Re: Svaštara 4

od superhik Sub 30 Apr 2011 - 11:00

Drugari puno vam hvala!
cheers

od Bodi Bond Sub 30 Apr 2011 - 11:21

Sada već juče je bilo 18 godina od kada je onaj psihopata povredio Moniku Seleš i tako joj upropastio i život i karijeru.

No, to je sada nebitno. Čudi me da se naša politička svita nije setila, da u svoj ovoj pomami za tenisom i proglašavanju Novaka za svetskog mega cara na svakom koraku, bar nekako oduži Maloj Mo. Da je pozovu u zemlju, da recimo bude gost Serbia Opena. Ona je za ovu zemlju uradila dosta toga. Koliko ja znam nikada nije kročila u Švedsku jer je naša reprezentacija izbačena te 1992. sa EP. Tenis je individualni sport i u svim onim ratnim dešavanjima jedina je smela i sa ponosom igrala za tu jebenu Jugoslaviju. Postoje čak i teorije da taj incident iz 1993. ima veze upravo sa tim njenim Jugoslovenstvom.

Sve u svemu, velika teniserka i nije lepo to što je se kao država ne sećamo i što ej nismo vratili ovde.

od Sergej Sub 30 Apr 2011 - 11:27

Ajde neka je svima srecan praznik rada.

od Junglezburn Sub 30 Apr 2011 - 12:27

99 - Broj golih žena koje su uzalud molile Džeja za seksualni odnos.

sarcastic

od Danny Trejo Sub 30 Apr 2011 - 13:24

@Jungle... rofl

Jel to neka emisija "Paralelni univerzum",Vesne Dedic(ili Delic),mislim da je "Balkanskom ulicom" pravi naziv . Very Happy

Secam se da joj se tamo nestaško "poveravao". rofl

od Gost Sub 30 Apr 2011 - 13:47

Hik srecan rodjendan.

Od seksi Noleta mi je muka,jebiga ne volim sto zbog tenisa sportovi koje volim padaju u medijski zapecak.

Milk cheers

,ne vidoh sta kazu strucnjaci neo

Sad cekamo pravdu za Grobare.

od Junglezburn Sub 30 Apr 2011 - 13:57

Danny Trejo ::@Jungle...
Jel to neka emisija "Paralelni univerzum",Vesne Dedic(ili Delic),mislim da je "Balkanskom ulicom" pravi naziv . Secam se da joj se tamo nestaško "poveravao".

To je definicija broja 99 po oblack-u na Vukajliji (link), a izvedeno iz konteksta Džejove pesme 99 žena čiji tekst između ostalog sadrži:
''99 žena da me mole,
99 da se skinu gole
98 odbio bih barem,
jer ti jedna vrediš
više nego harem!''

Napomena:
Tekst pesme sam googlao, ne znam je napamet!
pilot

od Bodi Bond Sub 30 Apr 2011 - 14:06

A ako ne znaš zašto ti je onda bilo smešno!? tease

od ZuLuofVozdovac Sub 30 Apr 2011 - 15:55

Sergej ::

Ajde neka je svima srecan praznik rada.

Заиста поучан видео. Иако сам велики противник комунизма и анархизма под чијим утицајем су били ови људи када су се побунили, увек се дивим људима који су спремни да се жртвују за идеје и идеологију (ма какве те идеје и идеологија били). Нараочито у данашње време када је људе чак престала да буде срамота да им основна животна девиза буде ''колико сам ја ту добар''...

Први мај се доста погрешно перципира као комунистички празник, он се прославља у целом свету, и на истоку и на западу. Друга је ствар како је сам датум у неким друштвеним системима идеолошки злоупотребљаван. Ипак, сматрам да се сам празник и на истоку и на западу толико изобличио да је његова прослава изгубила сваки смисао.

У време када су избијале ове ''мале радничке револуције'' на западу услови рада били су катастрофални. Рад је био регулисан уговором о најму, радна снага радника била је третирана као предмет који послодавац ''изнајмљује''. Нису постојала никаква људска и социјална права. Радно време је трајало колико каже газда, макар и 18 сати. У биографиј једног од твораца идеје права на рад као део 'common law' систем у Британији, прочитао сам да је он био приморан да ради од своје четврте кодине, а посао му је био да се пошто је био мали провлачи испод машина и сакупља отпатке од тканине у тексилној индустрији. У књизи Трише Калцеровића ''Прве радне организације у Србији'' помиње се да је у Београдској фабрици стакла за три године (1898-1901) на раду услед тешких и по здавље штетних услова умрло 120 људи а 1117 теже оболело.

У једном таквом свету схватам потребу за бескомпромисном радничком и синдикалном борбом, тада је то било егзистенцијално питање, а радници су били без својих политичких и сваких других представника. Данас у западним државама радници имају толики ниво социјалних права, да та права почињу да урожавју постојање самог система... Они се данас буне против укидања тринаесте и четрнаесте плате које су им до сада додељиване за Божић и Ускрс (еј бре?), траже стално повећање и овако превеликих права како радних тако и пензијских, видите да свако мало па се јави нека држава која прогласи да је на ивици банкрота а чак и у тој ситуацији радници се не суздржавају од тога да изађу и кажју хоћемо још... Дакле они траже више макар све отишло у курац. То није била идеја оних који су протестовали желећи да не буду третирани ко стока. Нормално је да цивилизацијским развојем долази и до сталног раста права у свим сверама, али данас граћани имају своје представнике у надлежним институцијама, парламенту и синдикатима, па је то права адреса за дијалог а не улица (а тамо на западу ти синдикални представници нису само слуге режима као код нас).

У источним земљама овај празник идаље има огромну идеолошку заоставштину. Видећете да ће се сутра повампирити све живе комунистичке организације како код нас тако и у осталим земљама. Сам начин исказивања те носталгије за једним потпуно промашени друштвеним системом је различит од државе до државе. Код нас конкретно ће се окупити око куће смећа у оквиру меморијалног центра ''25. мај''. Елем сматрам да та једнодневна реинкарнација комплетне комунистичке иконографије није никако била циљ државних органа када су овај датум проглашавали државним празником, па ако га већ нико не обележава онако како би имало било какве везе са мозгом, не видим потребу да се он уопште и обележава. У Србији данас није испуњен ни промил оних малопре поменутих радничких права на западу, услови и безбедност на раду су катастрофални, не исплаћују се доприноси, плате су минималне а многи су пријављени на минималац а остатак зараде исплаћује им се на руке, да и не помињем колико је оних који уоште немају посао... И ако у таквиј ситуацији препрошле године се окупило 200 радника из целе Србије да протестује на први мај, онда стварно треба рећи: народе, ти си стока, и треба те шутирати.

А о Првомајским роштиљџијама невреди ни расправљати... То је тек једна гротескна појава аутентична за нашу земљу. Наиме, деценијама док је у целом свету овај дан био дан озбиљних радничких протеста код нас је постојала девиза ''у наштој земљи радници су већ остварили највећи могући круг права, који наставља да се проширује и остаје им само да празник у миру проведу са породицама''. Колико је било лепо, видело се кад је рачун дошао на наплату. Елем већина људи са којима комуницирам кажу како они то наравно не раде из идеолошких разлога, него ето да би отишли у природу, да би се дружили и шта ти ја знам. Оно што ипак никако не могу да ми објасне како за 365 дана у години њих увек по правилу баш на овај дан засврби да оду у ту природу, а да се тога сете максимално још једанпут годишње. И прошле недеље је понедељак био нерадан дан па како га нису искористили да у тако великом броју запоседну пољане и паркове? Уосталом, да не улазим уопште у искреност њиховог објашњења, ако је истинито, њима ништа нећ сметати да се овај празник лепо укине (тј да остане празник али да се као и многи други државни празници ''празнује радно'') а тај слободан дан нека се да људима за неки дурги празник, који ако ништа друго неће служити за реинкарнацију скојевских сподоба које ће нам огадити и оно мало поштовања што желимо да одамо погинулим борцима за радничка права. А ови идеолошки необојени љубитељи роштиља и природе ће онда моћи и тај други празник, као уосталом и сваки други викенд да проведу окрећући месо на решетки.

Елем оно што ми никада неће бити јасно, зашто ће сутра главна вест у свим живим информативним емисијама јавног сервиса бити људи који леже и једу по пољанама, као да икога на свету занима ко кува најбољу рибљу чорбу на Ади и ко има најбоље кобасице у Шумарицама (и тако сваке године). А ја ћу личним примером само потврдити колико су људи данас слаби карактери, и поступити по оном старом: ''ако не можеш да их победиш придружи им се''. Али сам ја са овим својим љубитељима природе успео бар да договоорим да то окретање буде у 18 часова, ко ће бре да ''урани''..

od Danny Trejo Sub 30 Apr 2011 - 20:59

Da nas ne bi opet rasprava odvela na stranputicu,ukazaću samo na neke delove Zuluovog izlaganja sa kojima se ne slažem.Radnici se na zapadu sa pravom bune za 13 i 14 platu.Nekada davno u prezrenom komunizmu na brdovitom Balkanu su postojale su 13 i 14 plata.Lično poznajem jednog starijeg gospodina koga su ljudi zvali "kralj viškova".Na kraju godine je višak dolazio u džepove radnika u vidu 13 plate.Takodje su ti isti radnici bili socijalno osigurani i pitanje zdravstvenog osiguranja se nije postavljalo,kako za njih tako i za njihove porodice.Školovanje je bilo besplatno.Takav je slučaj danas samo u pojedinim skandinavskim zemljama što se tiče zdravstva.Dalje,mogli su na sudu isterati pravdu,te naplatiti štetu ukoliko im je neko učini a da to nije država.Danas su potpuno nezaštićeni i sa te strane jer ih država krade zajedno sa poslodavcima,ruku pod ruku.Normalno je da se protestvuje na ulici,mirni protesti su demokratska zaostavština i imaju pravo na njih .Pošto su skupštinski poslanici i predebeli i pregluvi za nnjihove zahteve,ulica je pravo mesto jer dok se ne skupi kritična masa i govnjivom motkom ne potera bagru,ništa se u ovoj zemlji promeniti neće.Anarhisti i komunisti su se upravo pojavili kao odgovor na brutalni kapitalizam koji je počivao na radničkoj klasi a zauzvrat joj ništa nije davao.U zemljama zapadne Evrope pa čak i Americi su levičarske ideje smatrane progresivnim.Taj stav je i danas prisutan u Francuskoj i Italiji.Nezaboravimo da je jedan od temelja te države katolička crkva.Otkud onda takvo shvatanje u Italiji?Italijani za razliku od nas i drugih ne zaboravljaju lako,pamte glad koju su prošli.Pogledajte broj glasova koji levičarske partije dobijaju na svakim izborima.U Francuskoj gde su sindikati toliko jaki da vlada ne može da ih ucenjuje u svakom trenutku mogu da izvedu ogroman broj ljudi na ulicu i parališu privredu zahtevajući svoja prava.U Pežoovoj fabrici za vreme hladnog rata su sedeli jedni pored drugih u pauzama za ručak radnici desničarskih i levičarskih opredeljenja vodeći živu raspravu o socijalnim pitanjima.Njihova zajednička briga su njihova prava.Svi su jako svesni da ukoliko dozvole kapitalistima bilo kakvo narušavanje njihovih socijalnih prava makar jedan put,pohlepa poslodavaca će urušiti moć sindikata i uzeti im sve.Anarhizam i komunizam su stvorili kapitalisti svojom bezobzirnošću.Bilo je hiljade takvih fabrika(poput fabrike stakla koju si naveo)širom Evrope.Anarhizam je anatemisan od strane držvne propagande,nije nastao kao potreba za vlašću već kao odgovor na bezobzirnost iste.Nekada su se mladi ljudi ponosili kada bi ih nazivali Anarhistima ,a trebali bi i danas ukoliko im njihova dela daju za pravo.Pobednici pišu istoriju ali se valja setiti da su neki ljudi,koje današnja Amerika prisvaja kao nacionalni heroje karakterisani na različite načine.Za Martina Lutera Kinga(nacionalnog heroja) se tada tvrdilo da su njegovi govori na liniji komunizma.Podsetimo se šta je on govorio:" "Nama na Zapadu, pre svega, mora biti jasno da su siromašne zemlje sveta siromašne upravo zato jer smo ih mi političkim i privrednim kolonijalizmom opljačkali". King se zbog toga zalagao za "revoluciju vrednosti" u zapadnjačkim industrijalizovanim nacijama. "Moramo što je pre moguće početi s tim da se od društva koje je orentisano ka proizvodu okrenemo ka društvu koje je orentisano ka čoveku. Ako se mašine, kompjuteri, profit i vlasnička prava smatraju važnijim od ljudi, onda više niko neće biti u stanju da pobedi gigantski trio rasnog ludila, materijalizma i militarizma. Očigledno je naša obaveza, da preuzmemo ulogu dobrog Samarićanina za sve one koji su ostali da leže na ovom putu. Ali to je samo početak. Jednoga dana moramo shvatiti, da se ceo put u Jeriho mora promeniti, da na njemu muškarci i žene ne bi trpeli udarce, ne bi bili iskorišteni i opljačkani, dok se nalaze na svom životnom putu. ... Prava revolucija vrednosti jaz između bogatstva i siromaštva posmatraće sa velikom brigom i nemirom ... narod, koji već godinama daje više novca za izgradnju vojno-sigurnosnih ustanova, nego za socijalne reforme, približava se duhovnoj smrti." King je bio ubeđen: "Građevina u kojoj borave prosijaci, mora biti nanovo izgrađena"
Ovo je sve izgovoreno i ljudi su stali iza tih ideja krajem šezdesetih, u tadašnjem "raju na Zemlji",zvanom Amerika.
Ovoj zemlji u kojoj živimo je podmetnut gradjanski rat,uveden sistem društvenog uredjenja u kome se ništa ne pitaju,sudstvo ne funkcioniše a država ih ugnjetava porezima na nepostojeću zaradu.Kada se od te iste države trži da povrati dugovanja prema nekoj firmi pojedinca,ona ostaje gluva i nema ali porez joj neumoljivo traži.Princip je da svi mogu ostati dužni tebi ali ti ne možeš državi.Dakle, kojim institucijama da se obrate gradjani?
Da li su slučajno levičarske ideje pustile korenje upravo u Latinskoj Americi i Istočnoj Evropi?Da li su slučajno brutalno sasečene u zemljama kolonijalnih sila od strane vlasnika krupnog kapitala?
Nama ne treba novi Huver koji će juriti mlade ljude optužujući ih za anarhizam ili komunizam već mladi progresivni ljudi koji će protutnjati Beogradskim ulicama u poslednjem pokušaju da spasu bankrot naroda, a ne države ,jer je novac naroda kao nikada do sada u rukama veoma uskog kruga ljudi.
Jebeš državu koja se zajmi da izgradi most ili par kilometara autoputa.Daju joj jedva zajmove koje može iole ozbiljnija firma sa zapada očas posla da dobije.
Pre 6 ili 7 godina,trebalo na je 50 milijardi evra da se uz domaćinsko ponašanje,lišeno korupcije vratimo na nivo iz 1989 godine.Tada nam je,te 1989 nudjeno bezuslovno članstvo u EU,za koje se eto danas bezuspešno bar na rečima borimo.U ovom trenutku mi dobijamo zajmove od 100 milina evra za partikularne objekte.Mi smo od tada potonuli u bezdan, a novca i signala oporavka nema ni na vidiku.Koje institucije....i koji to "ljudi" sede u njima.Neke samo poslanički imunitet spašava od sudskih procesa.Vrovatno će kupiti slobodu kao Ceca i pričati viceve posle.
Od šarene priče sa početka devedesetih o novom i blagorodnom društvenom uredjenju ili vraćanju starim vrednostima,ostalo je eto samo ovo što gledamo.