predomislili, ali ne i crno-beli, koji su zaigrali u regionalnom takmičenju tek pošto im je zaprećeno da će biti isključeni iz Evrolige.

Proširenje lige

Sredinom aprila 2004. godine prvi čovek Evrolige Žordi Bartomeu sastao se sa čelnicima Jadranske lige u Zagrebu i tom prilikom postigao sporazum koji će srpsku klupsku košarku uskoro okrenuti "naopačke". Naši timovi će, naime, prohodnost u ULEB kup ubuduće moći da ostvare isključivo preko regionalnog takmičenja, čime je u potpunosti obezvređena domaća Superliga.
Obradović žestoko protestovao
Trener Panatinaikosa Željko Obradović bio je jedan od nekolicine ovdašnjih košarkaških stručnjaka koji su ustali protiv ideje da se nacionalnim takmičenjima oduzme prohodnost u ULEB kup, ali njegov protest nije naišao na očekivanu reakciju.
- To je skandalozna odluka, koju ja ne mogu da razumem. Zemlja kako što je naša, koja je dala tolike igrače, tolike trenere, tolike košarkaške radnike, koja je u košarci velesila, doživela je da bude ucenjena. To je, ponavljam, skandal. Mi svi moramo da se posavetujemo na tu temu. Svi faktori SCG košarke koji mogu da utiču na dalja dešavanja po ovom pitanju moraju da sednu za sto i da dogovore strategiju kako da se izvučemo iz ove situacije - rekao je tada Obradović.

Nedugo zatim, u organizaciji Božidara Maljkovića, koji je preuzeo ulogu svojevrsnog medijatora u razgovorima između Radne grupe KSSCG, ULEB-a i Jadranske (mada je bio sve samo ne neutralan), došlo je i do famoznog "istorijskog sastanka" u beogradskoj kući košarke, na kojem je srpska liga i zvanično kapitulirala pred regionalnim takmičenjem. Tada je, naime, dogovoreno i potpisano da će za Partizan, Zvezdu, Hemofarm, FMP i Budućnost Jadranska liga postati osnovno takmičenje (od oktobra do aprila), da će se liga proširiti na 16 klubova, kao i da će nacionalna liga SCG, jednog dana, evo samo što nije, postati članica ULEB porodice. Činilo se da je ovim stavljena tačka na sve nesporazume između Srba i Jadranske lige, ali su najšokantniji događaji usledili nekoliko dana kasnije.

Ucena iz ULEB-a

Možda nije nebitno reći da je predsednik Partizana Vlade Divac tada još igrao u NBA, da je Predrag Danilović tek ulazio u funkcionerske vode, a da je Duško Vujošević uveliko vodio rat sa čelnicima Zvezde i otvarao novi front sa Nebojšom Čovićem, sve u pauzama između dva meča plej-ofa Superlige. Da li su znali na šta pristaju ili ne, tek čelnici Partizana ubrzo su saopštili da im je za igranje u Jadranskoj neophodno oko 200.000 evra, dakle 200.000 više nego što imaju, te da ipak odustaju od regionalnog takmičenja. Bilo je, međutim, isuviše kasno.

Na adresu kluba iz Humske ekspresno je stiglo pismo iz ULEB-a, u kojem se crno-belima otvoreno preti isključenjem iz Evrolige ukoliko ne zaigra u Jadranskoj, a Divac, Danilović i Vujošević ostali su usamljeni u svojim protestima, bez podrške ostalih klubova i nacionalnog saveza. Baš naprotiv, Babić je otvoreno stao na stranu ULEB-a i Jadranske, zahtevajući od Partizana da se povinuje ovoj uceni. Crno-beli su, nemajući kud, isplovili na Jadran, a od tada do danas traje njihova dominacija regionalnim takmičenjem.

dok srpska sportska infrastrukutra stoji u mjestu, evo šta se dešava u blizini.

Nova sportska dvorana u Mostaru, kapacitet 6.500 gledalaca, nedavno je počela izgradnja









Slovenačka Planica je dugo bila najveća skijaška skakaonica na svijetu, a nedavno su Norvežani napravili veću. Slovenci ne daju svoj ponos, i u zimu 2014 vraćaju primat rekonstruisanom Planicom kapaciteta 40.000 gledalaca
















Srbija se i dalje ističe jeftinim kozmetičkim rekonstrukcijama starih hala i stadiona