Svaštara 6

drexler ::što je danas zamrla Svaštara? Kačite nešto, ne znam šta da slušam po ovako sumornom vremenu.

a ovako Džejms i ekipa coveruju Blek Sabata

Bodi Bond ::R.E.M. više ne postoji.

Зашто се спортисти извињавају кад изгубе?

Зар Ђоковић и кошаркаши уопште треба да објашњавају да су хтели најбоље? – Да ли нам је неко крив што се нервирамо док гледамо утакмицу? – Шта је срамота: частан пораз или нечасна победа?


Ем га боли, ем још и да се правда: Новак Ђоковић пада као покошен против Аргентине
Постаје мода да се наши спортисти извињавају што нису победили. Најсвежији примери су Новак Ђоковић и кошаркаши. Ето, хтели су најбоље, али је испало другачије.

Откуд уопште потреба за тим? Зар ико од нас жели победу више од самог спортисте?

Нервирали смо се због њих! Па, ко нам је крив што спорт не гледамо спортски!? Што не уживамо у лепим потезима, како наших играча тако и противничких?

С којим правом се љутимо на њих кад не буду бољи од свих других? И остали се спремају за та иста такмичења, такође озбиљно, с великим жељама... Имају добре играче, добре тренере, добре савезе... Вероватно и боље околности од оних које наша земља може да пружи спорту – од људске базе до финансијских услова.

Ђоковић је, вероватно, најбољи спортиста света у овој години. Није морао, али је увек изгарао играјући за репрезентацију. И дизали смо га у небеса. Дичили смо се њиме. Али, колико је то било искрено?

Да јесте, не би он и његови саиграчи објашњавали колико се жртвовао за Србију. Не би морао нико да га правда пред нама. Штавише, било би природно да га величамо и више него кад је победио у Вимблдону или Њујорку. Оно је јунаштво, а ово, у Београду против Аргентинаца, то је много више од спортске победе.

Ма, ми га обожавамо, ко ће шта да замери нашем Нолету? А да није повређен, такорећи из авиона и другог поднебља, изишао у Београдску арену, да ли бисмо имали разумевање што није – бар пробао?

Ето како прођоше кошаркаши. Немају појма, неће да играју... А до јуче се клесмо у њих. Сећате се као је било претпрошле године на Европском првенству у Пољској и прошле на Светском шампионату у Турској?

Одбојкаши су нам се провукли ове године. Одоше на Европско првенство неприметно. Завараше нас Светском лигом. И још нас Миљковић уочи одласка у Беч убеђивао да ћемо тешко и шести да будемо.

Е, али сад смо видели какви су и неће нам више промаћи. Шта је следеће? Светски куп у Јапану (20. новембар – 4. децембар) с којег три екипе иду на Олимпијске игре. Богами, тамо неће отићи непримећени, па нека виде шта ће.

И прича се понавља. Кад год негде нешто освоје наши спортисти – ко је, бре, бољи од нас? Кад ти исти играчи наредни пут остану празних шака – дрвљем и камењем по њима. А како другачије кад нас обрукаше?!

А шта је, у ствари, брука у спорту? На жалост, данас је то пре частан пораз, него нечасна победа.

Ево примера. Французе, укључујући и председника Уефе, није била срамота што су се на Светско првенство у Јужној Африци пласирали тако што је Анри играо руком против Ирске. Циљ оправдава средство и, што је најважније, доноси зараду.

Таман посла да је неко у Француској затражио да репрезентација одустане од Светског првенства, јер је на непоштен начин стекла то право. Нити да каже да их је капитен осрамотио што је руком додао лопту саиграчу, па он дао одлучујући гол.

Али, када је та иста Француска на Светском првенству прошла као бос по трњу, е онда је то била национална брука. Чак је и парламент расправљао о моралу играча. И дабоме, у том случају је и Анри био лош момак. Да су прошли даље све би било у најбољем реду, па и односи у екипи.

Спортиста може да обрука и себе и нацију ако се неспортски или нецивилизовано понаша. А пораз сам по себи није брука. То је саставни део спорта.

Наши одбојкаши су у Бечу били бриљантни. Али, питање је како ће проћи на Светском купу. Не зато што ће им слава ударити у главу, него зато што ће се други боље припремити за мечеве с њима, што ће можда срећа сада бити на противничкој страни.

Као и што не треба очекивати превише од одбојкашица на предстојећем Европском првенству (прву утакмицу играју у суботу, а финале је 2. октобра у Београду). Обрадовале су нас на Светском гран прију трећим местом, али то не значи да им је овде зајемчена медаља. Много репрезентација проливао зној да би дошло до ње. И ако наша не успе, то није разлог да се извињава, јер ће сигурно дати све од себе да буде на победничком постољу.

Иван Цветковић
објављено: 20.09.211.
www.politika.rs

Junglezburn ::

Nolle ::https://www.youtube.com/watch?v=HYgEynvtko8

Nolle ::Vaterolisti Zvezde se od danas pa u naredna tri dana bore za plasman u EL, neka im je sa srećom, pa da na zimu idemo na Taš ili 25. maj i bodrimo kako znamo i umemo protiv ala iz Evrope !