Re: Zanimljivosti iz sveta košarke

od Talicni Tom Sre 9 Mar 2011 - 5:06

Valjda i ovo spada u košarkaške zanimljivosti.
Pita me rođak znam li nekog Đorđa Majstorovića, košarkaša, igra sa njim Erepublik. I to u nekom poretku treći, dosta bolji od njega, koji dobar dio vremena danom provodi za kompom.
I tu se ja iscjepam od smjeha Very Happy

, od mladog reprezentativca i Zvezdinog talenta dođe Đorđe do (kako mi rođak reče) Italije, a ja mislio Španije i umjesto da razvija karijeru u košarci, razvija karijeru u Erepubliku. Šta ćeš, pronašao se čovjek. Very Happy

od dane Sre 9 Mar 2011 - 9:32

I ja isto igram Erepubliku onako cisto rekreativno. Da ne poverujes kakvih sve tu likova ima, cak su neki pretili drugima smrcu preko telefona. crazy

od Naissus Čet 10 Mar 2011 - 9:36

Kosarkaski zapisnik utakmice izmedju Nisa i Sombora iz 1948.
Zanimljivosti iz sveta košarke - Page 5 302pe68

od Zemljoradnik Čet 10 Mar 2011 - 20:53

Uuu, gde iskopa ovo!? Ali 'ladno im pišu imena i nadimci. Very Happy

od Tazz Čet 10 Mar 2011 - 22:52

http://www.politika.rs/rubrike/Sport/kosarka/Pik-and-rol-drugi-put-medju-Srbima.sr.html

od Macijauskas Čet 10 Mar 2011 - 23:19

Bilo koju akciju da postavi trener, bilo pik end rol, čeona blokada bez lopte posle koje igrač savija ka košu( nešto tipa što je Partizan radio prosle sezone sa Janom) će biti uspešna i dobra ako igrači prave pravovremene blokade, pravilno se otvaraju i imaju kretnju sa pravovremenom promenom ritma.
Do su one stvari koje dele prosečne igrače od onih vrhunskih.

od Naissus Pet 11 Mar 2011 - 1:20

Zemljoradnik ::Uuu, gde iskopa ovo!? Ali 'ladno im pišu imena i nadimci.

Kosarkas koji je upisan pod nadimkom Iva iz niskog tima ima zanimljive slike, pa rekoh da ih podelim Smile

od Bodi Bond Uto 22 Mar 2011 - 19:00

'ebem li ga da l je ovo za ovu temu, ali ne znam gde da stavim. Uspeh da nađem jedan deo Draženovog intervjua iz '93 gre je rekao sve o sukobu sa Divcem. Davno sam ovo pročitao i od tada je Dražen jako nisko u mojim očima.

GLOBUS: Prije ste često kontaktirali s Vladom Divcem, koji igra u L.A. Lakersima. Kakvi su danas vaši odnosi nakon događaja u bivšoj Jugoslaviji?
DRAŽEN: 'Ove godine igrali smo dvije utakmice s Lakersima i obje smo pobijedili. Nas dvojica nismo razgovarali niti smo se pozdravili. Prije utakmice okrenuli smo jedan od drugoga glavu tako da je sve prošlo bez ikakva kontakta. Tokom lige prestali su govoriti 'yugoslav center' i počeli govoriti 'serbian center,' jer se on jasno izjasnio za koga je. Koliko sam čitao, on je dosta pomogao svojima.'

GLOBUS: Jesu li, možda, američki mediji iskoristili vašu međusobnu nesnošljivost da vas suoče, kako bi svatko istupio sa svojim argumentima?
DRAŽEN: 'Bilo je nekoliko intervjua. Njegova je priča kako su u 2. svjetskom ratu Ustaše ubili mnogo Srba, kako su oni i danas u Hrvatskoj ugroženi te da je to glavni uzrok rata. Na CNN-u sam mu odgovorio da se, koliko znam, rat ne vodi oko Beograda i u Srbiji, nego na tlu Hrvatske i da to nije građanski rat nego čista agresija Srbije na Hrvatsku i Bosnu. Rat će završiti kad se Srbi povuku sa svih okupiranih područja, a to što oni lažu o uzrocima i razlozima rata, njihova je stvar."

GLOBUS: Kako su vaši suigrači u klubu gledali na događaje u bivšoj Jugoslaviji?
DRAŽEN: 'Stalno su me pitali što se događa. Na početku im nije bilo ništa jasno; pitali su me što se događa s Divcem, a ja sam im odgovarao da ne razgovaram s njim. Pitali su zašto je počeo rat. Sada shvaćaju što se događa, ali samo onoliko koliko to Amerikanci mogu shvatiti. Budite uvjereni da prosječni Amerikanac nema pojma što se ovdje događa.'

Dakle, iz Draženovih odgovora jasno je kako sporna hrvatska zastava, koju je Divac istrgao iz ruku navijača na SP-u u Argentini, nije bila razlog njihove svađe. Razlog je što je Divac u američkim medijima govorio neistine o ratu koji je u ESPN-ovom filmu nazvao 'građanski rat'.

od ZuLuofVozdovac Uto 22 Mar 2011 - 20:15

Из Драженових одговора се види ниво нетрпељивости који је владао међу њима, па никако не могу да схватим зашто је Дивац снимио онај документарац али ајде... Ти накнадни изливи љубави су ми увек били љигави. Брате мили, урадио си шта си урадио, што си мислио да је било исправно у оном моменту и носи се са тиме...

Иначе Драженови одговори су тотално дебилни. На Дивчеву констатацију да Срби у Хрватској ратују јер су угрожени он каже: колико ја знам рат се не води у Србији и Београду него на тлу Хрватске... Па наравно јер су Срби у Хрватској били угрожени, а не они у Београду, немогуће да је био толоко глуп... А и то 'тло Хрватске' је тада било тло Југославије али ајде...

od Zemljoradnik Uto 22 Mar 2011 - 20:43

A da li ste vi baš sigurni da je Dražen sve ovo izgovorio? Što se tiče medija, Hrvatska se '93. nije nimalo razlikovala od Srbije '93, dakle pisalo se samo na jednu stranu, a ti čik probaj da kažeš da ti to nisi izgovorio kad ti majka živi u Zagrebu (ili gde već). Momci, bez uvrede, ali nije isto slušati o tom vremenu i živeti u njemu. Vas dvojica ste suviše mladi da biste znali kako je tad bilo.

A o ratu ne bih, ionako su svi razlozi za rat obične izmišljotine, sve se svodi na bolesne ambicije nekolicine ljudi na čelu sa Miloševićem, Tuđmanom i Izetbegovićem. Iskreno se nadam da nećemo ponovo početi sa nekom političkom pričom...

od Bodi Bond Uto 22 Mar 2011 - 20:48

Slažem se sa ovim drugim delom tvog posta. Samo bih dodao još to da je Dražen svojim ponašanjem, kao i Rađa, dao povoda da takve stvari vezuju za njega. Zašto ne postoje takve stvari o Kukoču, na primer?

Zemljoradnik ::Vas dvojica ste suviše mladi da biste znali kako je tad bilo.

Izvini čiko. sarcastic

od drexler Čet 31 Mar 2011 - 6:30

evo nekih zanimljivih košarkaških prilika u Jugoslaviji tokom 80-ih...

http://www.jutarnji.hr/dordevic--s-drazenom-sam-stalno-bio-u-nekim-prepirkama--ali-kada-je-poginuo-dva-sam-sata-plakao---/935518/

od Bodi Bond Čet 31 Mar 2011 - 6:47

http://www.tvarenasport.com/podcast/podcast-29-03-2011.mp3

O NCAA i Željku Obradoviću.

od Macijauskas Sub 2 Apr 2011 - 20:08

Ispovest Miroslav Nikolić
Aca Nikolić me je učio kako se pije špricer

KRAGUJEVAC - Pred olimpijski turnir u Atlanti 1996. godine bili smo na pripremama u Los Anđelesu i armija policajaca je obezbeđivala naše treninge. Dok su se igrači zagrevali, Kićanović, Željko Obradović i ja bismo se rasporedili oko linije za tri poena i šutirali bez promašaja po nekoliko minuta. Šef obezbeđenja me je pitao: „Je li, kakvi su vam igrači kad treneri i funkcioneri ne promašuju?” Nasmejao sam se i rekao mu da je kod nas sramota da neko igra košarku a da je loš je šuter, počinje ispovest za „Blic” popularni košarkaški trener Miroslav – Muta Nikolić.

Poreklo porodice

Moj otac Nikola Nikolić je rođen u mestu Njeguši u Crnoj Gori i preživeo je Drugi svetski rat boreći se protiv okupatora u partizanskim jedinicama. Nakon oslobođenja vlasti su ga poslale da završi Vojne akademiju u Krasnodaru u tadašnjem Sovjetskom Savezu. Po povratku iz Rusije oženio se lepom devojkom sa Žabljaka, mojom majkom Stojkom. Mnogo smo se selili zbog očeve službe. Zadar, Štip, Zagreb, Paraćin... Nova Nikolina prekomanda odvela nas je Kragujevac, moj rodni grad, gde sam proveo samo prve dve godine svog života. Kada smo se uputili u Smederevsku Palanku, ćale nam je rekao smo se konačno skrasili.

Škola

Moj dve godine stariji brat Zoran i ja krenuli smo u školu i bili srećni jer smo znali da novostečeno društvo nećemo gubiti zbog novog seljenja. Za razliku od Zorana koji je i u školi i van nje prevrtao neke knjige po rukama, mene mesto bukvalno nije držalo. Školski čas je za mene predstavljao večnost jer sam mnogo vremena morao da utrošim sedeći na jednom mestu. Logično je Zoran svoj život posvetio nauci, a ja sportu.

Izletelo rame na rukometu

Čim sam malo očvrsnuo počeo sam da treniram sve sportove koji su srednjoškolcima bili dostupni u Smederevskoj Palanci. Noge su mi bile modre od fudbala, a ruke od rukometa. Stojka se mnogo brinula da mi neko ne rascopa glavu jer sam bio prgav i kada sam na terenu za protivnike imao starije dečake. Nisam dao na sebe po svaku cenu. Nikada nisam verovao da je važno učestvovati. Uvek sam želeo pobedu. Bio sam najbolji levi bek u rukometnom klubu u Smederevskoj Palanci u svojoj generaciji i bio uveren da ću jednog dana postati reprezentativac. U duelu sa tri godine starijim i dve glave višim igračem seniorske ekipe izletelo mi je rame i neko vreme sam morao da mirujem.

Prvi koš

Nisam poštovao savete lekara, pa sam rekreativno na nekom lokalnom školskom košarkaškom turniru ubacio trideset poena protivničkoj ekipi. To su videli neki Gošini treneri i zapucali pravo kod mog oca da ga nagovore da pređem kod njih da treniram košarku. Nikola mi je kratko saopštio: „Od sutra treniraš košarku u Goši”, i tako je i bilo. Goša je igrala drugu ligu i od kluba sam dobio stipendiju.

Spasilac

Ni dva meseca nisam trenirao košarku u Goši, kad smo krenuli na pripreme na Ohrid. Sunce, Makedonke, dobra klopa, zafrkancija... idila. Naporno smo trenirali i baš se dobro provodili sve dok jedan od iskusnih igrača nije skočio u jezero i počeo da se davi. Cela ekipa je skamenjena stajala na obali i gledala ga kako gubi život. Osvrtao sam se oko sebe u neverici. Niko od starijih igrača nije nameravao da skoči u vodu i preduzme nešto. „Ej bre, gledate kako se čovek davi”, vikao sam, i posle nekoliko sekundi već sam plivao ka saigraču kojem je glava već bila ispod vode. Instinktivno sam zaronio, uhvatio ga za noge i počeo da vučem prema obali. Paničio je i nekoliko puta sam ga ispuštao iz ruku, ali na kraju smo obojica ležali na obali. Bio sam ponosan na svoj junački poduhvat iako su mi treneri govorili da sam svojim nepromišljenim ponašanjem mogao da udavim i sebe i njega. Ali rizikovao sam, kao i uvek kasnije u životu, i posrećilo mi se. Nikada sebi ne bih oprostio da sam tada ostao na obali.

Boemština

Bio sam već sportista na glasu u gradu kada su počele da me hvataju pubertetske bubice. Voleo sam da stražarim ispred mesta na kojima su se održavale igranke i da kupim fore kako stariji lafovi odvajaju ženske. Svi su me znali, ali nije bio protekcije za maloletne. Bez punoletstva nisam mogao da učestvujem u zabavi, ali sam bio rad da odem po cigare nekom od tih lafova u zamenu za fore na koje padaju devojke. Pripremao sam se na vreme. Mnogo su me voleli jer sam bio vaspitan i dobar sportista i često su me vodili u bioskop sa sobom. Tamo su uspevali da me provuku iako sam bio maloletan.

Fore i devojke

Bio sam nestrpljiv da probam život. Želeo sam sve i odmah, ali sam znao za red i poštovanje. Umeo sam školske drugarice da izvedem na sladoled, da im prodam priču kako ću postati veliki košarkaš. To današnji klinci ne razumeju i zato propuštaju život. Srećan sam što sam boemštinu učio od pravih majstora i bio klinac u normalnim vremenima.

Pobednik

Igrao sam košarku aktivno dvadeset godina. Bio sam član juniorske reprezentacije i nikome nikada nisam priznao da je bolji sve dok mi to na terenu u direktnom duelu nije dokazao. Žreb kup takmičenja doveo je ekipu Partizana predvođenu Draganom Kićanovićem u Smederevsku Palanku. Dobili su nas, ali sam im dao trideset poena. Kićanović mi je tada na kraju meča rekao: „Opasan si ti šuter, nemoj da odustaješ od košarke.” Bio je to veliki motiv da nastavim da „terorišem” protivnike na parketu. U poslednjoj godini igračke karijere našao sam se u Mariboru jer mi je tamošnja uprava uz solidna primanja obezbedila „golf 2” za dolazak na trening. Nikad više masna šipka u busu, pomislio sam.

Koš u finišu

U poslednjem kolu ugostili smo NAP iz Novog Sada i trebala nam je pobeda za opstanak u ligi. Bilo je tri razlike za goste 16 sekundi pre kraja, na tajmautu sam skočio i viknuo: „Dajem trojku!” Kako smo krenuli u napad, isfintirao sam igrača i pocepao mrežicu. Dali su nam koš u sledećem napadu, ali smo mi brzo izveli loptu i na sekund pre kraja pod faulom sam pogodio o tablu i dobio priliku da sa slobodnog bacanja donesem pobedu Mariboru. Šutnuo sam kao u školskom dvorištu i ceo grad me je slavio. Na ramenima su me izneli iz hale.

Špricer

Sa Savom Radovićem i Draganom Šakotom po završetku igračke karijere našao sam se na letovanju u Poreču. Poveli smo i devojke na tu jadransku uživanciju, ali najbolji provod bile su partije preferansa koje smo igrali sa profesorom Aleksandrom Nikolićem koji mi je svake večeri ponavljao: „Sine, ako ne umeš da igraš preferans i gustiraš špricere, onda nikada nećeš postati trener.” Posle tog letovanja stalno sam gledao njegove treninge u Partizanu i učio. Jedini sam trener koji je u Partizan došao sa rezultatom.

Umalo ih, sa potpuno anonimnom ali dobro utreniranom ekipom Beočina, nisam ostavio bez titule. Da je Smiljanić sekund pred kraj četvrte utakmice finalne serije pogodio trojku, Beočin bi bio šampion. U različitim sredinama van Beograda trudio sam se da afirmišem košarku. U Novom Sadu, Vršcu, sada u Kragujevcu.

Kocka u reprezentaciji

Lep običaj u reprezentaciji koja je dominirala svetom bio je da slavne igrače izazivam na kocku. Šutirali smo na koš sa pola terena u sto dolara. Bio sam nemilosrdan. Šutirao tri od pet. Saša Đorđević i Dejan Bodiroga su mi bili glavne mušterije. Stojaković je jedan od najboljih šutera u NBA ligi, a još uvek mi je dužan 100 dolara. U šali ga opominjem da kamata raste. Moja dominacija je trajala sve dok mi na crtu nije izašao Nikola Lončar koji je ubacio pet od pet.

Pred takmičenje u Los Anđelesu prodao sam Bodirogi onaj čuveni dribling kojim je Melona „poslao po burek” i po kojem ga pamti košarkaška javnost. Skinuo sam ga od nekog američkog koledž igrača koji je Moku i Kiću sudario takvim driblingom.

Preterivanje

Uvek sam najviše voleo da trošim pare u Španiji i Grčkoj. Tamo žive opušteni ljudi koji umeju da cene život. Buzuki, lomnjava tanjira, dobro vino, žene, sve su to blagodeti života kojih niko ne treba da se odriče. U Parizu sam bio u prilici da pijem šampanjac iz flaše koja je koštala dvadeset hiljada evra. Umem da potrošim novac i srećan sam kad imam na šta.

od fizicar Sub 2 Apr 2011 - 20:14

Sjajno

od Mihael Sub 2 Apr 2011 - 23:45

Malo preterivanja cini mi se, bar za moj ukus, nahvalio se previse, kao da je sam Majkl Dzordan...

od ZuLuofVozdovac Pon 18 Apr 2011 - 8:22

od Junglezburn Pon 18 Apr 2011 - 8:55

Ovo su hale sa najvećom posetom?

od ZuLuofVozdovac Pon 18 Apr 2011 - 9:25

Баш сад гледам, за неке хале је узет званични капацитет а за неке највећа забележена посета... Мислим даје за арену званични капацитет повећан кад су убачене телескопске трибине, па да је сад оволики колико пише.

od Dule Kecman Pon 18 Apr 2011 - 10:40

22567 Partizan - PAO

od blagoje Pon 18 Apr 2011 - 11:09

Да, 22 567 је број навијача на оној утакмици против ПАО-а. Наводно, тај број је премашен на финалу Светске лиге у одбојци 2009. године против Бразила, тачну бројку не знам али тако је објављено. Кажем наводно јер сам присуствовао тој утакмици и нема теорије да је рекорд оборен јер је било доста празних места горе у крајњим секторима. Иначе, та одбојкашка утакмица је најфенсерскији догађај којем сам икад пристуствовао, гомила девојчица, жена, предтавника естраде, манекенки и представника мушке популације познатих као "папучари" (јебига, ипак је то женски спорт, извини Боди Very Happy

) тако да смо се другар и ја запитали шта ког ђавола тражимо овде. Јебига, ја навикао на смрад мокраће тоалета на ЈНА и прљаве столице Пионира a богами и на било какав вид навијања за репрезентацију који не подразумева ударање у оне глупе, дугуљасте балоне или шта год. Спикер је током целог меча покушавао да анимира публику и научи их најједноставнији поклич, знате оно: Србија, клап, клап, клап, Србија...Наравно, потпуно безуспешно. Занимљиво искуство, у сваком случају.

od Sensui Pon 18 Apr 2011 - 22:42

Odbojkaski mecevi su po meni najbolji mecevi.Cesto pratim odbojkase i u Pioniru a i bio sam u Areni.Lepo navijanje, momci kao i uvek daju sve od sebe(pa cak i vise), lepa atmosfera.Jednostavno lepo je videti da jedan tako masivan sport u svetu a koji kod nas je iza fudbala i kosarke po interesovanju uspe da rezultatski nadmasi fudbalere i da bude tik uz kosarkase kao nas najtrofejniji sport.Zaista sam ponosan sto momci u odbojci uvek daju 200% od sebe, Odbojkaski savez koji sa malo sredstava radi cuda, je najbolje organizovan Savez u nas a mi smo u tom sportu svetska velesila.

od Danny Trejo Uto 19 Apr 2011 - 1:08

@Macijauskas...Sjajan tekst. super

od ZuLuofVozdovac Uto 19 Apr 2011 - 3:05

Ја сам човек који ни за 100 евра не би отишао да гледа одбојкашки меч, али без обзира што то мене не занима, морам да признам да су одбојкашки мечеви у Срибији можда и најбоље организовани, и најближи у ономе како то изгледа на западу. Неректо ћете видети да мечевима професионалних спортиста тамо присуствују људи свих година, јер је то пре свега спектакл, одмор током викенда, људи дођу да се друже, изведу девојку.. итд. Ми на жалост немамо развијену спортску (па ни било коју другу) културу, у којој свако сматра да је најприродније да викендом одгледа неки меч а када би више људи, посебно ''ненавијача'' посећивало утакмице, верујем да би и у другим спортовима дошло до значајне промене атмосфере на трибинама, ту би дошли људи којима је могуће изрекламирати производ, порасла би спонзорства клубовима, верујем да би свим спортовима било боље да имају публику као одбојкашка репрезентација. Треба на крају имати у виду да је одбојкашка репрезентација напунила Арену више него кошаркашка чак и када је био бесплатан улаз.

Sensui ::Odbojkaski savez koji sa malo sredstava radi cuda, je najbolje organizovan Savez u nas a mi smo u tom sportu svetska velesila.

Одбојкашки савез добија највише средстава од министарства спорта, више и од фудбалског, а чак три пута више од кошаркашког. Стварно ми није јасно из ког разлога... Ако додамо на то да је на челу савеза Александар Боричић који успева по политичкој линији да обезбеди јака спонзорства јавних предузећа, компаније ВИП итд. јасно је да у питању нису мала средства, чак и кад се упоредимо са савезима из много богатијих земаља (спекулише се да је годишњи буџет око 3 милиона). Добре финансије су претпоставка успеха наших одбојкаша. Сви играчи добијају велике премије за евентуалне успехе али и за сам наступ за репрезентацију, што наравно имајући у виду да је одбојка не тако профтабилан спорт подржавам, јер већина њих и нема могућност да на клупском плану заради неке веће паре.

od Bodi Bond Uto 19 Apr 2011 - 4:01

ZuLu, izvini, ali iznosiš neistine. Odbojkaši ne dobiajju pare da bi igrali za reprezentaciju, već dobijaju samo ono što zarade kroz svetsku ligu, a to nisu neke enormne količine novca. Što se premiranja tiče to je u svakom sportu normalno, za uspeh slede premije.

Boričić je jako sposoban čovek, ako se ne varam on je i potpredsenik FIVB-a (svetske odbojkaške organizacije), i en vidim čemu čuđenje što OSS jako dobro posluje. Da, treba u odbojku da ide više para iz budžeta nego u fudbal, ako je to tačno, jer su odbojkaši od '95 na ovamo doneli zemlji više medalja od bilo koga drugog, jedino su možda vaterpolisti uspešniji.

A ovo za ženski sport ću da se nasmejem. Ko nije trenirao odbojku ne može da zna koliko je to naporan sport, kako psihički tako i fizički. Koncentracija mora non stop da bude na visokom nivou, jer za razliku od ostalih sportova sa loptom nemaš mnogo vremena za razmišljanje, nemaš vremena da tapkaš loptu ili ej držiš u nogama. Sa loptom si u kontaktu delić sekunde. Što se tiče fizičke pripremnljenosti i napora zavisi od pozicije. Tehničari imaju non stop kratke sprinteve jureći loptu, primači su malte ne non stop u čučećem položaju, a onda skokovi, pa još ako su neki duži poeni više skokova. Srednjaci su malte ne non stop u vazduhu. Nije ni malo lako i ako nema fizičkog kontakta sa protivnikom.

Odbojka je divan sport i jako je prijatno gledati je, posebno u hali. Prijatna atmosfera, ljudi dolaze porodično, neverovatan užitak.

od Sponsored content