Svaštara 7

Jason

Kako odoleti? Pa samo odgledati par minuta prvog dela...

Počeh malo da slušam Machine Head (zahvaljujući vama ) i naiđoh na ovaj klip :



Kako su samo dobro odsvirali moju omiljenu pesmu od Mejdena, ( nabavite smajli za naklon do poda )
svaka čast!!!

Inače mnogo mi se svidja ova njihova pesma :

2bad4u ::Kako odoleti? Pa samo odgledati par minuta prvog dela...

ne pomaže to... mislim da smo baš na ovoj temi pričali o tom filmu. Ne treba ga shvatiti ozbiljno i tražiti smisao, jednostavno potrebno je isključiti mozak, probuditi u sebi dječaka od 9-10 godina i biti oduševljen idejom da šačica ljudi razjebe cijelu jednu banana državu. Ima to svojih draži

dane ::Počeh malo da slušam Machine Head (zahvaljujući vama ) i naiđoh na ovaj klip :



Kako su samo dobro odsvirali moju omiljenu pesmu od Mejdena, ( nabavite smajli za naklon do poda )
svaka čast!!!

Inače mnogo mi se svidja ova njihova pesma :

Skoro je izasao novi album i odlican je... po meni omiljena pesma sa novog albuma:

Mislim da imam jos jednog koji se klanja u folderu 'smajlici' (javan je taj folder), ali ne mogu ga naci.

drexler ::ne pomaže to... mislim da smo baš na ovoj temi pričali o tom filmu. Ne treba ga shvatiti ozbiljno i tražiti smisao, jednostavno potrebno je isključiti mozak, probuditi u sebi dječaka od 9-10 godina i biti oduševljen idejom da šačica ljudi razjebe cijelu jednu banana državu. Ima to svojih draži

До десете године сам гледао Моглија и Тарзана, а већ после тог узраста сам мислио да су овакви филмови и тинејџерске серије срање. Како год да схватим овај филм (и њему сличне) ја не могу да нађем ни трунку вредности у њима. Притом, кад видим већину ових фаца (изузетак су Bruce Willis и Jason Statham) слоши ми се, 90% онога што су снимили је апсолутно срање (можда Тотални опозив и први део Рамба могу да добију прелазну оцену).

За мене, најбољи опис овог филма је она реченица из Три карте за Холивуд - говно ко говно, само слатко.

I onaj Vin Disel uuff maaamaa

Nego, ljudi iliti momci koji vole da se ili su voleli da tuku i voleli taj svet tuce, oruzja, i ostalo sto je slicno tome, su gledali takve filmove. Tata obozava te filmove, cika recimo ne, pa sam ja malo kopala po njihovoj proslosti, pa po bratovljevoj i.. tata i taj brat od strica su bili glavni u tucama, puskama, ... i obozavaju da gledaju sve te akcije poput onih u filmovima Rambo i ostali.

Zato je drame i komedije i'm adopted child. Barem stave po par dobrih glumica ili glumaca pa nadjete svrhu i onim filmovima koje ne volite pod dobrim, mislim na ...

ZuLuofVozdovac ::

drexler ::ne pomaže to... mislim da smo baš na ovoj temi pričali o tom filmu. Ne treba ga shvatiti ozbiljno i tražiti smisao, jednostavno potrebno je isključiti mozak, probuditi u sebi dječaka od 9-10 godina i biti oduševljen idejom da šačica ljudi razjebe cijelu jednu banana državu. Ima to svojih draži

До десете године сам гледао Моглија и Тарзана, а већ после тог узраста сам мислио да су овакви филмови и тинејџерске серије срање. Како год да схватим овај филм (и њему сличне) ја не могу да нађем ни трунку вредности у њима. Притом, кад видим већину ових фаца (изузетак су Bruce Willis и Jason Statham) слоши ми се, 90% онога што су снимили је апсолутно срање (можда Тотални опозив и први део Рамба могу да добију прелазну оцену).

За мене, најбољи опис овог филма је она реченица из Три карте за Холивуд - говно ко говно, само слатко.

Bez uvrede, Zu, ali kakve filmove ti voliš? Zanima me tvoj ukus na tu temu...

ZuLuofVozdovac ::

drexler ::ne pomaže to... mislim da smo baš na ovoj temi pričali o tom filmu. Ne treba ga shvatiti ozbiljno i tražiti smisao, jednostavno potrebno je isključiti mozak, probuditi u sebi dječaka od 9-10 godina i biti oduševljen idejom da šačica ljudi razjebe cijelu jednu banana državu. Ima to svojih draži

До десете године сам гледао Моглија и Тарзана, а већ после тог узраста сам мислио да су овакви филмови и тинејџерске серије срање. Како год да схватим овај филм (и њему сличне) ја не могу да нађем ни трунку вредности у њима. Притом, кад видим већину ових фаца (изузетак су Bruce Willis и Jason Statham) слоши ми се, 90% онога што су снимили је апсолутно срање (можда Тотални опозив и први део Рамба могу да добију прелазну оцену).

За мене, најбољи опис овог филма је она реченица из Три карте за Холивуд - говно ко говно, само слатко.

wolfvaga ::Bez uvrede, Zu, ali kakve filmove ti voliš? Zanima me tvoj ukus na tu temu...

Немам никакве предрасуде када је у питању жанр филмова или држава из које тај филм долази. Баш ме брига да ли је филм из Афганистана, Аргентине, Америке или Шпаније, да ли је комедија, вестерн, или ''знанствена фантастика''. Да бих неки филм оценио прелазном оценом довољно је да наиђем бар на неки детаљ који ће ми се свидети... Тако сам филм Pat Garrett & Billy the Kid упамтио по легендарној музици Боба Дилана, филм Into the Wild по доброј фотографији (Јуте и Аљаске), а постоје и потпуно безвезни филмови којима имена не могу да се сетим (после пола сата тражења сам установио да се филм зове Dieu est grand, je suis toute petite) а који сам упамтио по врхунској глуми Одри Тату док је још била у најбољим годинама. Зато ја могу да дам прелазну оцену првом делу филма Рамбо, јер успева да гледаоцу пренесе делић личног осећајња одбачености и потпуну менталну конфузију једног војника који се враћа са фронта на који је отишао пре читаве денеције, где је изгубио осећај за то шта је добро а шта лоше и где постоје само савезници и противници. Међутим, наставци тог филма у којима исти глумац дупло набилдованији засипа оловом несрећнике по остатку кугле земаљске су тотално срање јер немају ама баш никаквог смисла. Први део Рамба је озбиљан филм, који има и социјалну компоненту, критикује понашање америчког друштва према ратним ветеранима, а наставци јефтина политичка пропаганда Америке, која се кроз лик и дело тог Рамба бори за ''правду'' целом свету... Прелазна оцена наравно не значи да неки филм свима препоручујем, прелазна оцена за мене је да је филм оправдао два сата утрошених на његово гледање и да исти филм нећу прозивати.

Сад да кажем нешто о филмовима које волим и које препоручујем другима. Ако филм схватимо као уметност а не као шоу-бизнис, онда треба рећи да најбољи филмови (као и најлепше поеме, најлепши романи...) настају не тако што дођу продуценти и дају 100 милиона неком познатом редитељу да скупи познате фаце да просипају шмекеризам преко биоскопског платна подилазећи публици у намери да зараде 200 милиона, већ тако што сценариста неко јако лично осећање (љубав, рат, беду и сиромаштво или бунт потив времена и друштвеног система у у коме живи) преточи у причу а маштовит редитељ онда ту причу сместу у право окружење. Мој омиљени аутор је Андреј Тарковски, редитељ који је сам писао сценарио за своје филмове. Већину људи које познајем злостављам све док не одгледају ''Сталкер'' - филм који прераста у чисту психологију. Део филма је у колору, мањи део није - што такође има своје значење код Тарковског. Ради се о путовању ка готово имагинарном месту на које је пала комета, на које крећу песник и научник. Двадесет различитих људи када одгледа тај филм схвати га на двадесет различитих начина. У ствари, начин на који сте схватили филм представља одговор на питање колики сте маштар, скептик... (изузетно је напоран за гледање па се не препоручује гледање у друштву). Многи не знају да познати филм ''Соларис'' у коме глуми Џорџ Клуни је ништа друго до римејк истоименог филма који је двадесет година раније режирао Тарковски.

Волим јужноамеричке филмове и генерално доста сам добрих нашао са шпанског говорног погручја (Алмодовара не волим). Недавно сам гледао колумбијски филм који ме је одушевио - María, llena eres de gracia (Maria Full of Grace из 2004. године). Таленат главне глумице ме је толико купио да сам одлучио да поскидам остале филмове које је снимила, међутим већ после овог дебитантског филма је отишла у Холивуд, где је глумила искључиво на енглеском језику, на коме она једноставно не може ни приближно да пренесе емоцију.... У последње време сам на захтев блиске особе која учи немачки скинуо много немачких филмова, па ми се свидео Das Leben der Anderen за који сам тек касније сазнао да је познат (па га је вероватно већина вас већ гледала).

Ево, ово је нешто генерално о мом укусу, да не улазим сад у појединости и препоруке за гледање...

Pošto i ja učim nemački, odgledao sam nekih 20, možda i 30 nemačkih filmova u poslednjih par meseci i Das Leben der Anderen je jedan od najboljih, ako ne i najbolji. Uglavnom mi se ne sviđa njihova kinematografija, previše autora pokušava da imitira Holivud (koji ionako ne volim, a ovi to još rade tehnički loše), a ostali nekako na silu pokušavaju da budu umetnici, kao da sve vreme vagaju koju količinu kojih emocija da ubace.

Trenutno mi na pamet padaju još dva dobra: Das weiße Band i Die Fälscher.

Das Leben der Anderen - svakako preporuka, sjajan film.

Budi žena Jurčića: Ustaj Kruno, 7 je... A on će: Tko je zabio? Benzema?

@Zu

"Piknik pored puta"? Odlican izbor, kad je fantastika u pitanju. Knjiga je podjednako dobra (Naslov koji sam upotrebio je onaj romana brace Strugacki po kojem je film "Stalker" snimljen). "Solaris" nije nista losiji. Naravno, pricamo i o knjizi Stanislava Lema (inace jedan od mojih omiljenih SF autor) i o filmu A. Tarkovskog. Ovo novo sto su snimili pocetkom 2000ih je teska nebuloza od filma... Ako vec volis sporije autore, sa zahtevnom tematikom, probaj Bergmana (licno, moj favorit su "Divlje jagode", ali mnogi vole "Sedmi pecat". Ako pak zelis zamrsenu zavrzlamu, onda treba probati "Personu", jedan od najzajebanijih i najhermeticnijih filmova koje sam u zivotu gledao; od manje poznatih izdvajam "Vucji sat" kao nesto sto bih rado ponovo video) ili Antonionija (jedan od mojih omiljenih, preporucujem sve sto je nastalo u periodu od "Avanture" do "The Passenger") ili Felinija (mnogi apostrofiraju "La Stradu" i "Amarkord" kao remek-dela, ipak meni su drazi "Kabirijine noci", "La Dolce Vita"(ovaj film prosto ne smem da prevedem ) i "Roma") ili veoma tripoznog Pasolinija ("Teorema" je jedan od najboljih filmova koje sam u zivotu gledao)... Spansko govorno podrucje ne preferiram bas... Mozda samo Bunuela ("Diskretni sarm burzoazije", npr.). Radije gledam Francuze (Rohmer i Godard, kao glavne face "Novog talasa", barem po mom izboru) ili Nemce (raniji Venders i jos bolji Herzog)... Od Rusa... Hm, dopada mi se "Ostrov" od Pavela Lungina i spremam se da malo precesljam njegovu bibliografiju... "Russian Ark" je vrhunski film (doduse, Sokurov je vodeci ruski sineasta trenutno, tako da je to i ocekivano), a cak i ozloglaseni Mihalkov ima sta da ponudi...

@Zemljoradnik

Manje-vise to sto si nabrojao i jeste najbolje sto je doslo sa nemackog govornog podrucja poslednjih godina ...

wolfvaga ::Stanislava Lema (inace jedan od mojih omiljenih SF autor)

http://www.google.pl/ -->> Pritisni Play dugme

opis: https://plus.google.com/113116318008017777871/posts/Dx1yngn9FmD

Niko se nije setio jednog benda za koji sam uveren da ga je većina forumaša slušala. Barem meni su bili jedan od omiljenih bendova, dok nisam upoznao "žešći zvuk". To su čuveni Pepersi
Evo nekih njihovih pesama koje sam obožavao:

under the bridge !

U centru Nisa su povodom 15 godina studentskih protesta izlozene slike.
Daleko od toga da je sve ovo pozitivno, ali moram da izdvojim neke slike koje su me dobro nasmejale.

Idemo Barcaaaaaaaaa! Jebi Savana!

ne znam da li je bilo

wolf велики део наведеног сам већ одгледао, има наравно и онога што нисам па ћу се потрудити што пре да одрадим домаћи и испоштујем препоруке.

Чим сам видео да преферираш француски нови талас ја сам схватио да тешко да ћеш успети да се пронађеш у филмовима шпанског говорног подручја. Објашњење је једноставно - у периоду када је нови талас био на врхунцу, у Шпанији је била Франкова диктатура, беснели су ратови у баскијким планинама, у Јужној Америци су буктале револуције. Ја сам се више нашао у филмовима новијег датума, насталих у последње три деценије (пре свега у Јужној Америци па и Шпанији), када су аутори који су изашли из тог трусног револуционарног периода били пуни инспирације, једнако као што је био нпр Фелини педесетих и шездесетих година, у ''првој фази'' свога стваралаштва.

Кад смо већ код Фелинија (којим си се изгледа доста бавио) његови филмови су азбука кинематографије (мада их данас више гледа онај ко хоће нешто да научи о филму, него неко ко хоће да ужива). А о ономе колико ја мислим да су данас актуелни, или можда наивни ћемо у кафани. Гледао сам на ТВ-у аргентински филм Elsa & Fred и главна јунакиња, једна осамдесетдвогодишња баба има још само једну жељу - да оде у Рим и као Анита Екбер сиђе у фонтану Треви (наводим ово чисто као екранизовани доказ колико је ''Сладак живот'' био лајтмотив свога времена).

Слажем се са Земљорадником што се Немаца тиче, а главни разлог њихових лошијих филмова новије продукције је оптерећеност истом тематиком. Главно им је да направе филм о неком појединцу који је водио свој тихи рат против фашизма, или о онима који беже из Источне Немачке у западну... Требало би неко да оде да им каже да је други светски рат завршен, да нема више блоковске поделе... То је исто као кад би ми идаље снимали партизанске филмове... Фелини је ту фаца, нема уопште потребу да ''пере'' свој народ од сопствене историје. Он човек направи филм Амаркорд у коме цела Италија одушевљено поздравља фашисте (због чега је критикован) и онда изучава тај феномен. Ако ништа друго бар неће да лаже...

И на крају нешто и о ономе најбољем - Остров. Стварно фантастичан филм, ако нађеш још нешто добро од истог аутора слободно препоручи. Али намерно нисам хтео да га поменем као и филм Андреј Рубљов од Тарковског, јер њих човек да би гледао мора да буде стварно продуховљен. Свака препорука! Само не знам зашто Михалковав називаш ''озлоглашеним''. Осим што је осведичени пријатељ нашег народа, он је сјајан редитељ. Можда ми се није баш свидео овај његов римејк филма 12 Angry Men (иако је добио награде), али Сибирски берберин, Варљиво сунце... непоновљиво. Све што он сними ја гутам без жвакања, нисам стигао једино да одгледам филм Варљиво сунце 2, и стварно се спремам ускоро то да урадим, али начин на који Михалков осећа свој народ, његове историјске недаће, на који начин слика своје филмске ликове (па чак и добро бира глумце, Олег Мењшиков по мом мишљењу стварно даје аутентичност његовим филмовима)... У тим категоријама га сврставам на прво место.

Žao mi je što ne mogu ozbiljno da učestvujem u ovom razgovoru, jer od trenutka kada sam shvatio da Holivudska kinematografija za mene nema nikakvu vrednost, do trenutka kada sam shvatio da postoji i druga vrsta filma, prošlo je mnogo vremena i ja nisam gledao ništa. Sada nemam baš puno vremena pa se nisam nagledao klasika, malo Kurosave, malo Pazolinija, nešto jugoslovenskog crnog talasa... Shvatio sam da ne ljubim previše evropski film '70-ih, da mi više leže novije stvari, ili one od pre novog talasa. Recimo, cenim način na koji Pazolini umeo da ogoli najniže ljudske emocije, ali nemam želju da odgledam još neki njegov film.

Zbog učenja nemačkog, trenutno ne gledam ništa osim nemačkih filmova, tako da prihvatam svaki savet, čak i za nešto pliće filmove ako nisu totalna bljuvotina. Sad sam se setio još jednog dobrog filma: Die innere Sicherheit. Gledao sam i ponešto starije, ali nisam oduševljen. Da pomenem samo verovatno najpoznatiji, Die Blechtrommel (Limeni doboš), za koji mislim da je pretio da postane dobar film, ali nije u tome uspeo. Zapravo, da ne znam da je imitacija praške škole, možda bi mi se i svideo.