Re: Svaštara 7

od Sensui Ned 29 Jan 2012 - 8:00

Ne znam zasto bi neko doveo Moniku Seles ovde kad ona odavno ne smatra Srbiju svojom zemljom.Cak je i prakticno zaboravila da prica srpski.Isti slucaj kao sa Navratilovom u tenisu nakon sto je uzela USA drzavljanstvo.

od Bodi Bond Ned 29 Jan 2012 - 8:19

Kada to kažeš verujem da znaš da je ona i trpela u karijeri zbog isticanja svoh Jugoslovenstva onda kada nije bilo pogodno vreme za to, a prema nekim teorijama zavere čak i nož zbog toga dobila... Nakon te tragedije se povukla u sebe, teško prebrodila to itd, itd... Kako god da se ona sada oseća ne bi bilo loše da se neko potrudi da je vrati, da joj da naš pasoš, makar to i marketing bio, jer ona je rođena ovde, takav ambasador u svetu bi nam puno značio, a i malo bi izmenio sliku o Srbiji i njenoj brizi o ljudima u rasejanju.

od Djole Ned 29 Jan 2012 - 8:39

Slazem se da je Djokovic najbolji ambasador i da je legenda vec sad i da je nas najbolji sportista trenutno... ne bih se slozio da je svih vremena, jer imamo sportiste koji su najbolji svih vremena u celom svetu u svom sportu... mislim na Svetlanu Kitic i Igora Milanovica... Djokovic je mozda nas najpoznatiji sportista svih vremena.. do najboljeg ce morati jos da osvaja... Smile

to je bar neko moje misljenje..

od slobokv83 Ned 29 Jan 2012 - 8:43

Jasna Šekarić je ubedljivo naš najbolji sportista svih vremena.

od Djole Ned 29 Jan 2012 - 8:44

slobokv83 ::Jasna Šekarić je ubedljivo naš najbolji sportista svih vremena.

E da... i ona... samo ne znam da li je ona najbolja streljasica svih vremena...

od slobokv83 Ned 29 Jan 2012 - 8:49

jeste i najbolji strelac svih vremena.

od Djole Ned 29 Jan 2012 - 8:52

slobokv83 ::jeste i najbolji strelac svih vremena.

Eto onda... imamo toliko sportista koji su u svetu proglaseni za najbolje, tako da Djokovic ima jos da radi da ih stigne... Smile

od Koleman Ned 29 Jan 2012 - 8:58

Ja bih tu dodao i Cecu Kitic.

od Djole Ned 29 Jan 2012 - 9:07

Koleman ::Ja bih tu dodao i Cecu Kitic.

Nju sam vec spomenuo... Smile

od bigZ Ned 29 Jan 2012 - 9:16

Svaka cast Jasni ali daleko je ona od Noleta. Ako gledate tako onda je Jasna Sekaric bolji sportista od recimo Jordana ili Maradone. Glupost

od slobokv83 Ned 29 Jan 2012 - 9:40

uff, druže, ne znam koliko shvataš da kod streljaštva ljudi ne ponavljaju uspehe. Recimo Španci u košarci su najbolji i uzmu Evropsko prvenstvo i sada se od njih očekuje da za dve godine to ponove. To u streljaštvu nije slučaj...moglo bi se reći da je to dosta teže, nego i tenis i neki drugi sport, tako da je Jasna proglašena za našeg najboljeg sportistu prošlog veka, ispred Kićanovića, Bodiroge, Vaanje Grbića, Nenada Stakića i ne padaju mi sada mnogi napamet...

od Bodi Bond Ned 29 Jan 2012 - 9:43

Zar nije Kića izabran za sportistu veka?

od slobokv83 Ned 29 Jan 2012 - 9:46

Bodi Bond ::Zar nije Kića izabran za sportistu veka?

mislim da je Jasna...

od Macijauskas Ned 29 Jan 2012 - 9:47

Koliko se ja secam cini mi se da je Tegi par puta rekao da je Kica izabran.

od slobokv83 Ned 29 Jan 2012 - 9:52

jeste Kića.

od Bodi Bond Ned 29 Jan 2012 - 9:53

Prilično sam siguran da je Kića, a da mu je Džaja bio glavni konkurent...

Mislim da se to ko je najbolji sportista Srbije svih vremena ne može gledati samo kroz prizmu rezultata u tom sportu. Nije konkurencija podjednaka u tenisu i ženskom rukometu, kao ni u vaterpolu i fudbalu.

od drexler Ned 29 Jan 2012 - 9:54

a ne mislite li da je svaki izbor za najboljeg sportistu "nečega" ustvari velika glupost i samo medijsko izdrkavanje?

Zašto svi imaju tu potrebu mješati "babe i žabe"? Jer kada poredite tenisera i vaterpolistu, odnosno boksera i košarkaša po kojim kriterijumima birate boljeg?

Barem od ovih ETF-ovaca (Bodi i Slobo plez

) bih očekivao da se ne upuštaju u te poduhvate, jer to je matematički nemoguće.

Jedino da se za svaki sport napravi neki koeficijent (težina, popularnost u svijetu, konkurencija...) pa se on množi sa medaljama, osvojenim turnirima, ličnim rekordima, statističkim prosjecima i onda biramo najboljeg.

Kako inače da Vlada Vujasinović uzme Vimbldon ili kako da Tadija Kačar ispliva 100 delfin ispod 50 sekundi...

Manite se ćorava posla

od slobokv83 Ned 29 Jan 2012 - 10:08

ma oni to biraju na osnovu traga i harizme koju je u tom trenutku nosio neki sportista.

Recimo Mohamed Ali je proglašen za najboljeg sportistu 20. veka.

Inače, mišljenja sam da danas gde god se nešto proglasi to ne vredi ničemu Very Happy

ja volim ljude iz senke, koji se ne ističu.

Kad sam kod toga, jutros sam gledao sećanja na Srđana Kneževića i TV lica kao sav normalan svet i nije mi bilo dobro posle toga. Koliko je čovek bio normalan.
Inače, je l pročitao neko knjigu "Sanjam da te držim za ruku" ?

Sve bih dao da prenosim današnji meč protiv Hrvata, kao onda 1996. Tada sam hteo da razbijem monotoniju, napravim neki eksces i budem drugačiji

Srđan Knežević, poznati sportski komentator RTS-a, ostao je upamćen po čuvenom emotivnom prenosu rukometne utakmice Jugoslavija - Hrvatska na Evropskom prvenstvu 1996. godine. Devet godina kasnije, opet igramo u rukometu sa Hrvatima, a u međuvremenu se Srđanov život potpuno promenio. Nedugo posle tog prvenstva u Španiji, greškom lekara, doživeo je tešku povredu vratnog dela kičme, zbog čega je ostao nepokretan. Posle osam i po godina bitke sa kvadriplegijom, spreman je da se vrati svom nekadašnjem poslu.

- Eh, šta bih dao da mogu da komentarišem ovu današnju utakmicu sa Hrvatima! Bili bismo sjajan tandem, Vujović i ja. On na terenu, da ih onako temperamentno vodi, a ja da komentarišem na onaj moj temperamentan način. Ovakve utakmice su "prave" za komentarisanje, a ovu bih radio i pod anestezijom.

Šta Vas je navelo da pre devet godina onako emotivno komentarišete meč protiv Hrvatske?

- Hteo sam da razbijem monotoniju, da napravim neki eksces i da se o tome priča. Što se kaže, bio sam začetnik tabloidnog - ekscesnog novinarstva. I bogami, napravio sam debeo eksces, podigla se velika prašina. Nisam ja smatrao da će to tako biti, ali poriv je bio takav.

Optuživali su Vas da ste se postavili suviše "nacionalistički"?

- Malo mi smeta kad se bude previše korektan prema nekom ko te mrzi. Nisam za to da se ponašamo "slugeranjski". Ja sam za jedan partnerski odnos, za reciprocitet. Ali, dobro, biće još utakmica, polako se aktiviram i jedva čekam da odradim neki prenos. Evo, već u subotu gostujem na RTS-u u emisiji koja je posvećena rukometu. Što se tiče ove utakmice sa Hrvatskom, mislim da imamo jedan posto više šanse za pobedu, pošto se Hrvati još nisu oslobodili te srbofobije, pa će biti pod pritiskom.

Vaša ćerka Sofija odlučila je da krene tatinim stopama i bavi se novinarstvom?

- Ja sam ponosan tata i imam svoju Sofiju, kao i Nikola Kojo u filmu, samo što je moja stvarna. Drago mi je što sam preživeo sve ovo i što je moja ćerka postala moj kolega. Diplomirala je na FPN-u i posvetila je diplomski rad svom tati. Zove se "Život na točkovima" i govori o ljudima koji su u kolicima. Veoma sam joj zahvalan zbog toga - kaže Knežević.

Kakvo je sada Vaše zdravstveno stanje?

- Psihički sam veoma, veoma dobro. Za ovih osam godina proživeo sam još jedno odrastanje. Kada se dogodila ta čuvena lekarska greška, 1. januara 1997. godine, faktički sam dospeo na neku nulu. Sve se to odigralo preko noći i kako to već biva, slede gubitak identiteta, depresija, očaj, suze i sve ono što ide uz kvadriplegiju. Situacija je bila teška, ali meni je pomogla moja porodica. Moj pokojni otac, supruga i ćerka nisu mi dali da klonem. Dosta mi je pomogla i doktorka Dušanka Mandić, koja mi je svojim magnetima izlečila ranu na vratu, koja nije zarastala godinu dana.

Sada se može reći da ste drugi čovek?

- Život ne prestaje sa kvadriplegijom, život je dar i moja poruka ljudima je da se nikad ne predaju. Međutim, nije lako pronaći smisao života kada si u kolicima, ali verujte, on ima smisla. Vremenom sam shvatio da je moje postojanje daleko uzvišenije nego kada sam bio zdrav. Ja sam potpuno u toj sferi umnog i mene glava održava. Više nemam problem sa svojim stanjem, jednostavno ne ležem i ne budim se sa mišlju šta mi se desilo.

Dosta ste se aktivirali, vratili ste se novinarstvu, a čujemo da pišete i knjigu?

- To je neka vrsta biografskog romana, ali ne odnosi se na ceo moj život, već od 26. maja 1996, od utakmice sa Hrvatima. Pišem o ljudima, o događajima, o kvadriplegiji, o borbi za život na jednom drugom nivou. Za sada nema naslov, radim polako i želim da to bude dobro i kvalitetno. Tek kada budem zadovoljan kako je napisano, onda ću potražiti izdavača i dati naslov knjizi. Istakao bih pomoć inženjera Koste Ivanovića koji mi je konstruisao jednu posebnu šaku sa kukom. Pomoću nje mogu da pišem na kompjuteru - kaže Knežević.

od slobokv83 Ned 29 Jan 2012 - 10:16

od superhik Ned 29 Jan 2012 - 10:40

Gledao sam emisiju prekjuče i hvatam sebe već nekoliko puta da razmišljam o tom čoveku, još sam pod utiskom ali dobro je, nisam jedini Smile

Hteo bih da prokomentarišem i veliki podvig rukometaša na ovom EP. Ne znam šta će doneti u budućnosti, nisam siguran da možemu ući u seriju nekih dobrih rezultata ali ovo što su uradili na EP je za svaku pohvalu. I finale su odigrali vrhunski, pokušali su sve što je u njihovoj moći da drugi put u kratkom roku pobede boljeg protivnika. Malo je falilo a možda, kao što Vuković reče, baš Šešum, koga je jedan od nas onesposobio. Vukovića sam mnogo zgotivio na ovom EP, slušajući tajmaute stekao sam utisak da je reč o čoveku koji ne pati od kompleksa velikog trenera, ima autoritet zasnovan na znanju, ne libi se da kroz vođenje ekipe ispituje sam svoje odluke izmenama i promenama taktike. Kad se setim Hasanefendića i izgubljenih godina malo mi je žao propuštenih godina.